Кармен (опера)
Кармен је француска опера коју је написао Жорж Бизе. Либрето су написали Меијак и Алеви. Базирана је на новели коју је написао, под истим насловом, Проспер Мериме. Опера има четири чина.
Премијера[уреди | уреди извор]
Прво извођење у Београду било је 6. априла 1923. године.
Лица[уреди | уреди извор]
Кармен - Циганка - мецосопран
Микаела, девојка са села, вереница Дон Хозеа - сопран
Моралес, наредник страже - баритон
Фраскита, другарица Кармен - сопран
Мерцедес, другарица Кармен - мецосопран
Дон Хосе, наредник - тенор
Ескамиљо, тореадор - баритон
Зунига, капетан - бас
Данкаиро, кријумчар - баритон
Ремендадо, кријумчар - тенор
крчмар Лилас Пастија, кријумчари и кријумчарке, војници, пролазници и деца, раднице у фабрици дувана, тореадори
Радња[уреди | уреди извор]
Севиља, 1820. године.
Синопсис[уреди | уреди извор]
1. чин[уреди | уреди извор]
Испред фабрике дувана стоје војници на стражи, док деца у близини, током своје игре, подражавају ход војника. Млада девојка, по имену Микаела, тражи да види свог вереника (Дон Хозеа), како би му пренела своје поздраве од мајке. Утом, Дон Хозе долази и обавештава поручника о стању у фабрици и женама које ту раде. Током поподнева, за време паузе, оне излазе напоље, где их чекају многобројни удварачи. Међу удварачима се налази и Циганка по имену Кармен, која почиње да пева изазовну хабанеру. Речи песме гласе: „Не знам кад ћу волети. Можда данас, можда сутра“. Она брзо баца цвет Дон Хозеу, у намери да буде примећена. Као фем фатал, привлачи пажњу и сви желе да јој се приближе. Микаела успева да протури писмо и новац свом веренику, као и да га пољуби, у име поздрава од мајке. Нажалост, због Кармен у фабрици настаје гужва и она у свађи рањава једну радницу. Жене почињу да се расправљају око тога ко је крив, а на место несреће убрзо долазе стражари. Зунига са жаљењем хапси Кармен, а Хозе је спроводи у затвор. Док одлазе ка затвору, Кармен обећава Хозеу да ће се наћи са њим изван града, под условом да је пусти. Очаран њеном лепотом, он то и чини, али га Зунига види како је ослобађа и заузврат хапси њега, као саучесника, лишавајући га чинова.
2. чин[уреди | уреди извор]
Следећа сцена се одвија у крчми „Лилас Пастијa“, у коју навраћају цигански кријумчари. Сви гости уживају у чарима Кармен и њених другарица Фраските и Мерцедес, док играју и певају за јавност. Зунига (који се такође налази у тој крчми) покушава да јој се додвори причом како је наредник, који ју је пустио, кажњен и да се налази због ње у затвору. У крчму свраћа тореадор Ескамиљо и све затечене позива да дођу у арену. Крчмар (који се такође бави кријумчарењем) моли госте да оду и напусте крчму. Кармен одбија да им се придружи.
Два месеца касније, Хозе излази из затвора и пева о својој чежњи за Кармен, што она узвраћа наручујући гозбу и играјући за њега. Када почне да пада мрак и буде било време да се Хозе врати у касарну, Кармен се смеје и руга његовом осећању одговорности.
Хозе показује Кармен своју љубав тако што баца цвет пред њене ноге, исти онај који му је она дала два месеца раније (ова арија о цвету спада у неке од омиљених арија тенора). Хозе је у дилеми и двоуми се између војске и Кармен, док га Зунига тера на послушност. Хозе бива изазван и вади сабљу, али кријумчари, који се налазе тамо, спречавају сукоб. Хозе више нема избора и прикључује се кријумчарима и Циганима, а о последицама не размишља.
3. чин[уреди | уреди извор]
Сцена почиње сликом кријумчара (међу њима и Кармен), који се пробијају кроз планину. Кармен се заситила Хозеа и хоће да га се реши. Због тога, она и њене другарице бацају карте, да би сазнале судбину. Карте показују скору смрт за Кармен. У близини, Микаела тражи Хозеа по планини, у нади да ће га спасити и одвратити од Кармен. У близини је и Ескамиљо (тореадор), у потрази за Кармен, али наилази на Хозеа, који љубоморно мисли да га Кармен у последње време избегава због Тореадора. Хозе изазива тореадора на двобој, али кријумчари раздвајају и овај дуел. Микаела позива Хозеа да пође са њом у село, зато што му је мајка на самрти (Ескамиљов рефрен се чује у ноћи).
4. чин[уреди | уреди извор]
Последњи чин почиње у Севиљској арени за борбу бикова. Гледаоци се окупљају (понекад, зависно од режије и финансијских средстава, ову слику допуњава балет). Убрзо се појављују Кармен и Ескамиљо (бивају бурно поздрављени од стране публике у арени), који заједно певају песму о љубави. Другарице Кармен (Мерцедес и Фраскита) обавештавају је да је у публици Дон Хозе, који сигурно спрема освету. Пркосна Циганка не слуша упозорења и иде њему у сусрет. Хозе стаје пред Кармен и понизно је моли за љубав. Он сматра да још има наде за њих и да још могу наћи срећу, што Кармен одбија, иако је свесна опасности и Хозеове љубоморе. Она са презиром баца Хозеов прстен, истим начином као пре извесног времена, када му је бацила цвет. Очајни Хозе вади нож и убија Кармен, чиме се опера и завршава.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Curtiss 1959, стр. 386–87
Литература[уреди | уреди извор]
- Azaola, Juan Ramon, ур. (2003). A Season of Opera on DVD:, Part 4: Carmen. Madrid: Del Prado. ISBN 84-9798-071-9.
- Bizet, Georges (1958). Carmen: Opera in Four Acts. New York: G. Schirmer. OCLC 475327. (Vocal score, with words provided in English and French, based on the 1875 arrangement of Ernest Guiraud)
- Curtiss, Mina (1959). Bizet and His World. London: Secker & Warburg. OCLC 505162968.
- Dean, Winton (1965). Georges Bizet: His Life and Work. London: J.M. Dent & Sons Ltd. OCLC 643867230.
- Dean, Winton (1980). „Bizet, Georges (Alexandre César Léopold)”. Ур.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 2. London: Macmillan. ISBN 0-333-23111-2.
- Lacombe, Hervé (2001). The Keys to French Opera in the Nineteenth Century. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-21719-5.
- McClary, Susan (1992). George Bizet: Carmen. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-39897-5.
- Neef, Sigrid, (ed) (2000). Opera: Composers, Works, Performers (English ed.). Cologne: Könemann. ISBN 3-8290-3571-3.
- Newman, Ernest (1958). Great Operas. 1. New York: Vintage Books. OCLC 592622247.
- Nietzsche, Friedrich (1911). The Case Of Wagner (Vol. 8 in The Complete Works of Friedrich Nietzsche). Превод: Anthony M. Ludovici. London and Edinburgh: T. N. Foulis. OCLC 418505.
- Schonberg, Harold C. (1975). The Lives of the Great Composers: Volume 2. London: Futura Publications Ltd. ISBN 0-86007-723-3.
- Steen, Michael (2003). The Life and Times of the Great Composers. London: Icon Books. ISBN 978-1-84046-679-9.
- Weinstock, Herbert (1946). Tchaikovsky. London: Cassel. OCLC 397644.
- Winchester, Simon (2005). A Crack in the Edge of the World. London: Penguin Books. ISBN 0-14-101634-5.
- Wright, Lesley a. (2000). „Introduction: Looking at the Sources and Editions of Bizet's Carmen”. Ур.: Dibbern, Mary. Carmen: A Performance Guide. New York: Pendragon Press. ISBN 1-57647-032-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Кармен и остали радови Проспер Мерима на енглеском језику
- Ноте за клавир
- Снимак Кармен Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2009)
- Carmen: Песме на сајту IMSLP (језик: енглески) These include:
- Full orchestral score, Choudens 1877 (republished by Könemann, 1994)
- Full orchestral score, Peters 1920 (republished by Kalmus, 1987)
- Vocal score, Choudens 1875
- Carmen by Prosper Mérimée (1845), Project Gutenberg
- Libretto Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2012), French, English
- Carmen on IMDb