Кадикчан
Кадикчан рус. Кадыкчан | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Област | Магаданска област |
Основан | 1943. |
Статус града | 1964 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 0 |
Географске карактеристике | |
Координате | 63° 05′ 10″ С; 147° 03′ 00″ И / 63.086° С; 147.050° И |
Временска зона | UTC+12 |
Поштански број | 686350 |
Кадикчан (рус. Кадыкчан) напуштени је град у Русији, Сусумански рејон у Магаданској области.[1]
Положај
[уреди | уреди извор]Налази се 65 км северозападно од града Сусуман на путу Магадан-Уст-Нера. Удаљен је 5.487 км источно од Москве.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље је настало током Великог отаџбинског рата као рударско место. Руднике и село су саградили затвореници, међу којима је био и руски писац Варлам Шаламов.[2] Насеље је било подељено на три дела.
Након распада Совјетског Савеза, становници су били присиљени да се иселе како би им биле приступачније школе, медицинска нега и друго. Држава их је иселила у року од две седмице и пребацила у друга градска места где су добили нови смештај.
У новембру 1996. године се догодила експлозија у руднику, усмртивши шесторо људи. После експлозије, рудник је затворен. Међутим, чак и 2001. године у граду су остали људи. Али после 2010. је у потпуности опустео.
Био је то некада град са рудником калаја од 12.000 људи, данас је напуштен. Становници су у журби оставили своје ствари у кућама, тако да се могу видети стара одећа, играчке и други предмети широм напуштеног града.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2007. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|
3.378 | 4.764 | 5.794[4] | 875[5] | 227 | 0 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Леонтьев В. В., Новикова К. А. Топонимический словарь Северо-Востока СССР / науч. ред. Г. А. Меновщиков ; ДВО АН СССР. Сев.-Вост. комплекс. НII. Лаб. археологии, истории и этнографии. — Магадан: Магад. кн. изд-во, — С. 167. — 456 с. — 15 000 экз. 1989. ISBN 978-5-7581-0044-8.
- ^ „В. Шаламов. О Колыме. Кадыкчан. Аркагала.”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2018. г. Приступљено 27. 04. 2018.
- ^ „Deset gradova u kojima nema živih”. nationalgeographic.rs. 27. 4. 2018. Архивирано из оригинала 28. 04. 2018. г. Приступљено 27. 4. 2018.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мёртвые города России (језик: руски)