Кидани

С Википедије, слободне енциклопедије
Кидани користе соколе у лову. Минијатура из доба династије Синг

Кидани (кин. 契丹; перс. ختن), Китаи или Кидан су имена номадских монголских народа, који живе у данашњој Монголији и Манџурији од 4. века.

Почев од 10. века преузели су власт над северном Кином и успоставили династију Љао, оставивши релативно мало трагова. Након што се династија Лиао срушила 1125. године, многи Китани су се преселили на запад и успоставили државу Кара-Кину коју је 1218. године коначно уништило монголско царство.[1]

Генетика[уреди | уреди извор]

Кидани су били асоцирани са експанзијом патерналне C3 (xC3c) Y хаплогрупе у Унутрашњој Монголији.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2011) Kingdom of Khitans: Sudden Rise, Sudden Fall, China Daily 19. VI 2003
  2. ^ Balaresque, Patricia; Poulet, Nicolas; Cussat-Blanc, Sylvain; Gerard, Patrice; Quintana-Murci, Lluis; Heyer, Evelyne; Jobling, Mark A (14. 1. 2015). „Y-chromosome descent clusters and male differential reproductive success: young lineage expansions dominate Asian pastoral nomadic populations”. European Journal of Human Genetics. 23 (10): 1413—1422. PMC 4430317 Слободан приступ. PMID 25585703. doi:10.1038/ejhg.2014.285. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Anderson, E. N. (2014). Food and Environment in Early and Medieval China. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-9009-7. 
  • Baldick, Julian (2012). Animal and Shaman: Ancient Religions of Central Asia. NYU Press. ISBN 978-0-8147-7165-5. 
  • Biran, Michal (2017). „7. The Mongols and Nomadic Identity: The Case of the Kitans in China”. Nomads as Agents of Cultural ChangeThe Mongols and Their Eurasian Predecessors. Berlin, Boston: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-4789-0. Приступљено 13. 2. 2018. 
  • Cohen, Warren I. (2001). East Asia at the Center: Four Thousand Years of Engagement with the World. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-50251-1. 
  • Daniels, Peter T.; Bright, William (1996). The World's Writing Systems. New York: Oxford University Press. стр. 230—234. 
  • Dudbridge, Glen (2013). A Portrait of Five Dynasties China: From the Memoirs of Wang Renyu (880-956). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-164967-7. 
  • Ebrey, Patricia; Walthall, Anne (2013). Pre-Modern East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Volume I: To 1800. Cengage Learning. ISBN 978-1-133-60651-2. 
  • Kara, György (1987). „On the Khitan Writing Systems”. Mongolian Studies: 19—23. 
  • Hung, Hing Ming (2013). Li Shi Min, Founding the Tang Dynasty: The Strategies that Made China the Greatest Empire in Asia. Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-980-3. 
  • Grayson, James H. (2012). Myths and Legends from Korea: An Annotated Compendium of Ancient and Modern Materials. Routledge. ISBN 978-1-136-60289-4. 
  • Janhunen, Juha (2014). Mongolian. Amsterdam: John Benjamins. стр. 4. ISBN 9789027238252. 
  • Kim, Hyun Jin (2013). The Huns, Rome and the Birth of Europe. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-06722-6. 
  • Kim, Djun Kil (2005). The History of Korea. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-03853-2. 
  • Lee, Ki-Baik (1984). A New History of Korea. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 067461576X. 
  • Middleton, John (2015). World Monarchies and Dynasties. Routledge. ISBN 978-1-317-45157-0. 
  • McMahon, Keith (2013). Women Shall Not Rule: Imperial Wives and Concubines in China from Han to Liao. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-1-4422-2290-8. 
  • Mote, Frederick W. (2003). Imperial China 900-1800. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01212-7. 
  • San, Tan Koon (2014). Dynastic China: An Elementary History. The Other Press. ISBN 978-983-9541-88-5. 
  • Seth, Michael J. (2010). A History of Korea: From Antiquity to the Present. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-6717-7. 
  • Skaff, Jonathan Karam (2012). Sui-Tang China and Its Turko-Mongol Neighbors: Culture, Power, and Connections, 580-800 (Oxford Studies in Early Empires). Oxford University Press. 
  • Starr, S. Frederick (2015). Xinjiang: China's Muslim Borderland. Routledge. ISBN 978-1-317-45137-2. 
  • Xu, Elina-Qian (2005). „Historical development of the pre-dynastic Khitan”. Приступљено 13. 2. 2018. 
  • Franke, Herbert; Twitchett, Denis (1994). „Introduction”. The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Gernet, Jacques (2008). A History of Chinese Civilization (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521497817. 
  • Johnson, Linda Cooke (2011). Women of the Conquest Dynasties. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824834043. 
  • Kane, Daniel (2009). The Kitan Language and Script. Leiden: Brill. ISBN 9789004168299. 
  • Mote, Frederick W. (1999). Imperial China: 900–1800. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674445154. 
  • Shen, Hsueh-Man (2001). „Realizing the Buddha's "Dharma" Body during the Mofa Period: A Study of Liao Buddhist Relic Deposits”. Artibus Asiae. 61 (2): 263—303. JSTOR 3249911. 
  • Turchin, Peter (децембар 2006). Jonathan M. Adams, Thomas D. Hall. „East-West Orientation of Historical Empires and Modern States” (PDF). Journal of World-Systems Research. 12 (2): 219—229. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 2. 2007. Приступљено 12. 8. 2010. 
  • Twitchett, Denis; Tietze, Klaus-Peter (1994). „The Liao”. Ур.: Franke, Herbert; Twitchett, Denis. The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Wittfogel, Karl A. (1946). Feng Chia-Sheng. „History of Chinese Society Liao (907-1125)”. Transactions of the American Philosophical Society. 36: 1—752. JSTOR 1005570. Приступљено 10. 2. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кидани на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кидани&oldid=25630482”