Бугари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бугари
Famous Bulgarians mosaic 3.jpg
Познати Бугари
Укупна популација
7-8 милиона[1][2]
Региони са значајном популацијом
5.664.624 [3]
300.000-600.000[4]
300.000[5]
250.000[6]
204.574[7]
150.878[8][9]
120.000[10]
93.889[11][12]
79.520[13]
70.000[14]
65.000[15][16]
50.000[17]
47.000[18]
35.000[19]
34.000[20]
31.965[21]
18.543[22]
19.197[23]
15.000 – 20.000[24]
10.000 – 15.000[19]
10.000 – 12.000[25]
8.092[26]
7.387[27]
7.202 – 12.000[19][28]
6.915[29]
5.000[30]
Језик
Бугарски језик
Религија
доминира православна, али има и муслимана, римокатолика и атеиста.
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Бугари (буг. българи) су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 84% становништва. Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци. Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика. Бугара према проценама има укупно између 7 и 8 милиона, а највише у Бугарској, око 5,5 милиона.

Име[уреди]

Реч Бугарин је вероватно настала од старотурске речи булгар = мешанац (глагол булгамак = мешати), што је био назив једног од турскотатарскоих племена. Такав назив је очуван на Балкану код Јужних Словена и Грка. Није међутим познат у народној традицији у северозападним словенским језицима, а ни у дакорумунском ни албанском.

За време турске владавине име Бугарин је изгубило етничко значење и употеребљавало се за означавање масе подјармљених сељака без обзира на етничко порекло. Ово значење дали су тој речи најпре Грци и Турци, а било је распрострањено и ван области које су насељавали Бугари као етничка заједница. Верује се да су то учинили турски чиновници. Бугарски облик б'лгар, б'лгарин заменили су српским Бугар, Бугарин (што се употребљавало као синоним појму „раја“). Тако је име Бугарин, изгледа, имало исту судбину као и име Влах после словенске најезде на Балканско полуострво. Због распрострањеног бугарског имена у овом значењу, неки старији истраживачи и путници греше сматрајући бугарско име као етничко, односно национално у Македонији, на Косову и у деловима Србије.[31]

Историја[уреди]

За више информација погледајте чланак Прабугари.

Сматра се да су Протобугари били ирански народ пореклом са Памира, који се касније помешао са Словенима.

У другом веку нове ере Бугари се досељавају на подручје између Црног и Каспијског мора (Северни Кавказ). Под притиском Хуна на почетку четвртог века, Бугарска племена се насељавају на подручје реке Дон и Азовског мора. У шестом веку, под вођством кана Кубрата, Бугари су формирали своју државу (Велику Бугарску), која се протезала од реке Дунав на западу, до реке Кубан на истоку, и од Црног и Азовског мора на југу, до Донеца на северу.

За више информација погледајте чланак Кубрат.

После смрти кана Кубрата, ова држава се распала.

За више информација погледајте чланак Балкари.

Један део Бугара остао је да живи поред Црног и Азовског мора и мисли се да су потомци ових Бугара данашњи Балкари на Кавказу.

За више информација видети Волшки Бугари, Татари и Чуваши.

Други део Бугара преселио се на подручје река Волге и Каме, где је формирао Поволшку Бугарску. Потомци ових Бугара су данашњи Татари и Чуваши у Руској Федерацији.

За више информација видети Аспарух и Прво бугарско царство.

Трећи део Бугара, предвођен каном Аспарухом, преселио се на Балкан, где се помешао са Словенима и створио државу која постоји и данас.

За више информација погледајте чланак Кувер (владар).

Четврти део Бугара, предвођен каном Кувером, се прво населио у Панонској низији (у Срему), а потом на средњем Балкану (Македонија).

Бугарска национална мањина у Србији[уреди]

За више информација видети Западне покрајине и Банатски Бугари.
Званична застава бугарске националне мањине у Србији

Већина Бугара у Србији живи у општинама Босилеград, Димитровград и делу општине Сурдулица, као и у неким селима у Банату, мада их има и у већим градовима као што су Београд, Ниш, Пирот и Врање.

Новине бугарске националне мањине у Србији су: недељник Братство, културни часопис Мост и дечји часопис Другарче у издању редакције Братство финансиране од стране Скупштине Србије.

Путем конкурса који је објавио Национални савета Бугара у Србији, изабрани су грб и застава бугарске националне мањине у Србији. Победнички грб и застава је израдио познати бугарски хералдичар Демерџиев.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Kolev, Yordan, Българите извън България 1878 - 1945, 2005, р. 18 Quote:"В началото на ХХI в. общият брой на етническите българи в България и зад граница се изчислява на около 10 милиона души
  2. The Report: Bulgaria 2008, Oxford Business Group, 2008, p.8
  3. [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  4. „Türkiye'deki Kürtlerin sayısı!” (на Turkish). 6 June 2008. Приступљено 17 August 2010. 
  5. „Брой на българите в чужбина по данни от МВнР по ЗДОИ, 2011” (на Bulgarian). EuroChicago.com. 
  6. Държавна агенция за българите в чужбина
  7. „Ukrainian 2001 census”. ukrcensus.gov.ua. Приступљено 2008-04-28. 
  8. „National Institute of Statistics of Spain – 2011 Census” (на Spanish). ine.es. Приступљено 2011-02-08. 
  9. „Bulgaria air”. air.bg. p. 24. 
  10. „Италианските българи” (на Bulgarian). 24 Chasa. 
  11. „Federal Statistical Office of Germany – Foreigners in 2010” (на German). www.destatis.de. Приступљено 2011-02-08. 
  12. „Bulgarian students in Germany”. www.dw.de. 
  13. „Moldovan 2004 census”. statistica.md. 
  14. „Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria – Bulgarians in Argentina” (на Bulgarian). mfa.bg. Приступљено 2008-04-29. 
  15. IBGE 2006
  16. „bTV – estimate for Bulgarians in Brazil” (на Bulgarian). btv.bg. 
  17. „Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria – Bulgarians in Canada” (на Bulgarian). mfa.bg. Приступљено 2011-02-08. 
  18. „UK Migration Statistics Quarterly Aug 2012 – Bulgarians in the UK” (на Bulgarian). mfa.bg. Приступљено 2011-02-08. 
  19. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом SABA.
  20. „Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria – Bulgarians in France” (на Bulgarian). mfa.bg. Приступљено 2011-02-08. 
  21. „Russian 2002 census” (на Russian). perepis2002.ru. Приступљено 2008-05-12. 
  22. „Serbian 2011 census”. Statistical Office of the Republic of Serbia. Приступљено 2012-12-25. 
  23. „Cypriot 2011 census”. cystat.gov.cy. 
  24. „Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria – Bulgarians in South Africa” (на Bulgarian). mfa.bg. Приступљено 2011-02-08. 
  25. „Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria – Bulgarians in Poland” (на Bulgarian). mfa.bg. 
  26. „Romanian 2002 census” (на Romanian). edrc.ro. 
  27. „Czech Statistical Office – Foreigners in 11.2011” (на Czech). czso.cz. 
  28. „National Institute of Statistics of Portugal – Foreigners in 2009” (на Portuguese). sefstat.sef.pt. Приступљено 2011-04-16. 
  29. „Kazakh 1999 census”. 
  30. „Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria – Bulgarians in the UAE” (на Bulgarian). mfa.bg. Приступљено 2008-04-30. 
  31. Текст Видојко Величковић, секретар Скупштине Републичке заједнице наука СР Србије, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. том 2. стр. 538

Спољашње везе[уреди]