Клисура (Демир Капија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Клисура
македонски: Клисура
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Демир Капија
Становништво
Становништво
 — (2002) 3
Географске карактеристике
Координате 41°22′57″ СГШ; 22°17′15″ ИГД / 41.3825° СГШ; 22.2875° ИГД / 41.3825; 22.2875Координате: 41°22′57″ СГШ; 22°17′15″ ИГД / 41.3825° СГШ; 22.2875° ИГД / 41.3825; 22.2875
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 2160 м
Клисура на мапи Републике Македоније
Клисура
Клисура
Остали подаци
Поштански број 1442
Позивни број (+389) 034
Регистарска ознака KA

Клисура (македонски: Клисура) је насеље у Републици Македонији, у јужном делу државе. Клисура је насеље у оквиру општине Демир Капија.

Природни услови[уреди]

Клисура је смештена у јужном делу Републике Македоније. Од најближег града, Кавадараца, село је удаљено 40 километара источно.

Село Клисура се налази у историјској области Тиквеш. Село је смештено у долини Вардара, на месту где се из долине издижу најсевернији огранци планине Кожуф. Надморска висина села је приближно 260 метара надморске висине.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егеја (жарка лета).

Срби у месту[уреди]

Међу пренумерантима српских књига срећу се спорадично читаоци из Клисуре. Највише је Срба али има и Цинцара. Тако је 1827. године у Стеријиној књизи "Невиност" записано неколико Клисураца са југа. Били су то у Београду: Дука Бешика трговац, Константин Бошко трговац, Константин Петровић трговац, Димитрије Шаган трговац и Петар Сантелариј трговац.[1] Јавља се другом приликом 1833. године као читалац Возаревићевих "Басни", у Београду, Никола Дука Бешика купац и житар родом из Клисуре.

У месту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.[2]

Становништво[уреди]

Клисура је према последњем попису из 2002. године имала 3 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (100%).

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  1. ^ Јован Поповић: "Невиност или Светислав и Милева", Будим 1827. године
  2. ^ "Дело", Београд 1899. године