Клисура (Демир Капија)

Координате: 41° 22′ 57″ СГШ; 22° 17′ 15″ ИГД / 41.3825° СГШ; 22.2875° ИГД / 41.3825; 22.2875
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Клисура (вишезначна одредница).
Клисура
мкд. Клисура
Куќа во Клисура.jpg
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаДемир Капија
Становништво
 — (2002)3
Географске карактеристике
Координате41° 22′ 57″ СГШ; 22° 17′ 15″ ИГД / 41.3825° СГШ; 22.2875° ИГД / 41.3825; 22.2875
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина2160 м
Клисура на мапи Северне Македоније
Клисура
Клисура
Клисура на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1442
Позивни број(+389) 034
Регистарска ознакаKA

Клисура (мкд. Клисура) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Клисура је насеље у оквиру општине Демир Капија.

Географија[уреди | уреди извор]

Клисура је смештена у јужном делу Северне Македоније. Од најближег града, Кавадараца, село је удаљено 40 km источно.

Село Клисура се налази у историјској области Тиквеш. Село је смештено у долини Вардара, на месту где се из долине издижу најсевернији огранци планине Кожуф. Надморска висина села је приближно 260 метара надморске висине.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).

Срби у месту[уреди | уреди извор]

Међу пренумерантима српских књига срећу се спорадично читаоци из Клисуре. Највише је Срба али има и Цинцара. Тако је 1827. године у Стеријиној књизи "Невиност" записано неколико Клисураца са југа. Били су то у Београду: Дука Бешика трговац, Константин Бошко трговац, Константин Петровић трговац, Димитрије Шаган трговац и Петар Сантелариј трговац.[1] Јавља се другом приликом 1833. године као читалац Возаревићевих "Басни", у Београду, Никола Дука Бешика купац и житар родом из Клисуре.

У месту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Клисура је према последњем попису из 2002. године имала 3 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (100%).

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јован Поповић: "Невиност или Светислав и Милева", Будим 1827. године
  2. ^ "Дело", Београд 1899. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]