Клодије Албин

С Википедије, слободне енциклопедије
Децим Клодије Албин
Aureus-Clodius Albinus-RIC 0009b.jpg
Новац Клодија Албина који вероватно прославља једно феничанско божанство из северне Афреке, откуда је Клодије Албин потицао.
Датум рођења150.
Место рођењаЛион
Датум смрти19. фебруар 197.
Место смртиЛион
Римски гувернер Британије
Период191–197
ПретходникПертинакс
НаследникВиријус Лупус

Децим Клодије Албин (лат. Decimus Clodius Albinus; око 150. године, извршио самоубиство 19. фебруара 197. године) био је римски узурпатор; за цара су га прогласиле легије у Британији и Хиспанији (Иберијско полуострво, које обухвата модерну Шпанију и Португал) након убиства Пертинакса 193, а себе је поново прогласио за цара 196. пре коначног пораза и смрти следеће године.[1] Име Албин значи „бели“, док је значење когномена његовог ривала Песценија Нигера било „црни“.

Помиње се да је написао расправу о пољопривреди и збирку милеских прича.[2][3]

Албин је потицао из аристократске фамилије из северне Африке и држао је управу над Британијом од 192. године. Непоуздана Историја Аугуста (Historia Augusta) тврди да су се његови родитељи звали Аурелија Месалина и Цејоније Постум, заједно са другим рођацима који се помињу у Вита Албини, ни једно од ових имена се не сматра тачним од стране савремених историчара.[4] У тексту се такође тврди да је Клодије добио когномен Албин због изузетне белине тена.[5]

Показујући склоност за војнички живот, ушао је у војску као веома млад и служио је са одличјем, посебно 175. године током побуне Авидија Касија против цара Марка Аурелија. Његову заслугу цар је признао у два писма у којима Албина назива Африканцем, који је мало личио на своје сународнике и који је био хвале вредан свог војног искуства и озбиљности карактера.[6] Цар је такође изјавио да би без Албина легије (у Битинији) прешле на Авидија Касија и да намерава да га изабере за конзула.[7]

Када је Пертинакс био убијен, преторијанска гарда на челу са преторијанским префектом ставила је на продају престо римских царева. Престо је купио богати сенатор Дидије Јулијан, али су побуне у провинцијама значиле да ће следећи цар бити стварно изабран далеко од Рима.

У Грађанском рату који је избио, Албин је у почетку био у савезу са Семтимијем Севером, који је освојио Рим. Албин је чак прихватио титулу цезара коју му је Септимије Север уручио. Тако је Албин у стварности контролисао већи део западног дела Царства, уз помоћ 3 британске легије и једне шпанске.[8] Но, када је Север поразио Песценија Нигера, односи између њега и Албина су се погоршали. Север је чак послао убице да се реши Албина.

У јесен 196. године, Албин се прогласио за цара, тј. августа, и прешао из Британије у Галију, повевши са собом већи део својих британских трупа. Поразио је једног Северовог легата, и тиме је у ствари успоставио контролу над Галијом.

Фебруара 197. године, Албин и Север су повели директну битку код Лугдунума.[9] Била је то велика битка у којој је учествовало 150.000 људи са сваке стране. Албин је био поражен и извршио је самоубиство.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Birley, Anthony R. (1996), „Clodius Septimius Albinus, Decimus”, Ур.: Hornblower, Simon, Oxford Classical Dictionary, Oxford: Oxford University Press 
  2. ^ Cassius Dio, lxx. 4—7
  3. ^ Herodian, ii. 15, iii. 5—7
  4. ^ Bonner Historia-Augusta-Colloquium (на језику: енглески). 7. R. Habelt Verlag. 1970. стр. 54. ISBN 9783774910980. 
  5. ^ Capitolinus, Clodius Albinus 4-10
  6. ^ Capitolinus, Clodius Albinus 4-10
  7. ^ Plate, William (1867), „Albinus, Clodius”, Ур.: Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston: Little, Brown and Company, стр. 93—94, Архивирано из оригинала на датум 2012-10-10, Приступљено 2008-06-17 
  8. ^ The British legions were II Augusta, VI Victrix, and XX Valeria Victrix, the Spanish legion was the VII Gemina.
  9. ^ Spartianus, Severus 11
  10. ^ Collingwood, Robin George; Myres, John Nowell Linton (1998), „Severeus and Albinus”, Roman Britain and English Settlements, Biblo & Tannen Publishers, стр. 155, ISBN 978-0-8196-1160-4, Приступљено 27. 1. 2009 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]