Кокин Брод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кокин Брод
Кокин Брод.jpg
Поглед на Кокин Брод из правца бране
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Нова Варош
Становништво
Становништво
 — (2011) 328 становника
Географске карактеристике
Координате 43°30′52″ СГШ; 19°48′05″ ИГД / 43.51444° СГШ; 19.80139° ИГД / 43.51444; 19.80139Координате: 43°30′52″ СГШ; 19°48′05″ ИГД / 43.51444° СГШ; 19.80139° ИГД / 43.51444; 19.80139
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 849 метара м
Кокин Брод на мапи Србије
Кокин Брод
Кокин Брод
Остали подаци
Поштански број 31318
Позивни број 033
Регистарска ознака NV

Кокин Брод је варошица у општини Нова Варош од које је удаљена 11 km,место на којем је пре више од пола века преграђена река Увац.

Географија[уреди]

Налази се на надморској висини од 849 м. У варошици има око 200-350 становника и она се састоји из доње и горње колоније. Кокин Брод је и име за брану на вештачком Златарском језеру, изграђеној 60их година двадестетог века. Језеро је дугачко око 25 km, а дубоко око 80 m. Кокин Брод се налази на идеалном равничарском месту,на готово пола пута између Златибора и Златара ушушканом између брда са једне и Златарског језера са друге стране ког надлећу небески чувари Белоглави супови. Кокин Брод поседује изузетан туристички потенцијал због свог географског положаја тј. свог поменутог окружења и идеалан је за одмор. Место у којем је пре више од пола века преграђен Увац, средокраћа пута од Београда за јужни Јадран и раскрсница путева који од магистрале воде за Прибој и преко Муртенице за Ивањицу представља нову оаза на туристичкој мапи Западне Србије. Кокин Брод је једно од најлепших насељених места у Србији а сакупљена река Увац код Кокиног Брода највеће водено огледало на Златарском језеру које је права оаза викендаша и кампера који уживају у чарима Кокиног Брода и Златарског језера.

Историја Кокиног Брода[уреди]

У време градње хидроенергетског система на Увцу крајем педесетих година прошлог века Кокин Брод се налазио на месту где је данас Златарско језеро или језеро Кокин Брод. Насеље је тада имало основну школу, задружни дом, полицијску станицу, позориште, пошту, две продавнице, хотел, пекару, стадион, стругару, гробље. До потапања Кокин Брод је био центар живота околних села. Кокин Брод је имао два моста – Увачки, на старом путу за Ужице, узводно од садашњег и дрвени мост испод кривина у Кокића странама, на „краљевом путу“ (или банском путу), оном што је водио од Ужица, преко Љубиша, Беле Реке, Јасенова. Према подацима из књиге „Хидроелектране Кокин Брод – Бистрица“ са изградњом ХЕ у сливу Лима отпочело се 1953. године.Крајем 1959. године произведени су први киловати електричне енергије у ХЕ „Бистрица“, а годину дана касније у ХЕ „Кокин Брод“.Кокин Брод је потопљен 60их година 20ог века.

Хидроелектрана Кокин брод[уреди]

Брана Кокин брод дужине 1260м је једна од најдужих насутих земљаних брана у Европи. Изградња тунела дужег од 8км и цевовода дужине 1350м и данас би са савременом механизацијом и технологијом грађења представљала значајан грађевински подухват. Хидроелектрана Кокин Брод је прибранског типа, висине 83 м и снаге 22,5 мегавата са укупним инсталисаним протоком од 43 кубна метра у секунди. Турбина ради са 375 обртаја у минути. Укупна запремина акумулације је 250 милиона кубних метара, а корисна запремина 210 милиона кубних метара са максималним енергетским садржајем акумулације од 250 гигават часова, на систему Кокин Брод-Бистрица.

[1] [2] [3] [4] [5] [6]

[7]

  1. ^ http://zlatarinfo.rs/vest/2159/kokin-brod-pre-potopa
  2. ^ http://zlatarinfo.rs/+/zlatarsko-jezero-atlantida-zapadne-srbije
  3. ^ http://www.osgojkodrulovic.edu.rs/index.php/2014-10-01-14-56-47/2014-10-01-14-57-37.html
  4. ^ http://www.dlhe.rs/latinica/istorijat-he-kokin-brod
  5. ^ http://www.dlhe.rs/latinica/he-kokin-brod
  6. ^ http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/01/12/srpski/R01011103.shtm
  7. ^ https://pribojonline.wordpress.com/2015/12/21/secanje-na-potopljeno-selo-zasto-se-ovo-jezero-zove-kokin-brod-a-ne-zlatarsko/