Управни окрузи Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Окрузи Републике Србије

Управни окрузи су облик организације државне управе Републике Србије, намењени декоцентрацији органа државне управе.[1] Немају надлежности локалне самоуправе нити су део територијалне организације Републике Србије. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.[2]

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.[3][4]

Управни окрузи у Србији[уреди | уреди извор]

Управни округ је подручни центар државне управе који обухвата окружне подручне јединице. У управном округу орган државне праве, по сопственој одлуци, може да врши послове државне управе као што су: решавање у управним стварима у првом степену или о жалби, вршење надзора над радом имаоца јавних овлашћења и вршење инспекцијског надзора.

У Републици Србији постоји 29 управних округа, а подручје сваког од управних округа обухвата одређени број општина и градова.

Регион Београда (град Београд) има статус посебне управне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину града Београда, градоначелника града Београда, Градско веће града Београда и Градску управу града Београда. Подручје град Београда је подељено на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела града Београда на градске општине утврђује се статутом града Београда.

Списак управних округа[уреди | уреди извор]

¹ Индекс (И) је количник бројева становника округа према Попису 2011. и према Попису 2002., помножен са 100 (Индекс 2002. = 100);

² Јединице локалне самоуправе су градови и општине. Поједини градови су подељени на градске општине, које суштински немају надлежности локалне самоуправе, већ су испоставе Градске самоуправе. Стога су градске општине набројане у загради и означене закошеним словима;

³ Управни окрузи на АП Косову и Метохији. Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999. године, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

4 Већина припадника албанске националне мањине у Пчињском и Јабланичком округу није се одазвала Попису 2011. године, због чега дате бројке не одговарају стварном стању. Слично томе, већина припадника албанске националне мањине у датим окрузима није се одазвала ни на Попису 2002. године, али је у датом попису урађена накнадна процена стања.

Назив
управног округа
Седиште
округа
Статистички
регион
Површина
km²)
Становништво
попис 2011.
(попис 2002,
Индекс=И¹)
Густ. ст.
(ст./km², 2011)
Локалне
самоуправе
²
Насеља
(градска
+сеоска)
Борски округ
Бор Јужна и источна
Србија
3.507 0123848123.848
(146.551, И=84,5)
035335,3 Град Бор
Кладово
Мајданпек
Неготин
09090
(6+84)
Браничевски округ
Пожаревац Јужна и источна
Србија
3.865 0180480180.480
(200.503, И=90,0)
046746,7 Велико Градиште
Голубац
Жабари
Жагубица
Кучево
Мало Црниће
Петровац на Млави
Град Пожаревац
(Костолац, Пожаревац)
189189
(7+182)
Град Београд
Београд Београдски регион 3.227 16391211.639.121
(1.576.124, И=104,0)
05079507,9 (Барајево, Вождовац,
Врачар, Гроцка,
Земун, Звездара,
Лазаревац, Младеновац,
Нови Београд, Обреновац,
Палилула, Раковица,
Савски Венац, Сопот,
Стари Град, Сурчин,
Чукарица
)
169169
(18+151)
Зајечарски округ
Зајечар Јужна и источна
Србија
3.623 0118561118.295
(137.561, И=86,0)
032732,7 Бољевац
Град Зајечар
Књажевац
Сокобања
173173
(5+168)
Западнобачки округ
Сомбор Војводина 2.420 0187581187.581
(214.011, И=87,7)
077577,5 Апатин
Кула
Оџаци
Град Сомбор
03737
(5+32)
Златиборски округ
Ужице Шумадија и западна
Србија
6.140 0284929284.929
(313.396, И=90,9)
046446,4 Ариље
Бајина Башта
Косјерић
Нова Варош
Пожега
Прибој
Пријепоље
Сјеница
Град Ужице
Чајетина
438438
(11+427)
Јабланички округ4
Лесковац Јужна и источна
Србија
2.769 0215463215.463
(240.923, И=89,4)
077877,8 Бојник
Власотинце
Лебане
Град Лесковац
Медвеђа
Црна Трава
336336
(7+329)
Јужнобанатски округ
Панчево Војводина 4.245 0291327291.327
(313.937, И=92,8)
068668,6 Алибунар
Бела Црква
Град Вршац
Ковачица
Ковин
Опово
Пландиште
Град Панчево
09494
(10+84)
Јужнобачки округ
Нови Сад Војводина 4.016 0607835607.835
(593.666, И=102,4)
1514151,4 Бач
Бачка Паланка
Бачки Петровац
Беочин
Бечеј
Врбас
Жабаљ
Град Нови Сад
Сремски Карловци
Србобран
Тител
Темерин
07777
(16+61)
Колубарски округ
Ваљево Шумадија и западна
Србија
2.474 0174228174.228
(192.204, И=90,6)
070470,4 Град Ваљево
Лајковац
Љиг
Мионица
Осечина
Уб
218218
(7+211)
Косовски округ³
Приштина Косово и Метохија 3.117 --
(672.292, И= -)
2157215,7 Глоговац
Качаник
Косово Поље
Липљан
Обилић
Подујево
Град Приштина
Урошевац
Штимље
Штрпце
--
Косовскомитровачки округ³
Косовска
Митровица
Косово и Метохија 2.050 --
(275.904, И= -)
1346134,6 Вучитрн
Звечан
Зубин Поток
Косовска Митровица
Лепосавић
Србица
--
Косовскопоморавски округ³
Гњилане Косово и Метохија 1.412 --
(217.726, И= -)
1542154,2 Витина
Гњилане
Косовска Каменица
Ново Брдо
--
Мачвански округ
Шабац Шумадија и западна
Србија
3.268 0297778297.778
(329.625, И=90,3)
091191,1 Богатић
Владимирци
Коцељева
Крупањ
Град Лозница
Љубовија
Мали Зворник
Град Шабац
228228
(5+223)
Моравички округ
Чачак Шумадија и западна
Србија
3.016 0212149212.149
(224.772, И=94,4)
070370,3 Горњи Милановац
Ивањица
Лучани
Град Чачак
206206
(5+201)
Нишавски округ
Ниш Јужна и источна
Србија
2.729 0373404373.404
(381.757, И=97,8)
1368136,8 Алексинац
Дољевац
Мерошина
Град Ниш
(Медијана, Нишка Бања,
Палилула, Пантелеј,
Црвени Крст
)

Ражањ
Сврљиг
Гаџин Хан
285285
(8+277)
Пећки округ³
Пећ Косово и Метохија 2.450 --
(414.187, И= -)
01691169,1 Дечани
Ђаковица
Исток
Клина
Пећ
--
Пиротски округ
Пирот Јужна и источна
Србија
2.761 009227792.277
(105.654, И=87,3)
033433,4 Бела Паланка
Бабушница
Димитровград
Град Пирот
214214
(4+210)
Подунавски округ
Смедерево Јужна и источна
Србија
1.248 0198184198.184
(210.290, И=94,2)
1588158,8 Велика Плана
Град Смедерево
Смедеревска Паланка
05858
(3+55)
Поморавски округ
Јагодина Шумадија и западна
Србија
2.614 0212839212.839
(227.435, И=93,6)
081481,4 Деспотовац
Град Јагодина
Параћин
Рековац
Свилајнац
Ћуприја
191191
(6+185)
Призренски округ³
Призрен Косово и Метохија 1.910 --
(376.085, И= -)
1969196,9 Гора
Ораховац
Призрен
Сува Река
--
Пчињски округ4
Врање Јужна и источна
Србија
3.520 0158717158.717
(227.690, И=100)
045145,1 Босилеград
Бујановац
Владичин Хан
Град Врање
(Врање, Врањска Бања)
Прешево
Сурдулица
Трговиште
363363
(6+357)
Расински округ
Крушевац Шумадија и западна
Србија
2.667 0240463240.463
(259.441, И=92,7)
090290,2 Александровац
Брус
Варварин
Град Крушевац
Трстеник
Ћићевац
296296
(5+291)
Рашки округ
Краљево Шумадија и западна
Србија
3.918 0300102300.102
(291.230, И=103,0)
076676,6 Врњачка Бања
Град Краљево
Град Нови Пазар
Рашка
Тутин
359359
(9+350)
Севернобанатски округ
Кикинда Војводина 2.329 0146690146.690
(165.881, И=88,4)
063063,0 Ада
Кањижа
Град Кикинда
Нови Кнежевац
Сента
Чока
05050
(7+43)
Севернобачки округ
Суботица Војводина 1.784 0185552185.552
(200.140, И=92,7)
1040104,0 Бачка Топола
Мали Иђош
Град Суботица
04545
(3+42)
Средњобанатски округ
Зрењанин Војводина 3.256 0186851186.851
(208.456, И=89,6)
057457,4 Житиште
Град Зрењанин
Нова Црња
Нови Бечеј
Сечањ
05555
(4+51)
Сремски округ
Сремска
Митровица
Војводина 3.486 0311053311.053
(335.901, И=92,6)
089289,2 Инђија
Ириг
Пећинци
Рума
Град Сремска Митровица
Стара Пазова
Шид
109109
(7+102)
Топлички округ
Прокупље Јужна и источна
Србија
2.231 009060090.600
(102.075, И=88,8)
040640,6 Блаце
Житорађа
Куршумлија
Град Прокупље
267267
(4+263)
Шумадијски округ
Крагујевац Шумадија и западна
Србија
2.387 0290900290.900
(298.778, И=97,4)
1219121,9 Аранђеловац
Баточина
Кнић
Град Крагујевац
Лапово
Рача
Топола
174174
(5+169)

Управни окрузи и територијална организација[уреди | уреди извор]

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине општине, градови и град Београд (тј. локалне самоуправе) и аутономне покрајине – као облици територијалне аутономије.[5] Управни окрузи нису облик територијалне организације.

Територијалне промене[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миленковић 2013, стр. 312.
  2. ^ „Закон о државној управи”. Службени гласник РС (47). 20. 6. 2018. Архивирано из оригинала 25. 12. 2022. г. 
  3. ^ „Административно територијална подела Републике Србије на покрајине, округе, општине и Град Београд”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 19. 02. 2009. г. 
  4. ^ „Уредба о управним окрузима”. Службени гласник РС (15). 27. 2. 2006. Архивирано из оригинала 15. 1. 2024. г. 
  5. ^ „Закон о територијалној организацији Републике Србије”. Службени гласник РС (9). 4. 2. 2020. Архивирано из оригинала 1. 2. 2023. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]