С Википедије, слободне енциклопедије
Управни окрузи су облик организације државне управе Републике Србије, намењени декоцентрацији органа државне управе. Немају надлежности локалне самоуправе нити су део територијалне организације Републике Србије . Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.[2]
Уредбом Владе Републике Србије , од 29. јануара 1992 . године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006 . године окрузи мењају име у управни окрузи .[3]
Управни округ је подручни центар државне управе који обухвата окружне подручне јединице. У управном округу орган државне праве, по сопственој одлуци, може да врши послове државне управе као што су: решавање у управним стварима у првом степену или о жалби, вршење надзора над радом имаоца јавних овлашћења и вршење инспекцијског надзора.
У Републици Србији постоји 29 управних округа, а подручје сваког од управних округа обухвата одређени број општина и градова .
Регион Београда (град Београд) има статус посебне управне јединице у Србији , која има своју управу: Скупштину града Београда , градоначелника града Београда, Градско веће града Београда и Градску управу града Београда. Подручје град Београда је подељено на 17 градских општина , које имају своје локалне органе власти. Подела града Београда на градске општине утврђује се статутом града Београда.
¹ Индекс (И) је количник бројева становника округа према Попису 2011. и према Попису 2002., помножен са 100 (Индекс 2002. = 100);
² Јединице локалне самоуправе су градови и општине . Поједини градови су подељени на градске општине , које суштински немају надлежности локалне самоуправе, већ су испоставе Градске самоуправе. Стога су градске општине набројане у загради и означене закошеним словима;
³ Управни окрузи на АП Косову и Метохији . Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999 . године, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби .
4 Већина припадника албанске националне мањине у Пчињском и Јабланичком округу није се одазвала Попису 2011. године, због чега дате бројке не одговарају стварном стању. Слично томе, већина припадника албанске националне мањине у датим окрузима није се одазвала ни на Попису 2002. године, али је у датом попису урађена накнадна процена стања.
Назив управног округа
Седиште округа
Статистички регион
Површина(у km² )
Становништво попис 2011. (попис 2002 , Индекс=И¹)
Густ. ст. (ст. /km², 2011)
Локалне самоуправе ²
Насеља (градска +сеоска )
Борски округ
Бор
Јужна и источна Србија
3.507
0123848 123.848 (146.551, И=84,5)
0353 35,3
Град Бор Кладово Мајданпек Неготин
090 90 (6+84)
Браничевски округ
Пожаревац
Јужна и источна Србија
3.865
0180480 180.480 (200.503, И=90,0)
0467 46,7
Велико Градиште Голубац Жабари Жагубица Кучево Мало Црниће Петровац на Млави Град Пожаревац (Костолац , Пожаревац )
189 189 (7+182)
Град Београд
Београд
Београдски регион
3.227
1639121 1.639.121 (1.576.124, И=104,0)
05079 507,9
(Барајево , Вождовац , Врачар , Гроцка , Земун , Звездара , Лазаревац , Младеновац , Нови Београд , Обреновац , Палилула , Раковица , Савски Венац , Сопот , Стари Град , Сурчин , Чукарица )
169 169 (18+151)
Зајечарски округ
Зајечар
Јужна и источна Србија
3.623
0118561 118.295 (137.561, И=86,0)
0327 32,7
Бољевац Град Зајечар Књажевац Сокобања
173 173 (5+168)
Западнобачки округ
Сомбор
Војводина
2.420
0187581 187.581 (214.011, И=87,7)
0775 77,5
Апатин Кула Оџаци Град Сомбор
037 37 (5+32)
Златиборски округ
Ужице
Шумадија и западна Србија
6.140
0284929 284.929 (313.396, И=90,9)
0464 46,4
Ариље Бајина Башта Косјерић Нова Варош Пожега Прибој Пријепоље Сјеница Град Ужице Чајетина
438 438 (11+427)
Јабланички округ 4
Лесковац
Јужна и источна Србија
2.769
0215463 215.463 (240.923, И=89,4)
0778 77,8
Бојник Власотинце Лебане Град Лесковац Медвеђа Црна Трава
336 336 (7+329)
Јужнобанатски округ
Панчево
Војводина
4.245
0291327 291.327 (313.937, И=92,8)
0686 68,6
Алибунар Бела Црква Град Вршац Ковачица Ковин Опово Пландиште Град Панчево
094 94 (10+84)
Јужнобачки округ
Нови Сад
Војводина
4.016
0607835 607.835 (593.666, И=102,4)
1514 151,4
Бач Бачка Паланка Бачки Петровац Беочин Бечеј Врбас Жабаљ Град Нови Сад Сремски Карловци Србобран Тител Темерин
077 77 (16+61)
Колубарски округ
Ваљево
Шумадија и западна Србија
2.474
0174228 174.228 (192.204, И=90,6)
0704 70,4
Град Ваљево Лајковац Љиг Мионица Осечина Уб
218 218 (7+211)
Косовски округ ³
Приштина
Косово и Метохија
3.117
- - (672.292, И= -)
2157 215,7
Глоговац Качаник Косово Поље Липљан Обилић Подујево Град Приштина Урошевац Штимље Штрпце
- -
Косовскомитровачки округ ³
Косовска Митровица
Косово и Метохија
2.050
- - (275.904, И= -)
1346 134,6
Вучитрн Звечан Зубин Поток Косовска Митровица Лепосавић Србица
- -
Косовскопоморавски округ ³
Гњилане
Косово и Метохија
1.412
- - (217.726, И= -)
1542 154,2
Витина Гњилане Косовска Каменица Ново Брдо
- -
Мачвански округ
Шабац
Шумадија и западна Србија
3.268
0297778 297.778 (329.625, И=90,3)
0911 91,1
Богатић Владимирци Коцељева Крупањ Град Лозница Љубовија Мали Зворник Град Шабац
228 228 (5+223)
Моравички округ
Чачак
Шумадија и западна Србија
3.016
0212149 212.149 (224.772, И=94,4)
0703 70,3
Горњи Милановац Ивањица Лучани Град Чачак
206 206 (5+201)
Нишавски округ
Ниш
Јужна и источна Србија
2.729
0373404 373.404 (381.757, И=97,8)
1368 136,8
Алексинац Дољевац Мерошина Град Ниш (Медијана , Нишка Бања ,Палилула , Пантелеј ,Црвени Крст ) Ражањ Сврљиг Гаџин Хан
285 285 (8+277)
Пећки округ ³
Пећ
Косово и Метохија
2.450
- - (414.187, И= -)
01691 169,1
Дечани Ђаковица Исток Клина Пећ
- -
Пиротски округ
Пирот
Јужна и источна Србија
2.761
0092277 92.277 (105.654, И=87,3)
0334 33,4
Бела Паланка Бабушница Димитровград Град Пирот
214 214 (4+210)
Подунавски округ
Смедерево
Јужна и источна Србија
1.248
0198184 198.184 (210.290, И=94,2)
1588 158,8
Велика Плана Град Смедерево Смедеревска Паланка
058 58 (3+55)
Поморавски округ
Јагодина
Шумадија и западна Србија
2.614
0212839 212.839 (227.435, И=93,6)
0814 81,4
Деспотовац Град Јагодина Параћин Рековац Свилајнац Ћуприја
191 191 (6+185)
Призренски округ ³
Призрен
Косово и Метохија
1.910
- - (376.085, И= -)
1969 196,9
Гора Ораховац Призрен Сува Река
- -
Пчињски округ 4
Врање
Јужна и источна Србија
3.520
0158717 158.717 (227.690, И=100)
0451 45,1
Босилеград Бујановац Владичин Хан Град Врање (Врање , Врањска Бања ) Прешево Сурдулица Трговиште
363 363 (6+357)
Расински округ
Крушевац
Шумадија и западна Србија
2.667
0240463 240.463 (259.441, И=92,7)
0902 90,2
Александровац Брус Варварин Град Крушевац Трстеник Ћићевац
296 296 (5+291)
Рашки округ
Краљево
Шумадија и западна Србија
3.918
0300102 300.102 (291.230, И=103,0)
0766 76,6
Врњачка Бања Град Краљево Град Нови Пазар Рашка Тутин
359 359 (9+350)
Севернобанатски округ
Кикинда
Војводина
2.329
0146690 146.690 (165.881, И=88,4)
0630 63,0
Ада Кањижа Град Кикинда Нови Кнежевац Сента Чока
050 50 (7+43)
Севернобачки округ
Суботица
Војводина
1.784
0185552 185.552 (200.140, И=92,7)
1040 104,0
Бачка Топола Мали Иђош Град Суботица
045 45 (3+42)
Средњобанатски округ
Зрењанин
Војводина
3.256
0186851 186.851 (208.456, И=89,6)
0574 57,4
Житиште Град Зрењанин Нова Црња Нови Бечеј Сечањ
055 55 (4+51)
Сремски округ
Сремска Митровица
Војводина
3.486
0311053 311.053 (335.901, И=92,6)
0892 89,2
Инђија Ириг Пећинци Рума Град Сремска Митровица Стара Пазова Шид
109 109 (7+102)
Топлички округ
Прокупље
Јужна и источна Србија
2.231
0090600 90.600 (102.075, И=88,8)
0406 40,6
Блаце Житорађа Куршумлија Град Прокупље
267 267 (4+263)
Шумадијски округ
Крагујевац
Шумадија и западна Србија
2.387
0290900 290.900 (298.778, И=97,4)
1219 121,9
Аранђеловац Баточина Кнић Град Крагујевац Лапово Рача Топола
174 174 (5+169)
Управни окрузи и територијална организација [ уреди | уреди извор ]
Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007 . године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине општине , градови и град Београд (тј. локалне самоуправе ) и аутономне покрајине – као облици територијалне аутономије.[4] Управни окрузи нису облик територијалне организације.
Територијална организација и окрузи у Србији 1993. године
Територијална организација и окрузи у Србији 2001. године
Територијална организација и окрузи у Србији 2005. године
Судови опште надлежности у Србији 2008. године
Територијална организација и управни окрузи у Србији 2009. године
Територијална организација и управни окрузи у Србији 2010. године
Суверене државе
1 Земље које једним (или комплетним) делом припадају Азији , али су културолошки део Европе
2 Државе које имају прекоморске територије и на другим континентима