Попис становништва 2011. у Србији
Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији је први попис у Републици Србији од када је поново самостална држава. Требало је да буде одржан 1-15. априла 2011. године, али је због недостатка средстава померен и одржан 1-15. октобра. Пописивање је накнадно продужено до 18. октобра, а у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима/општинама где је било потребно до 27. октобра.
Спровођење и ток пописа[уреди | уреди извор]
Спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова подељено је у шест фаза:
- Припреме за спровођење пописа;
- Пописивање;
- Обрада података;
- Формирање базе података;
- Дисеминација података, и
- Анализа резултата пописа.
Бошњачко национално вијеће непризнато од стране Републике Србије, а чији је председник био муфтија Муамер Зукорлић, позвало је Бошњаке на бојкот пописа јер је супротно Уставу Републике Србије пописница написана само ћириличним писмом и на српском језику.[1] Позив на бојкот је био неуспешан и било је само појединачних случајева бојкота. Из истог разлога и због непописивања лица која дуже од једне године бораве у иностранству Национално веће Албанаца је такође позвало Албанце на бојкот пописа који је био масован у општинама Бујановац и Прешево и у мањој мери у Медвеђи (ова општина има српску етничку већину).[2] Процењује се да има око 34.000 Албанаца који су бојкотовали попис у овом подручју.[тражи се извор]
Књиге Пописа[уреди | уреди извор]
- Књига 1 - Национална припадност
- Књига 2 - Старост и пол
- Књига 3 - Школска спрема, писменост и компјутерска писменост
- Књига 4 - Вероисповест и матерњи језик и национална припадност
- Књига 5 - Брачни статус
- Књига 6 - Фертилитет женског становништва
- Књига 7 - Економска активност
- Књига 8 - Особе с инвалидитетом
- Књига 9 - Миграције
- Књига 10 - Запослени, према занимању
- Књига 11 - Делатност
- Књига 12 - Извори средстава за живот
- Књига 13 - Домаћинства према броју чланова
- Књига 14 - Дневни мигранти
- Књига 15 - Домаћинства - основне карактеристике
- Књига 16 - Породице
- Књига 17 - Основне карактеристике породица
- Књига 18 - Основни скупови становништва
- Књига 19 - Запослени, према месту рада, радном статусу, школској спреми и средству путовања на посао
- Књига 20 - Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
- Књига 21 - Упоредни преглед броја домаћинстава и станова 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
- Књига 22 - Број и површина стамбених јединица
- Књига 23 - Просторије у становима
- Књига 24 - Инсталације у становима
- Књига 25 - Својина и основ коришћења станова
- Књига 26 - Домаћинства и лица у становима
- Књига 27 - Станови у зградама
- Књига 28 - Резултати контроле обухвата
- Књига 29 - Резултати контроле квалитета одговора
- Књига 30 - Станови према врсти енергената за грејање
- Извор: [3]
Резултати[уреди | уреди извор]
У складу с чланом 33 Закона о попису становништва, домаћинстава и станова („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11), Републички завод за статистику објавио је прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године Први резултати Пописа подложни су променама током статистичке обраде података, а коначни резултати Пописа биће публиковани сукцесивно, након завршетка обраде података, и то од половине 2012. до краја 2013. године. Први резултати Пописа објављени су према административно-територијалној подели Републике Србије важећој на дан 1.7.2011. године, а у складу са Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10). Публикација садржи основне методолошке напомене и податке о укупном броју пописаних лица, укупном броју становника, броју лица у иностранству (на раду/боравку/студијама), броју домаћинстава (без колективних) и броју станова (без колективних).
15.11.2011. Републички завод за статистику је објавио прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године.
На овом попису су урачуната и интерно расељена лица са Косова и Метохије у стално становништво.
Први резултати пописа за Републику Србију и регионе
|
|
Укупно
|
Укупан
|
Укупан
|
Апсолутни
|
Укупан број
|
Укупан
|
Укупан
|
|
|
пописана
|
број
|
број
|
пораст-пад
|
лица у
|
број
|
број
|
|
|
лица
|
становника 2011.
|
становника 2002.
|
2011-2002.
|
иностра-
нству
|
дома -ћинстава
|
станова
|
|
|
(1)
|
(2)
|
(3)
|
(4)
|
(5)
|
(6)
|
(7)
|
|
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
|
7565761
|
7120666
|
7498001
|
-377335
|
294045
|
2497187
|
3243587
|
|
Београдски регион
|
1731425
|
1639121
|
1576124
|
62997
|
41719
|
604134
|
739630
|
|
Регион Војводине
|
1995679
|
1916889
|
2031992
|
-115103
|
46031
|
697437
|
852229
|
|
Регион Шумадије и Западне Србије
|
2149327
|
2013388
|
2136881
|
-123493
|
98274
|
665878
|
902997
|
|
Регион Јужне и Источне Србије
|
1689330
|
1551268
|
1753004
|
-201736
|
108021
|
529738
|
748731
|
|
Регион Косово и Метохија
|
…
|
…
|
…
|
…
|
…
|
…
|
…
|
Национална припадност[уреди | уреди извор]
Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:
| Националност | Број | Удео | Промена 2002–2011. |
|---|---|---|---|
| Срби | 5.988.093 | 83,32% | -3,62% |
| Мађари | 253.899 | 3,53% | -13,43% |
| Роми | 147.604 | 2,05% | +36,43% |
| Бошњаци | 145.278 | 2,02% | +6,75% |
| Хрвати | 57.900 | 0,81% | -17,99% |
| Словаци | 52.750 | 0,73% | -10,63% |
| Црногорци | 38.527 | 0,54% | -44,2% |
| Власи | 35.330 | 0,49% | -11,79% |
| Румуни | 29.332 | 0,41% | -15,17% |
| Југословени | 23.303 | 0,32% | -71,13% |
| Македонци | 22.755 | 0,32% | -11,96% |
| Муслимани | 22.301 | 0,31% | +14,35% |
| Бугари | 18.543 | 0,26% | -9,53% |
| Буњевци | 16.706 | 0,23% | -16,52% |
| Русини | 14.246 | 0,20% | -10,43% |
| Горанци | 7.767 | 0,11% | +69,58% |
| Албанци1 | 5.809 | 0,08% | / |
| Украјинци | 4.903 | 0,07% | -8,42% |
| Немци | 4.064 | 0,06% | +4,18% |
| Словенци | 4.033 | 0,06% | / |
| Остали* | 17.558 | 0,24% | +26,12% |
| Регионална припадност* |
30.771 | 0,43% | +167,92% |
| Неизјашњени | 160.346 | 2,23% | +48,84% |
| Непознато* | 81.740 | 1,14% | +8,29% |
| Укупно | 7.186.862 | 100% | -4,15% |
Напомене:
1 - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)
Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2015), 29.11.2012.
Старосна пирамида[уреди | уреди извор]
Од укупног броја становника у Србији било је 3.499.176 (48,69%) мушкараца и 3.687.686 (51,31%) жена, што представља однос мушкараца и жена 949:1000. Просечна старост становништва била је 42,2 година, мушкараца 40,9 година, а жена 43,5 година. Удео особа старијих од 18 година је 82,4% (5.923.734), код мушкараца 81,4% (2.849.124), а код жена 83,4% (3.074.610).
| Укупна старосна пирамида у Србији по Попису становништва 2011. | ||||
|---|---|---|---|---|
| укупно | ||||
| >85 | 81.550 | 0 | ||
| 80—84 | 176.568 | 0 | ||
| 75—79 | 298.612 | 0 | ||
| 70—74 | 354.142 | 0 | ||
| 65—69 | 339.444 | 0 | ||
| 60—64 | 528.414 | 0 | ||
| 55—59 | 596.279 | 0 | ||
| 50—54 | 520.344 | 0 | ||
| 45—49 | 483.986 | 0 | ||
| 40—44 | 469.928 | 0 | ||
| 35—39 | 493.934 | 0 | ||
| 30—34 | 496.362 | 0 | ||
| 25—29 | 480.286 | 0 | ||
| 20—24 | 439.741 | 0 | ||
| 15—19 | 401.994 | 0 | ||
| 10—14 | 346.869 | 0 | ||
| 5—9 | 350.154 | 0 | ||
| 0—4 | 328.255 | 0 | ||
| Просек : | 42,2 | 0 | ||
| мушкарци | жене |
|||
| >85 | 27.667 | 53.883 | ||
| 80—84 | 67.814 | 108.754 | ||
| 75—79 | 122.964 | 175.648 | ||
| 70—74 | 153.847 | 200.295 | ||
| 65—69 | 154.775 | 184.669 | ||
| 60—64 | 249.785 | 278.629 | ||
| 55—59 | 289.566 | 306.713 | ||
| 50—54 | 254.508 | 265.836 | ||
| 45—49 | 238.502 | 245.484 | ||
| 40—44 | 234.274 | 235.654 | ||
| 35—39 | 248.554 | 245.380 | ||
| 30—34 | 252.502 | 243.860 | ||
| 25—29 | 244.911 | 235.375 | ||
| 20—24 | 225.231 | 214.510 | ||
| 15—19 | 206.968 | 195.026 | ||
| 10—14 | 178.419 | 168.450 | ||
| 5—9 | 179.721 | 170.433 | ||
| 0—4 | 169.168 | 159.087 | ||
| Просек : | 40,9 | 43,5 | ||
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Bošnjaci iz Sandžaka pozvani da bojkotuju popis”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-04.
- ^ „Albanci bojkotuku popis”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-01-04.
- ^ „Преузимање пописних књига : Попис у Србији 2011.”. web.archive.org. 2016-03-26. Архивирано из оригинала 2016-03-26. г. Приступљено 2023-01-04.
Литература[уреди | уреди извор]
- Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
