Копа Америка 1979.

С Википедије, слободне енциклопедије
Копа Америка 1979.
XXXI Copa América 1979.
Детаљи такмичења
Датум18. јул12. децембар 1979.
Тимови10 (из 1. конфедерације)
Стадиони12 (из 11 градова)
Коначан пласман
Шампиони Парагвај (2. титула)
Друго место Чиле
Треће место Перу
Четврто место Бразил
Статистике турнира
Одиграно утакмица25
Постигнуто голова63 (2,52 по мечу)
Укупно гледалаца1.144.000 (45.760 по мечу)
Најбољи стрелацПарагвај Морел
Чиле Передо
(по 4. гола)
Најбољи играчЧиле Касељ[1]
КОНМЕБОЛ
КОНМЕБОЛ
1975
КОНМЕБОЛ
КОНМЕБОЛ
1983

Копа Америка 1979. је било тридесет прво издање овог такмичења. Првенство је одржано од 18. јула до 12. децембра 1979. године. По други пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током пет месеци у свакој земљи учесници. Шампион овог такмичења постала је репрезентација Парагваја, која је по други пут освојио Копа Америка (први пут 1953. у Перуу), победивши Чиле бољом гол-разликом након ремија у тајбрејк мечу.

У првој фази јужноамеричког турнира формиране су три групе од по три тима, са домаћим и гостујућим утакмицама. Бранилац титуле Перу је био слободан до полуфинала.

У финалу, ако је након реванша дошло до изједначења, доигравање се играло на неутралном терену, што је и овог пута било неопходно. Пошто је и ова трећа утакмица на неутралном терену завршена 0:0, Парагвај је постао шампион Јужне Америке захваљујући бољој гол-разлици која је остварена у прве две утакмице[2]. Парагвају је то била друга титула на Копа Америка након освајања прве титуле 1953. године. Плејоф утакмица у Буенос Ајресу одиграна је пред само 6.000 гледалаца. Пети пут у историји такмичења, укупна посета на свим утакмицама је прешла бројку од преко милион, али без обарања рекорда из 1945.

Светски шампион Аргентина је била тек трећа у својој групи, што је представљало изненађење турнира.

Учесници[уреди | уреди извор]

На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.

  1.  Аргентина

2.  Бразил
3.  Боливија
4.  Венецуела
5.  Еквадор
6.  Колумбија
7.  Парагвај
8.  Перу
9.  Уругвај
10.  Чиле

Градови домаћини и стадиони[уреди | уреди извор]

Буенос Ајрес, Аргентина Буенос Ајрес, Аргентина Ла Паз, Боливија Рио де Жанеиро, Бразил Сао Пауло, Бразил Сантијаго, Чиле
Хосе Амалфитани Монументал Ернандо Силес Маракана Морумби Насионал де Чиле
Капацитет: 49.540 Капацитет: 74.624 Капацитет: 51.000 Капацитет: 200.000 Капацитет: 67.400 Капацитет: 70.000
Хосе Амалфитани Ел Монументал Ернандо Силес Маракана Морумби Насионал, Чиле
Богота, Колумбија Кито, Еквадор Асунсион, Парагвај Лима Перу Монтевидео, Уругвај Сан Кристобал, Венецуела
Ел Кампин Олимпико Атахуалпа Дефенсорес дел Чако Насионал Сентенарио Полидепортиво
Капацитет: 36.343 Капацитет: 35.742 Капацитет: 42.354 Капацитет: 50.000 Капацитет: 76.609 Капацитет: 25.000
Ел Кампин Олимпико Атахуалпа Модело Насионал Сентенарио

Први круг[уреди | уреди извор]

Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Перу као владајући шампион и као четврта репрезентација полуфинала

Група А[уреди | уреди извор]

Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Чиле 4 2 1 1 10 2 +8 5
 Колумбија 4 2 1 1 5 2 +3 5
 Венецуела 4 0 2 2 1 12 −11 2

Утакмице[уреди | уреди извор]

Венецуела 0–0 Колумбија
Гледалаца: 18.000
Судија: Луис Баранкос (Боливија)

Венецуела 1–1 Чиле
Карвахал Гол 70 Передо Гол 81
Гледалаца: 14.000
Судија: Сизар Пагано (Перу)

Колумбија 1–0 Чиле
Дијаз Гол 21
Гледалаца: 45.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Колумбија 4–0 Венецуела
Игуаран Гол 17
Валдерама Гол 53
Чапаро Гол 59
Морон Гол 86
Гледалаца: 30.000
Судија: Карлос Еспозито (Аргентина)

Чиле 7–0 Венецуела
Передо Гол 359
Велиз Гол 31
Ривас Гол 3854 (пен.)
Сото Гол 80
Јањез Гол 84
Пајез Red card
Гледалаца: 70.000
Судија: Енрике Лабо (Перу)

Чиле 2–0 Колумбија
Касељ Гол 14
Передо Гол 58
Валверде Red card 54
Гледалаца: 85.000
Судија: Вилфредо Сасерес (Парагвај)

Група Б[уреди | уреди извор]

Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Бразил 4 2 1 1 7 5 +2 5
 Боливија 4 2 0 2 4 7 −3 4
 Аргентина 4 1 1 2 7 6 +1 3

Утакмице[уреди | уреди извор]

Боливија 2–1 Аргентина
Рејналдо Гол 2966 Лопез Гол 5
Гледалаца: 40.000
Судија: Октавио Сиера (Колумбија)

Боливија 2–1 Бразил
Арахонес Гол 36 (пен.)73 Извештај Динамите Гол 30 (пен.)
Гледалаца: 40.000
Судија: Октавио Санчез (Колумбија)

Бразил 2–1 Аргентина
Зико Гол 2
Тита Гол 54
Извештај Коскија Гол 29
Гледалаца: 130.000
Судија: Едисон Перез (Перу)

Аргентина 3–0 Боливија
Пасарела Гол 1
Гаспари Гол 15
Марадона Гол 65
Гледалаца: 30.000
Судија: Серхио Васкез Санчез (Чиле)

Бразил 2–0 Боливија
Тита Гол 46
Зико Гол 90
Извештај
Гледалаца: 50.000
Судија: Хосе Вергара Гереро (Венецуела)

Аргентина 2–2 Бразил
Пасарела Гол 38
Дијаз Гол 71
Гаљего Red card 27
Извештај Сократес Гол 1765 (пен.)
Зико Red card 27
Гледалаца: 68.000
Судија: Роге Серуљо (Уругвај)

Група Ц[уреди | уреди извор]

Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Парагвај 4 2 2 0 6 3 +3 6
 Уругвај 4 1 2 1 5 5 0 4
 Еквадор 4 1 0 3 4 7 −3 2

Утакмице[уреди | уреди извор]

Еквадор 1–2 Парагвај
Гарсес Гол 64 (пен.) Извештај Талавера Гол 22
Солалинде Гол 77
Гледалаца: 45.000
Судија: Карлос Еспозито (Аргентина)

Еквадор 2–1 Уругвај
Теноријо Гол 6
Аларкон Гол 9
Извештај Викторино Гол 79 (пен.)
Кастињо Red card 65
Гледалаца: 30.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Парагвај 2–0 Еквадор
Е. Морел Гол 27
Осоријо Гол 48
Извештај
Гледалаца: 25.000
Судија: Абел Гнеко (Аргентина)

Уругвај 2–1 Еквадор
Бика Гол 4
Викторино Гол 57 (пен)
Манеиро Red card 78
Извештај Клингер Гол 77
Гранда Red card 57
Рон Red card 81
Гледалаца: 25.000
Судија: Оскар Сколфаро (Бразил)

Парагвај 0–0 Уругвај
Овелар Red card 35 Извештај
Гледалаца: 25.000
Судија: Серхио Васкез Санчез (Чиле))

Уругвај 2–2 Парагвај
Милар Гол 54 (пен.)
Паз Гол 83
Извештај Е. Морел Гол 3488
Гледалаца: 18.000
Судија: Едисон Перез (Перу)

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Перу 1–2 Чиле
Москера Гол 71 Касељ Гол 3676
Гледалаца: 50.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)
Чиле 0–0 Перу
Фигуероа Red card 40 Рохас Red card 33
Гледалаца: 75.000
Судија: Хуан Данијел Кардељино (Уругвај)

Парагвај 2–1 Бразил
Е. Морел Гол 16
Талавера Гол 35
Извештај Палхиња Гол 79
Гледалаца: 50.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)
Бразил 2–2 Парагвај
Фалкао Гол 29
Сократес Гол 61 (пен.)
Извештај М. Морел Гол 31
Ромерито Гол 68
Гледалаца: 80.000
Судија: Карлос Еспозито (Аргентина)

Финале[уреди | уреди извор]

Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Пошто су обе репрезентације имале по једну победу, одиграна је трећа утакмица која је завршена нерешено, као одлучујући фактор је узета гол разлика (3:1) и Парагвај је по други пут постао шампион.

Прва утакмица

Парагвај 3–0 Чиле
Ромерито Гол 1285
М. Морел Гол 36
Гледалаца: 40.000
Судија: Луис Грегорио да Роса (Уругвај)

Друга утакмица

Чиле 1–0 Парагвај
Ривас Гол 10
Бонваљет Red card 17

Е. Морел Red card 17
Гледалаца: 55.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)

Плејоф

Парагвај 0–0 (п. с. н.) Чиле
Гледалаца: 32.000
Судија: Арналдо Сезар Коелхо (Бразил)

Листа стрелаца[уреди | уреди извор]

На овом првенству укупно 41 стрелаца је постигло 63 голова, титулу најбољег стрелца су поделили чилеанац Хорхе Передо и парагвајац Еухенијо Морел са по 4 постигнута гола.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Especial Copa America: Los Mejores Jugadores edición por edición” (на језику: шпански). Goal.com. 2010-04-15. Приступљено 2012-09-06. 
  2. ^ а б в г Oliver, Guy (1992). The Guinness Record of World Soccer. Guinness publishing. стр. 567. ISBN 0-85112-954-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]