Копренка златка
![]() | Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Копренка златка | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. splendens
|
Биномно име | |
Cortinarius splendens Rob. Henry, 1939[1]
|
Копренка златка (Phlegmacium (Cortinarius) splendens) изузетно је отровна гљива[2] која се може наћи крај букве и храста, цера, а понекад и медунца. Распростањена је широм простора бивше Југославије, иако није баш честа.[3]
Изглед
[уреди | уреди извор]Клобук
[уреди | уреди извор]Клобук је отприлике 3—5—6 cm, правилно кружно и готово полулоптасто заобљен, а одрастао мало спљоштенији, док је млади с кратко подвијеним крајем. Крај је оштрогуаон и висећи. Површина клобука је глатка и лепљива, и кад је осушена блистава. Клобук је златножут, по диску замрљан цигласто или смеђе. Ту се распада у ситне смеђе љуспице, а по крају може бити и посмеђен. Могу се наћи млади примерци код којих је златни фонд потпуно и уједначено целом површином покривен смеђим тоном. Боје клобука често подсећају на Tricholomu auratum, али својом смеђом мраморираношћу преко жуте основе на диску — и на зелену пупавку.[3]
Листићи
[уреди | уреди извор]Листићи код копренке златке су равно прираски с уским јарком, гушћи, тањи. Широки су до 7 милиметара. Њихова оштрица је цела, иако је понекад валовита. Листићи су им златносумпорне боје, која остаје и у дну, а кад сазру постају рђе боје.[3]
Отрусина
[уреди | уреди извор]Отрусина код копренке златке је искључиво рђе боје.
Стручак
[уреди | уреди извор]Стручак је величине 3—5/0,8—1,2 (док је млађи, дебљи је и досеже дужину до 1,5 cm) с булбом између 1,3 и 2,5 (код млађег и до 3,2) центиметара. Булба је у младости готово широко и равно обрубљена, али се, као и стручак, растом истеже и постаје тања, те код одраслих с горње стране није водоранавна/хоризонатлна него коса и заобљенија и крушколика. Живо сумпорножут; булба одозго и на крају риђе/смеђа, одоздо такође сумпорна.[3]
Месо
[уреди | уреди извор]Месо код копренке златке је живо златножуто, код младих у горњем делу клобука и у булби светлије, бледолико жуто и са мрљама рђе боје. Дебело је до 1,5 cm, тврдо. Нема мириса. Мирише на кекс или на свеже печен хлеб.[3]
Хемијске реакције
[уреди | уреди извор]На калијум-хидроксид по кожици уз крај маслинаста, у месу негативна.[3]
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре бадемастог облика, тамнијим бубуљицама ишаране, неке и капљасте. 9—10/5,5—6,5 mi.[3]
Доба
[уреди | уреди извор]Октобар.
Јестивост
[уреди | уреди извор]
Копренка златка је отровна, можда и смртоносна. Лијешење као код пупавки.[3]
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Осим што се замењује са псеудосулфуреумом, неки аутори, посебно француски, често га сматрају fulgensom (Phlegmacium fulmineum), те наводе да му је као и код овог другог, реакција по кожи црвеносмеђа. Прави splendens реагује на том месту смеђе/маслинасто. Врло је велика сличност између њега и Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton, а разлика је у нијанси жуте: splendens нема лимун нијанси (зеленкасте примере) него је златножут, сумпорно или окер — и по клобуку и по стручку и у месу (само булба може споља и изнутра вући на лимун). Осим тога, док splendens на лужине у месу не реагује, месо citrinuma реагује загаситомаслинастозелено, те су му споре за 1—2 микрона краће и уже. Чак ни citrinum не треба јести, јер се и он сврстава у сумњиве гљиве. Копренка златка је налик на Amanitu phalloides, те би при замени једне с другом значило прећи од зла на горе. Јестива Tricholoma flavovirens зеленка нема ни булбу ни cortinu које имају сви ови опасни Phlegma ii са жутим месом.[3]
Осим splendensa, међу Phlegmaciima се смроносно отровнима сматрају и мрачњача Cortinarius atrovirens Kalchbr. црнозеленог клобука и златки сличног месате копренка жумањача Cortinarius vitellius Mos. боје жуманцета, дугачког стручка и смрадног воња.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Garnica S, Weiß M, Oertel B, Ammirati J, Oberwinkler F (2009). „Phylogenetic relationships in Cortinarius, section Calochroi, inferred from nuclear DNA sequences”. BMC Evolutionary Biology. 9 (1). PMC 2653478
. PMID 19121213. doi:10.1186/1471-2148-9-1.
- ^ Michelot D, Tebbett I (1990). „Poisoning by members of the genus Cortinarius — a review”. Mycological Research. 94 (3): 289—98. doi:10.1016/S0953-7562(09)80352-3.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Кључ за гљиве: Ivan Focht; intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.