Копренка златка

С Википедије, слободне енциклопедије

Копренка златка
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. splendens
Биномно име
Cortinarius splendens
Rob. Henry, 1939[1]

Копренка златка (Phlegmacium (Cortinarius) splendens) изузетно је отровна гљива[2] која се може наћи крај букве и храста, цера, а понекад и медунца. Распростањена је широм простора бивше Југославије, иако није баш честа.[3]

Изглед[уреди | уреди извор]

Клобук[уреди | уреди извор]

Клобук је отприлике 3—5—6 cm, правилно кружно и готово полулоптасто заобљен, а одрастао мало спљоштенији, док је млади с кратко подвијеним крајем. Крај је оштрогуаон и висећи. Површина клобука је глатка и лепљива, и кад је осушена блистава. Клобук је златножут, по диску замрљан цигласто или смеђе. Ту се распада у ситне смеђе љуспице, а по крају може бити и посмеђен. Могу се наћи млади примерци код којих је златни фонд потпуно и уједначено целом површином покривен смеђим тоном. Боје клобука често подсећају на Tricholomu auratum, али својом смеђом мраморираношћу преко жуте основе на диску — и на зелену пупавку.[3]

Листићи[уреди | уреди извор]

Листићи код копренке златке су равно прираски с уским јарком, гушћи, тањи. Широки су до 7 милиметара. Њихова оштрица је цела, иако је понекад валовита. Листићи су им златносумпорне боје, која остаје и у дну, а кад сазру постају рђе боје.[3]

Отрусина[уреди | уреди извор]

Отрусина код копренке златке је искључиво рђе боје.

Стручак[уреди | уреди извор]

Стручак је величине 3—5/0,8—1,2 (док је млађи, дебљи је и досеже дужину до 1,5 cm) с булбом између 1,3 и 2,5 (код млађег и до 3,2) центиметара. Булба је у младости готово широко и равно обрубљена, али се, као и стручак, растом истеже и постаје тања, те код одраслих с горње стране није водоранавна/хоризонатлна него коса и заобљенија и крушколика. Живо сумпорножут; булба одозго и на крају риђе/смеђа, одоздо такође сумпорна.[3]

Месо[уреди | уреди извор]

Месо код копренке златке је живо златножуто, код младих у горњем делу клобука и у булби светлије, бледолико жуто и са мрљама рђе боје. Дебело је до 1,5 cm, тврдо. Нема мириса. Мирише на кекс или на свеже печен хлеб.[3]

Хемијске реакције[уреди | уреди извор]

На калијум-хидроксид по кожици уз крај маслинаста, у месу негативна.[3]

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре бадемастог облика, тамнијим бубуљицама ишаране, неке и капљасте. 9—10/5,5—6,5 mi.[3]

Доба[уреди | уреди извор]

Октобар.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Копренка може изазвати озбиљне здравствене сметње или чак и смрт!

Копренка златка је отровна, можда и смртоносна. Лијешење као код пупавки.[3]

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Осим што се замењује са псеудосулфуреумом, неки аутори, посебно француски, често га сматрају fulgensom (Phlegmacium fulmineum), те наводе да му је као и код овог другог, реакција по кожи црвеносмеђа. Прави splendens реагује на том месту смеђе/маслинасто. Врло је велика сличност између њега и Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton, а разлика је у нијанси жуте: splendens нема лимун нијанси (зеленкасте примере) него је златножут, сумпорно или окер — и по клобуку и по стручку и у месу (само булба може споља и изнутра вући на лимун). Осим тога, док splendens на лужине у месу не реагује, месо citrinuma реагује загаситомаслинастозелено, те су му споре за 1—2 микрона краће и уже. Чак ни citrinum не треба јести, јер се и он сврстава у сумњиве гљиве. Копренка златка је налик на Amanitu phalloides, те би при замени једне с другом значило прећи од зла на горе. Јестива Tricholoma flavovirens зеленка нема ни булбу ни cortinu које имају сви ови опасни Phlegma ii са жутим месом.[3]

Осим splendensa, међу Phlegmaciima се смроносно отровнима сматрају и мрачњача Cortinarius atrovirens Kalchbr. црнозеленог клобука и златки сличног месате копренка жумањача Cortinarius vitellius Mos. боје жуманцета, дугачког стручка и смрадног воња.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Garnica S, Weiß M, Oertel B, Ammirati J, Oberwinkler F (2009). „Phylogenetic relationships in Cortinarius, section Calochroi, inferred from nuclear DNA sequences”. BMC Evolutionary Biology. 9 (1). PMC 2653478Слободан приступ. PMID 19121213. doi:10.1186/1471-2148-9-1. 
  2. ^ Michelot D, Tebbett I (1990). „Poisoning by members of the genus Cortinarius — a review”. Mycological Research. 94 (3): 289—98. doi:10.1016/S0953-7562(09)80352-3. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и Кључ за гљиве: Ivan Focht; intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.