Копривић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Копривић
Celtis australis pionirski park.jpg
Celtis australis у Пионирском парку у Београду
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Породица: Cannabaceae
Род: Celtis
L.
Женски (горе) и мушки (доле) цветови копривића.

Род копривића (Celtis, syn. Sparrea Hunz. et Dottori) је један од девет родова породице Cannabaceae Martynov са 60-70 врста листопадног дрвећа распрострањених у топлим умереним регионима северне хемисфере, у јужној Европи до централне Африке, јужној и источној Азији, и Јужној, Централној и Северној Америци, Род је присутан у фосилним остацима у Европи од миоцена.

Род је раније припадао породици бреста (Ulmaceae) или сопственој породици, Celtidaceae. Angiosperm Phylogeny Group III system (2009) сврстава Celtis у породицу конопље (Cannabaceae).

Назив[уреди]

Генеричко име Celtis потиче из латинског назива за потпуно несродну врсту Ziziphus lotus (L.) Lam. Плинија Старијег (23-79) [1]. Симоновић етимолошко значење налази у грчкој речи κέλλο = гонити, терати, од које је изведено κέλτις = бичаља, која се прави од овог дрвета[2].

Опис[уреди]

Врсте рода Celtis су углавном дрвеће средње висине, које достиже 10-25 m, ређе 40 m. Листови су наизменични, прости, 3-15 cm дуги, овални, зашиљени са равномерно назубљеном маргином. Мали једнодомни цветови се појављују у рано пролеће док су листови још у развоју. Мушки цветови су дужи и растреситији. Женски цветови су зеленкасти и заобљени. Плод је мала коштуница 6-10 mm у пречнику[3], јестива код већине врста, са сувим, али слатким мезокарпом, конзистенцијом и укусом подсећа на урму.

Важније врсте[уреди]

Извори[уреди]

  1. Quattrocchi, Umberto (2000). CRC World Dictionary of Plant Names. I A-C. CRC Press. p. 468. ISBN 978-0-8493-2675-2
  2. Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
  3. Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд