Корисник:Милош/Привреда и друштво од XI до XV вијека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Почевши од IX вијека, Европа се постепено ослобађа привредне заосталости у којој је таворила од касноантичких времена, у вјековима који су предходили сеоби народа. Захваљујући малим напрецима у производњи, стварало се више добара и средстава за живот, тако да се увећавало становништво, чиме је растао и број радних руку и нових произвођача.У периоду од XI до XV вијека долази до појаве организовања занатског становништва у посебне савезе: еснафе и гилде.

Еснафи[уреди]

То је савез ситних занатлија који припадају истој професији.У већини градова припадност еснафу је обавезна.Они су утицали на привредни живот па и на политички развој многих градова.

О еснафу[уреди]

Поред општег старања о животу и проблемима својих чланова, ове организације су надзирале и њихов професионални рад и браниле интересе цијелог позива.Занатлија је производио у својој радионици, али по правилима која је еснаф прописивао и контролисао. Строго је одређен био начин производње, квалитет, број помоћника, радно вријеме итд.Ови прописи строго забрањују ноћни рад.Сваки мајстор може имати само једну радионицу. Припадање еснафу било је предуслов да се самостално ради у занату или трговини, а улазак у еснаф био је ограничен. Човјек је неколико година морао да учи занат, затим приближно толико да ради као помоћник(калфа), да би послије тога постао мајстор.Од будућег мајстора тражило се да изради ремек-дјело (тежак задатак или сложену израђевину) из своје струке, кад би му то пошло за руком.Морао је да плати таксе за ступање у еснаф и да приреди гозбу за све његове чланове.Сваки еснаф је имао свога старјешину, заједнички новац за узајамну помоћ, своју заставу и обиљежја.Као чланови еснафа, занатлије су учествовале у вршењу градских дужности, а у неким италијанским и њемачким градовима еснафи су учествовали и у градској управи.Еснаф је као заједница штитио занатлије појединца, али је истовремено својим строгим и ситничавим прописима ограничавао слободу стварања, а тиме посредно кочио технички напредак и унапређење производње, а проналазачи строго кажњавани. Отежавајући приступ новим члановима, еснаф је штитио своје чланове од међусобне конкуренције, али је на тај начин и створио услове за експлоатацију помоћника.Еснаф је био и војна организација која за рат даје један одред.Старјешина еснафа носи титулу магистра(учитеља) и изабрана је личност у еснафу.Еснаф је имао и надзорнике који су пазили да се правила еснафа не крше.Ова организација поседује и свој суд. У већини случајева град својим производима задовољава градску и сеоску област.Велики градови који се налазе на раскршћима почињу водити обилно трговину са другим земљама.Након извјесног времена мајстори почињу искориштавати шегрте јер им је стаж био веома дуг.Док је калфа био у служби он мајстору даје вишак свога рада.Калфе су радиле од јутра до мрака.

Патрицијат[уреди]

Иако су корпорације ограничавале појединца, ипак је и међу занатлијама, а нарочито међу трговцима, долазило до великих разлика у имовном стању.Насљеђивањем, повезивањем путем брачних веза и мираза, ове разлике су се из генерације у генерацију повећавале.Градско друштво је у економски напредним градовима за кратко вријеме дошло до степена поларизације сличног оном у феудалном друштву.Имућни су постајали све утицајнији и добијали најважније функције у граду, док је сиротиња, која је обављала разне помоћне и тешке послове, била без икаквог утицаја и угледа.Друштвена неједнакост се изражавала и у положају корпорација, међу којима су најугледније биле оне које су окупљале слободне професије(лакаре, адвокате, нотаре) и велике трговце. Припадници имућних слојева су се сматрали и називали племством.Насљеђивало се не само имање, него и мјеста у градским вијећима.Управне судске функције у градовима, обављали су грађани из добростојећих породица који су имали више знања и искуства, а почев од XIII вијека опажа се тежња да се чланство у градским вијећима и мјеста у службама ограниче на оне чији су преци били на истим тим функцијама. У многим градовима је спроведено „затварање вијећа“, тачно евидентирање породица које су заступљене у градском вијећу. На тај начин се градско племество, названо старим термином патрицијат, заокружује и затвара искључујући из градске управе све остале друштвене слојеве.У многим градовима то је био повод за друштвене сукобе, које су предводили богатији пучани и еснафи.

Градске територије[уреди]

Припадници патрицијата су водили живот по узору на старо феудално племство.Настојали су да новац стечен трговином и другим пословима улажу у непокретности, грађевине и земљишне посједе.Они градовима намећу своју тежњу да се прошири територија града, која се некад завршавала код градских зидина.На различите начине градови су успјевали да стекну околну територију и ставе под своју власт њене становнике.Земљиште под влашћу града називало се најчешће дистрикт.Право слободних грађана, стицано послије једне године живота у граду, углавном се није преносило на становнике градског дистрикта.Међутим, они нису били у положају кметова.Обрађивали су земљу на основу погодбе и уговора и потпадали су под урисцикцију градских власти. Господарење дистриктом имало је и економски значај, јер је олакшавало снабдјевање градова намирницама и сировинама. На градској територији господа су подизала љетниковце у њима проводила дио године или се склањала у вријеме епидемија.У ратним опасностима становници дистрикта налазили су уточиште унутар градских зидина.

Временом ће доћи до борби еснафских занатлија са патрицијатом за превласт у градовима.Те борбе су вођене од 13. до 15. вијека.Сениори често у жељи да врате своју власт у градовима подстрекавају борбу између зантлија и патрицијата.у 14. и 15. вијеку у већини градова доћи ће до затварања еснафа унутар самих себе. Еснавски мајстори се уједињују у затворене корпорације.Тада ће само родбина еснафских мајстора бесплатно моћи добити звање мајстора.

Отале калифе морале су имати велике новчане издатке као и ремек дело које је такође много коштало.Након свега калифа би требао припремити гозбу за читав еснаф.На овај начин калифе су биле приморане да остану у истом статусу као стални плаћени радници.

Трговина[уреди]

Трговци су радницима набављали сав материјал.Током времена они ће тај материјал почети давати на кредит.Овим ће везати мајсторе за себе,након чега диктирају цијене њихових производа.Једна од области гдије се живоодвијала трговина је Средоземно море.Ова област везује западно европско тржиште са Истоком.Друга важна трговачка област била је,балтичко и сјеверно море.Њен центар био је у Фландрији (данашња Француска).У 12. и 13. вијеку најважнији трговачки центар била је Грофовија Шампања.Тамо су сајмови трајали преко цијеле године.

Шампањске сајмове уништо је стогодишњи рат између Енглеске и Француске.Борба са феудалним сениорима и услови трговине натјерали су трговце да се уједине у посебну организацију која се зове Гилде и Ханзе. Оне су стварале услове за сигурнија путовања и осигуравале робу на путовањима, а како су робу превозили бродовима,успјели су изборити монопол за пловидбу појединим ријекама. Наиме,осим Венеције,Ђенове, и Дубровника,који су бродили средоземљем,европљани су још увијек углавном пловили ријекама.Ханзеатска друштва су ширила трговину и развијала бродографију.Пловидба ријекама се временом проширила на Балтичко море.Највећа ханзеатска складиста су била у Лондону и Новогораду,а њихови бродови су пловили све до португалских обала.Трговину у овом време отежава различитост монета.Скоро сви градови ковали су свој сопствени новац.Ради јединствености у трговини створила се професија мјењачница новца.Новац ја био матални и тежак, па су мјењачи морали да испоручују новац на мјесто трговине преко такозваног агента.Тако ће веома брзо почети да настају банке.Црквене установе у западној Европи биле су прве банке. Пошто црква забрањује камате оне су се одмах уписивале као дуг.Значајну улогу у банкарству имали су Јевреји који су живјели у посебним насељима која се називају Гета.Због њиховог богатства католици распрострањују мржњу према њима, како би се стекли услови да их опљачкају.На селу у ово доба натуралне обавезе прелазе у новчана давања.

Види још[уреди]