Корисник:Aleksandarnrt5618/песак
,,Ле Манс 1966. упућује овде". За трку из 1966. године погледајте „24 сата Ле Манс 1966”.
| Форд против Ферарија | |
|---|---|
| Изворни наслов | Форд против Ферарија |
| Жанр | драма |
| Режија | Џејмс Манголд |
| Сценарио | Џез Батервурт,Џон-Хенри Батервурт,Џејсон Келер |
| Продуцент | Питер Чернин Џино Топинг Џејмс Манголд |
| Главне улоге | Мет Дејмон Кристијан Бејл |
| Музика | Марко Белтрами Бак Сендерс |
| Директор фотографије | Фидон Папамајкл |
| Дистрибутер | 20th Century Fox |
| Година | 2011. |
| Трајање | 152 минута |
| Земља |  Сједињене Америчке Државе |
| Језик | енглески |
| Буџет | 97.6 милиона долара |
| Зарада | 225.5 милиона долара |
| IMDb веза | |
Форд против Ферарија ( у неким територијама Европе назвао као „Ле Манс '66”)[1] је амерички спортско-драмски[2] филм из 2019. године режиран од стране Џејмса Манголда и писан од стране Џеза Батервурта, Џон-Хенрија Батервурта и Џејсона Келера. Улоге у филму су Мет Дејмон и Кристијан Бејл са Џоном Бернталом, Катрином Балфи, Трејси Летс, Џош Лукасом, Ноа Џупи, Ремо Ђироне и Рејом Мекиненом у помоћним улогама.
Радња прати посвећенем тим Америчких инжењера и дизајнера, вођеним од стране дизајнера Керола Шелбија и Британског возача, Кена Мајлса, који су послати од стране Хенрија Форда II и Лија Лакоке са мисијом да конструишу Форд ГТ40, нови тркачки аутомобил са намером да коначно порази вечно доминантни Скудерија Ферари у 24 сата Ле Манс трци 1966. године у Француској. У раним фазама филмске продукције, Том Круз и Бред Пит су били актери у главним улогама, али су ти планови убрзо пали у воду. Манголд је тада унајмљен у Фебруару 2018, и Дејмон, Бејл, и остали глумци придружили су се тог лета. Снимање је почело у Јулу 2018. у Калифорнији и трајало је мало више од два месеца.
Форд против Ферарија је своју премијеру доживео 30. Августа 2019. на филмском фестивалу у Телирајду, а своју театралну премијеру доживео је 15. Новембра у Сједињемим Америчким Државама од стране „20th Century Fox”. Филм је пошишао 225.5 милиона долара широм света и добио одобрење од критичара, који су хвалили перформанс ( посебно Бејла и Дејмона), Манголдову режију, продукцију и тркачке кадрове. Изабран је од стране Националног Одбора за одабир као једног од десет најбољих филмова године, и на „92nd Academy Awards” добијео је четири номинације, укључујућ Оскар за најбољи филм, и победио за Најбољу Продукцију и Најбољу Продукцију Звука. За његов перформанс, Бејл је номинованом за Златни Глобус Награду за Најбољег Глумца у жанру Драма и Награду Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози.[3][4]
Радња[уреди | уреди извор]
У 1963. години, Потпредседник компаније Форд Ли Лакока предлаже Хенрију Форду II куповину Ферарија, који је у том моменту био скоро па банкротиран , као начин да се подигне продаја њихових аутомобила учествовањем у трци 24 сата Ле Манс. Енцо Ферари, међутим, користи Фордову понуду да осигура уноснији договор са Фијатом који му омогућава да задржи потпуно власништво над Скудеријом Ферари. Одбијајући договор са Фордом, Ферари такође намерно вређа Форд и лично Хенрија Форда II. У одговору, бесни Форд наређује свом тркачком одељењу да конструишу аутомобиле који ће поразити Ферари у трци у Ле Мансу. За овај задатак, Лакока унајмљује власника Shelby American Керола Шелбија, тркача који је освојио Ле Манс 1959. године али је приморан да се пензионише због проблема са срцем. За узврат, Шелби ангажује Кена Мајлса, Британског тркача плахе нарави и борбеног механичара.
Шелби и Мајлс тестирају Форд ГТ40 Мк 1 прототип на Међународном Аеродрому у Лос Анђелесу, отклањајући све мане док не буде спреман за трку. Видећи да Мајлс није идеалан возач, Форд уместо њега бира да пошаље Фил Хила и Бруса Мекларена на трку 24 сата Ле Манс 1965.године . Као што је Мајлс и превидео, ниједан од Фордова није завршио трку. Док је на ово Форд гледао као срамни пораз, Шелби је њему објаснио да је Ford GT40 усадио страх Енцу Ферарију, јер је постигао брзину од 218 mph (миља по часу) на чувеном правцу „Mulsanne Straight” пре него што се покварио. Шелби и Мајлс су наставили развијање на моделу ГТ40 Мк 2, у другу руку, Мајлс је умало погинуо када су кочнице отказале током тестирања. 1966. године, Потпредседник Форда Лео Биби преузима тркачко одељење, са намером да настави програм без Мајлса, али Шелби вози Форда у аутомобилу и опклађује се у своју компанију да убеди Форд, ако Мајлс победи трку 24 сата Дејтона, биће му допуштено да се трка у Ле Мансу.
„Shelby American” учествује у Дајтони, али Биби има другог Форда који учествује са NASCAR тимом Hoolman-Moody подржавајући их. Док је Hoolman-Moody тим имао бржи пит стоп, Шелби је имао Мајлса који је газио аутомобил до границе од 7,000 обртаја, и побеђује трку.
На трци 24 сата Ле Манс 1966, Мајлс се борио са поквареним вратима током првог круга, али након што их је главни инжењер Фил Ремингтон поправио са маљем, Мајлс је почео поставља нове рекорде у погледу времена, док је био за петама Ферарију. Тркајући се са Фераријевим возачем, који је управљао Лоренцо Бандини Фераријевим новим прототипом 330 П3- Мајлс је искусио проблеме са кочницама и његов кочиони систем бива замењем током пит стопа. Ензо Ферари је протестовао због тог потеза, али Шелби убеђује организаторе трке да је замена по правилима. Мајлс и Бандини поново су били у дуелу на правцу „Мulsanne Straight”, док Балдинију није отказао мотор, елиминишићу га из трке. Сва Три Форда су на прве три позиције, међутим Биби наређује Шелбију да обавести Мајлса да успори како би друга два Форда могла да га сустигну, правећи фотографију фото финиша сва три аутомобила преко линије за таблоиде. Мајлс је првобитно против одлуке, настављајући да поставља нове рекорде на стази пред крај трке, али одлучује да попусти Форду за финални круг. Ултимативно, Мекларен је проглашен за победника са техничког аспекта, али Мајлс је захвалан Шелбију за пружену прилику да се трка у Ле Мансу.
Два месеца након Ле Манса, док је тестирао „Ј-Car” нa „Riverside International Raceway”, Мајлс опет доживљава исте проблема са кочницама и гине у судару који је убрзо ескалирао. Шест месеци касније, Шелби посећује Мајлсову удовицу Моли и сина Питера и поклања Питеру француски кључ којим га је Мајлс гађао пре него што је победио SCCA трку у Willow Springs 1963. године.
Форд је наставио победнички низ у Ле Мансу 1967, 1968 и 1969. године. Мајлс је постхумно постављен у „Motorsports Hall of Fame of America” 2001. године.
Ликови[уреди | уреди извор]
- Мет Дејмон као Керол Шелби, бивши Амерички тркачки возач, ауто дизајнер, и коструктор
- Кристијан Бејл као Кен Мајлс, бивши британски ветеран из другог светског рата И професионални тркачки возач
- Џон Бернтaл као Ли Лакока, потпредседник Форда
- Катрина Балфи као Моли Мајлс, Мајлсова жена
- Џош Лукас као Лео Биби, виши извршни потпредседник
- Ноа Џупи, као Питер Мајлс, Мајлсов син
- Трејси Летс као Хенри Форд II, као главни извршни директор Форда и унук пионира аутомобилизма Хенрија Форда
- Ремо Ђироне као Енцо Ферари, оснивач Ферарија и тркачког тима Скудериа Ферари
- Реј Мекинон као Фил Ремингтон
- ЏејЏеј Филд као Рој Лун, Фордов инжењер укључен у Ford GT40 програм
- Џек Мекмулин као Чарли Агапи
- Корадо Инверници као Франко Гоци, десна рука Енца Ферарија
- Џои Вилиамсон као Доналд Н. Фреј, главни инжењер Форда
- Ијан Хардинг као извршник Форда- Ијан
- Кристофер Дарга као Џон Холмен
Продукција[уреди | уреди извор]
Филм је базиран на ривалству између Форда и Ферарија за доминантност у трци издржљивости Ле Манс било је у плану „20th Century Fox”-а. У почетку, улогу је требао да игра Том Круз и Бред Пит из оригиналног сценарија од стране Џејсона Келера, али је пројекат пао у воду након што су текстописци Џез Батервурт и Џон-Хенри Батервурт поноволи исписали сценарио и Жозеф Косински је ангажован да режира[5][6][7].
5. Фебруара 2018, објављено је да Џејмс Манголд је ангажован да режира филм по тексту претходно написаном од стране Џејсона Келера, Џеза Батервурта И Џона-Хенрија Батервурта. Касније, Катрина Балфи, Џон Бернтал, Ноа Џупи придружили су се сету поред Кристијана Бејла и Мет Дејмона у главним улогама.У Јулу 2018. године, Џек Мекмулин глумио је једног од Мајлсових кључних британских механичара, и Трејси Летс се такође придружио у улози Хенрија Форда II, уз Џоија Вилијамсома. У Августу 2018. године, ЏејЏеј Филд глумио је аутомобилског инжењера Роја Луна, директора Фордових Напредних возила у Енглеској и десна рука Хенрија Форда II[8]. Композитор Марко Белтрами потврдио је у интервју да ће он оцењивати филм, јер је претходно радио са Манголдом на филмовима U 3.10 za Jumu, Вулверин и Логан.
Снимање је почело 30. Јула 2018. године, и трајало је 67 дана, локацијски у Калифорнији; Њу Орлеанс, Луизијана, Алтанта, Савана; и Стејтсборо, Џорџија, као и у Ле Мансу, Француска.[9] Тркачке сцене које се појављују у филму као што је Дајтона снимане су Фонтати на овалној стази за трке „Аuto Club Speedway”; многе друге сцене снимљене на Хондиној тест стази („Riverside International Speedway”) у Мохави и „Porsche Experience” у Карсону. Ле Мансове трибине, питови и гараже су репликовани у „Аqua Dallas Airpark”, Агва Далси. Област око хангара где су развијали аутомобиле (оригинално на „LAX”) су снимљене на Националном Аеродрому у Онтарију.
Mузика[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Форд против ферарија (музика из филма)
Премијера[уреди | уреди извор]
Форд против Ферарија доживео је своју премијеру 30. Августа 2019. године на филмском фестивалу у Телирајду и екранизован Филмског фестивалу у Торонту 9. Септембра 2019. године. Накнадно је имао премијеру у Сједињеним Америчким Државама 15. Новембра од стране „20th Century Fox”, „IMAX”, и „Dolby Cinema”. Претходно је заказано да премијера буде 28. Јуна.
Први трејлер за филм је дебитирао 2. Јуна 2019. године, током 2. утакмице Финала НБА лиге 2019. године.
Шелбијева аутобиографија из 1967. године „Прича Керола Шелбија” је поново пуштена 16. Јануара 2020. године, од стране „Graymalnik Media” за отварање филма.
Кућни биоскоп[уреди | уреди извор]
Филм је објављен у дигиталном формату од стране „20th Century Fox Home Entertainment” 28. Јануара 2020. и на 4К резолуцији Блу-реј и ДВД 11. Фебруара 2020. године.
Одзив[уреди | уреди извор]
Благајна[уреди | уреди извор]
До 7. Марта 2020. године, Форд против Ферарија је направио $117.6 милиона у Сједињеним Америчким Државама и Канади, и $107.9 милиона у другим државама, за свет укупно $225.5 милиона.
У Сједињеним Америчким Државама и Канади, филм је објављен уз Чарлијеви анђели и „The Good Liar”, и пројектован је да ошиша $23-30 милиона од 3,528 биоскопа у првом викенду од отварања. Направио је $10.9 милиона у свом првом дану, укључујући $2.1 милион од пројекција „Четвртак увече”. Наставио је ка $31.5 милиона, попунивши благајну до врха. У својем другом викенду остварио је 50% до $17.5 милиона, завршавајући следећи иза новајлије Залеђено краљевство 2, па онда направио $16 милиона у свом трећем викенду, завршавајући трећи. У предстојећим недеља се добро држао, правећи $6.7 милиона и $3.1 милион у свом четвртом и петом викенду.
Критике[уреди | уреди извор]
На aгрегацијоном сајту за преглед Rotten tomatoes, филм има оцену одобравања од 92% на основу 319 рецензија, са просечном оценом 7.75 / 10. Консензус критичара веб странице гласи: „Форд против Ферарија испоручује сву полирану ауто-акцију коју ће публика очекивати - и уравнотежује је с довољно захватне људске драме да удовољ и љубитељима који не воле трке“. Меtacritic је филму доделио просечни резултат од 81 од 100, на основу 47 критичара, што указује на "опште признање". Анкета публике од стране „CinemaScore” дао је филму ретку оцену „A+”, док је „PostTrak” дао укупну позитивну оцену од 87% ( са просеком 4.5 од 5 звездица), са 68% говорећи да би га дефинитивно препоручили.[10]
Мик Лаsејл од „San Francisco Chronicle” дао је филму 4 од 4 звездице, говорећи да је „оно што је обећано да буде, повратак из прошлости” и пише: „Форд против Ферарија је могла да буде само спортска прича, драматизација и интересантно поглавље у тркању, и онда би била добра. Показујући Форд и њихове пијуне и њихово константно уплитање у рад Мајлса и Шелбија, овај филм Џејмса Манголда постаје прича о борби душа против бездушних.”. Ерик Кон од „Indiewire” дао је филму оцену „4”, говорећи „Форд против ферарија одликује буђење чистог узбуђења око трке- тело које путује време и простор, као што један карактер каже-и у тим тренуцима се доказује да ништа не побеђује као чиста жеља за победом”.„Variety” Питер Дебруџ је похвалио тркачке кадрове и перформанс Бејла и Дејмона, пишући: „Најбољи спортски филмови нису толико о спорту колико су о личностима, а ова два иду на велико са својим перформансом”.
Признања[уреди | уреди извор]
| Награда | Датум церемоније | Категорија | Добитници | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| ААКТА | 3. Јануар 2020. | Најбољи светски глумац | Кристијан Бејл | Номинован |
| „ААRP” | 19. Јануар 2020. | Најбоља слика друга | Форд против Ферарија | Номинован |
| Оскар | 9. Фебруар 2020. | Oскар за најбољи филм | Петар Чернин, Џино Топинг, Џејмс Менголд | Номинован |
| Најбоља филмска монтажа | Мајкл Мекускер, Ендру Бакленд | Победио | ||
| Најбоља монтажа звука | Доналд Силвестер | Победио | ||
| Најбољи микс звука | Пол Мејсиј, Дејвид Зимарко и Стивен А. Моров | Номинован | ||
| „АCE Eddie Awards” | 17. Јануар 2019. | Награда америчке кинематографије за најбољи монтажни играни филм - драмски | Ендру Бакленд и Мајкл Мекускер | Номинован |
| „Аrt Directors Guild Awards” | 1.Фебруар 2020. | Награда за „ADG” изврсност у продукцијском дизајну | „François Audouy” | Номинован |
| Aмеричко друштво кинематографичара | 25. Јануар 2019. | Најбоља кинематографија | Фидон Папамајкл | Номинован |
| Удружење критичара за „оnline” филм у Бостону | 14. Децембар 2019. | Топ 10 филмова 2019. године | Форд против Ферарија | Победио |
| „British Academy Film Awards” | 2. Фебруар 2020. | Најбоља кинематографија | Фидон Папамајкл | Номинован |
| Најбоља монтажа | Мајкл Мекускер и Ендру Бакленд | Победио | ||
| Набоља монтажа звука | Дејвид Зимарко, Пол Мејсиј, Стивен А. Моров и Доналд Силвестер | Номинован | ||
| Награда „Cinema Audio” удружења | 25. Јануар 2020. | Награда за изванредна достигнућа у мешању звука за филм - „Live Action” | Форд против Ферарија | Победио |
| Филмска награда по избору критичара | 12. Јануар 2020. | Награда Удружења телевизијских филмских критичара за најбољи филм | Форд против Ферарија | Номинован |
| Најбољи акциони филм | Номинован | |||
| Најбољи визуелни ефекти | Номинован | |||
| Најбоља продукција | Ендру Бакленд и Мајкл Мекускер | Номинован | ||
| Најбоља кинематографија | Фидон Папамајкл | Номинован | ||
| „Camemirage” | 16. Новембар 2019. | Златна жаба | Фидон Папамајкл (кинематограф), Џејмс Манголд (режисер) | Номинован |
| „Gold Derby Awards” | 4. Фебруар 2020. | Најбоља продукција | Ендру Бакленд и Мајкл Мекускер | Номинован |
| Најбоља монтажа звука | Дејвид Зимарко, Пол Мејсиј, Стивен А. Моров и Доналд Силвестер | Номинован | ||
| Награда Златни глобус | 5. Јануар 2020. | Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма) | Кристијан Бејл | Номинован |
| Награда Холивудског удружења критичара | 9. Јануар 2020. | Најбоља монтажа | Мајкл Мекаскер | Номинован |
| Холивудска Филм Награда | 3. Новембар 2019. | Холивудска Награда режисера | Џејмс Манголд | Победио |
| Холивудска Награда Монтажера | Мајкл Мекаскер и Ендру Бакленд | Победио | ||
| Холивудска Награда за ѕвук | Дејвид Зимарко, Пол Мејсиј, Стивен А. Моров и Доналд Силвестер | Победио | ||
| „Hollywood Music in Media Awards” | 19. Новембар 2019. | „Original Score – Feature Film” | Марко Белтрами и Бак Сендерс (у пару са „Hildur Guðnadóttir” за Џокер ) | Победио |
| Лас Вегас удружење филм критичара | 13. Децембар 2019. | Најбољи акциони филм | Форд против Ферарија | Победио |
| Топ 10 филмова 2019. године | Победио | |||
| Најбоља монтажа | Мајкл Мекаскер и Ендру Бакленд | Победио | ||
| „Movieguide Awards” | 24. Јануар 2020. | Најбољи филм за зрелу публику | Форд против Ферарија | Номинован |
| „Producers Guild of America Award” | 18. Јануар 2020. | Најбоља позоришна филмсла слика | Питер Чернин, Џино Топинг и Џејмс Манголд | Номинован |
| Удружење критичара из Сан Дијега | 9. Децембар 2019. | Најбољи глумац | Кристијан Бејл | Номинован |
| Најбоља монтажа | Ендру Бакленд и Мајкл Мексукер | Победио | ||
| Најбоља кинематографија | Фидон Папамајкл | Номинован | ||
| Круг критичара из залива Сан Франциско | 16. Децембар 2019. | Најбоља монтажа | Ендру Бакленд и Мајкл Мексукер | Победио |
| Награда Сателит | 19. Децембар 2019. | Награда Сателит за најбољи филм | Форд против Ферарија | Победио |
| Награда Сателит за најбољег режисера | Џејмс Манголд | Победио | ||
| Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози | Кристијан Бејл | Победио | ||
| Награда Сателит за оригинални сценарио | Џез Батервурт, Џон-Хенри Батервурт и Џејсон Келер | Номинован | ||
| „Satellite Award for Best Original Score” | Марко Белтрами и Вак Сендерс | Номинован | ||
| Награда Сателит за најбољу кинематографију | Фидон Папамајкл | Номинован | ||
| Награда Сателит за најбоље визуелне ефекте | Оливијер Дјумонт, Марк Бајерс и Кети Сигл | Номинован | ||
| Награда Сателит за најбољу монтажу | Мајкл Мекускер и Ендру Бакленд | Победио | ||
| Најбољи звук | Дејвид Зимарко, Пол Мејсиј, Стивен А. Моров и Доналд Силвестер | Победио | ||
| Награда за сателит за најбољу уметничку режију и дизајн продукције | „François Audouy” и Питер Ландо | Номинован | ||
| „Screen Actors Guild Awards” | 19. Јануар 2020. | Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози | Кристијан Бејл | Номинован |
| „Screen Actors Guild Award for Outstanding Performance by a Stunt Ensemble in a Motion Picture” | Форд против Ферари | Номинован | ||
| Удружење филм критичара из Сијетла | 16. Децембар 2019. | Најбоља слика године | Форд против Ферарија | Номинован |
| Најбоља акциона кореографија | Номинован | |||
| Удружење критичара Југоисточне Европе | 10. Децембар 2019. | Топ 10 филмова 2019. године | Форд против Ферарија | Победио |
| „Visual Effects Society Awards” | 29. Јануар 2020. | Изванредна подршка визуелним ефектима у фотореалној функцији | Оливиер Дјумонт, Марк Бајерс и Кети Сигл | Номинован |
| Удружење филмских критичара из Вашингтон Д.Ц. | 8. Децембар 2019. | Најбоља монтажа | Ендру Бакленд и Мајкл Мекускер | Победио |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The first trailer for Ford v Ferrari, starring Christian Bale and Matt Damon, is here”. The Independent (на језику: енглески). 2019-06-03. Приступљено 2020-05-17.
- ^ Ford v Ferrari (2019) - James Mangold | Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related | AllMovie (на језику: енглески), Приступљено 2020-05-19
- ^ Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози (на језику: српски), 2020-02-11, Приступљено 2020-05-18
- ^ Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози (на језику: српски), 2020-02-11, Приступљено 2020-05-18
- ^ „Brad Pitt Courted to Join Tom Cruise in 'Go Like Hell' (Exclusive)”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-19.
- ^ Jr, Mike Fleming; Jr, Mike Fleming (2013-10-23). „Tom Cruise, Joseph Kosinski Circle ‘Go Like Hell;’ Cruise To Play Carroll Shelby”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-19.
- ^ Child, Ben (2011-05-27). „Michael Mann set to steer racing thriller Go Like Hell”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-05-19.
- ^ N'Duka, Amanda; N'Duka, Amanda (2018-08-02). „James Mangold’s Untitled Ford/Ferrari Pic Adds JJ Feild; Elizabeth Mitchell Joins ‘Welcome to Pine Grove!’”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-19.
- ^ Prasad, R. A. Karthik. „Untitled Ford vs. Ferrari Movie Working Title, Filming Start Date, Location Revealed – Pursue News” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-19.
- ^ D'Alessandro, Anthony; D'Alessandro, Anthony (2019-11-17). „‘Ford v Ferrari’ Wins Weekend B.O. Race With $31M+ As ‘Charlie’s Angels’ Finds No Salvation With $8M+ Start – Sunday Update”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-19.