Корисник:AnđelaM/песак

Тијенџу
Највиши врх планине Тијенџу
Географске карактеристике
Ндм. висина	1.489,8 m
Координате	30° 44′ 30″ С; 116° 27′ 01″ И
Географија
AnđelaM/песак
Државе	Кина
Покрајине	Анхуи
Геологија
Врста планине	гранит

Тијенџу (кинески: 天柱山, tiānzhù shān; дословно: „Небески стуб”) је планински венац смештен у округу Ћијеншан у граду Анћинг провинције Анхуи и добио је назив по свом највишем врху који подсећа на стуб који се ослања о небо. Ова планина је још позната под називима планина Ван (кинески: 皖山,wǎn shān) и планина Вангонг (кинески: 皖公山, wǎngōng shān), а у древним временима се називала још и планином Хуо (кинески: 霍山, huò shān) или Хенг (кинески: 衡山, héng shān). Још неки називи су „Прва планина Ђијангхуаи-а” и „Древни Нанјуе”. Планина Тијенџу је место око којег се окупља култура провинције Анхуи.

Планина Тијенџу нам представља природне пејзаже као што су врхови и стене необичног облика, скривене пећине, кањони и други природни призори, а светски је позната по својој величанствености, необичности, духу и лепоти. Планина има бујну вегетацију и шуме чине чак 97% површине. У ваздуху је ниво негативних јона кисеоника, још званих и „ваздушни витамини”, три пута већи од националног стандарда за најчистији ваздух.

Планина Тијенџу се налази на укрштању јужног подножја планине Дабие (кинески: 大别山, dàbié shān) и равница поред средњих и доњих токова Дуге реке. Главна планина је удаљена 9 км северозападно од центра Ћијеншана. Укупна површина сликовитих предела износи 333 км² (а главних 82.46 км²), и то је прва серија важних националних места познатих по својој лепоти или историјском значају, као и националних паркова под шумом. Планина има 45 врхова, 17 гребена, 18 литица, 14 стена, 25 пећина, 86 стена необичног облика, 18 водопада, 17 извора, 7 утврђења, 2 храма, као и 119 породица и више од 1000 врста биљака.

Култура

Каже се да назив „планина Његовог височанства” потиче из ере Јуенфенг (110-105 п.н.е.) када је цар Ву из династије Хан 106.године п.н.е. посетио југ и лично отишао на планину Ван, где је направио место за приношење жртве планини. Тада јој је по царском наређењу додељен назив „Нанјуе” (кинески: 南岳, nányuè; дословно: „Јужна планина”), после чега је постала позната као „Прва планина на југу Дуге реке”. За време Периода пролећа и јесени (770-481 п.н.е.) и државе Ван (мала држава која је постојала у периоду пре династије Ћин и налазила се отприлике на простору данашње провинције Анхуи), име и планине и реке било je Ван, а југ планине звао се Ваннан (кинески: 皖南, wǎnnán, дословно: „Јужни Ван”), док се север звао Ванбеи (кинески: 皖北, wǎnběi, дословно: „Северни Ван”). Одавде потиче скраћеница назива провинције Анхуи („Ван”). Зато се још зове и планина Јуентоу (кинески: 源头山, yuántóu shān, дословно: „Планина порекла”) провинције Анхуи. Након династија Суи и Танг име планине Нанјуе је промењено у Хенг.

Религија

106. године п.н.е. цар Ву из династије Хан је посетио југ, попео се на планину и тада је назвао Нанјуе. Након тога, тек је 9. године периода Каихуанг владавине цара Вен-а из династије Суи (589. године) планина Хенг опет названа Нанјуе. Упркос томе, планина Тијенџу је овековечена у многим династијама и људи из целог света су јој се дивили. Плоча са натписом „бог планине Тијенџу”, која се налази у царској соби Храма земље у Пекингу, односи се на планину Тијенџу у граду Шенјанг и на „бога планине Вулинг (кинески: 五陵山, wǔlíng shān)” из династије Ћинг (1644-1911 године), а не на планину Тијенџу у провинцији Анхуи.

Још за време династија Танг и Сунг, планина се сматрала светим местом за будисте и даоисте, и једни и други су се трудили да изграде што више храмова и проповедају што више списа. Тих година је трећи оснивач чан будизма, монах Цан тамо упознао људе са чудесима чан будизма. Он је живео у сиромаштву и стремио је врлини, a остаци наслеђа његовог учења су и даље видљиви. Данас је храм Санцу, чији су бројни ходници испуњени мирисом дима мирисних штапића који служе за молитву, постао веома важан храм целе земље.

Планина Тијенџу има везе и са будизмом и даоизмом. На пример, све планине необичног облика у Кини даоизам сврстава у 36 небеских пећина и 72 свете земље. Планина Тијенџу је 14. небеска пећина и 57. света земља. Чан будизам је такође блиско повезан са овом планином. Други и трећи наследник оснивача чан будизма су практиковали будизам на планини Тијенџу. За време династије Лијанг током Периода јужних и северних династија, величанствени храм у долини планине, са великим бројем монаха, био је чувен једно време. Током династија Танг и Сунг планина је и даље била позната. Ли Баи, Баи Ђуји, Су Ши, Ванг Анши, Хуанг Тингђијен и други учењаци и писмени људи су посетили планину Тијенџу и за собом оставили скоро 400 камених натписа. Ови натписи не само да нас подсећају на прошлост, већ су и одлични примери калиграфије вредни дивљења и корисни за њено изучавање.