Корисник:Cikotic99/песак
Ибанез (eng. Ibanez) је јапанска марка гитаре чији је власник Хошино Гаки (eng. Hoshino Gakki). Са седиштем у Нагоји, Јапану, они су једна од првих јапанских компанија за музичке инструменте који су стекли значајно упориште у увозној продаји гитара у Сједињеним Државама и Европи, као и прва марка гитара која је масовно производила гитаре са седам и осам жица. Ибанез производи ефекте, прибор, појачала и инструменте у Јапану, Кини, Индонезији и у Сједињеним Државама. Од 2017. године пласирали су скоро 165 модела бас гитаре, 130 акустичних гитара и више од 300 електричних гитара[1].
 | |
| Тип | Private |
|---|---|
| Индустрија | Музички инструменти |
| Основана | 1957. год. in Нагоја, Јапан |
| Седиште | Нагоја, Аичи, Јапан |
| Подручја | Широм света |
| Производ(и) | Електричне, акустичне, резонатор & класичне гитаре Електричне & акустичне бас гитаре Појачала Укулеле Банџоs Мандолина Ефекте |
| Холдинг | Хошино Гаки |
| Вебсајт | Ibanez.com |
Историја[уреди | уреди извор]
Компанија Хошино Гаки започела је са радом 1908. као грана продаје музичких инструмената Хошино Шотен, ланца књижара. Хошино Гаки одлучио је 1935. године да направи акустичне гитаре у шпанском стилу, испрва користећи марку „Ибанез Салвадор“ у част шпанског произвођача Салвадор Ибанез-а, а касније једноставно „Ибанез“.
Савремено доба Ибанез гитаре почело је 1957[2]. године. Крајем 1950-их и 1960-их Ибанез каталози приказују гитаре са неким „дивљим“ дизајном[3], произведених од стране Кисо Сузуки Виолин, Гуиатоне, и касније сопствене фабрике Тама основане 1962.[4] Након што је фабрика Тама 1966. престала са производњом гитара, Хошино Гаки је користио фабрике гитара Теисцо и ФујиГен Гаки за израду гитара, а након што се фабрика Теисцо Стринг затворила 1969/1970, Хосшно Гаки је користио фабрику гитара ФујиГен Гакки за израду Ибанез гитаре.
Шездесетих година прошлог века јапански произвођачи гитара углавном су копирали дизајне америчких гитара, а појављују се и Ибанез-ове копије модела Гибсон, Фендер и Рикенбејкер. То је резултирало такозваним периодом парнице.
Хошино Гаки је представио Ибанез моделе који дефинитивно нису биле копије Гибсон или Фендер дизајна, попут Ицеман и Роудстар серија. Компанија је од тада производила сопствене дизајне гитара. Крајем 1980-их и раних 1990-их били су важан период за бренд Ибанез. Веза Хошина Гакија са гитаристом Стив Вајом резултирала је увођењем модела Ибанез ЈЕМ и Ибанез Универсе; Након ранијих успеха Roadstar и Iceman модела касних 1970-их -
.png)
,_Kurt_Schrotenboer.jpg)
(mid 1970s)
раних 1980-их, Хошино Гаки је ушао на тржиште суперстрата са РГ серијама, нижом верзијом њихове ЈЕМ серије.
Хошино Гаки је такође имао полуакустичне акустичне гитаре са најлонским и челичним жицама произведене под именом Ибанез. Већину Ибанез гитара израђивала је фабрика гитара ФујиГен у Јапану све до средине 1980-их, а од тада су се Ибанез гитаре израђивале и у другим азијским земљама као што су Кореја, Кина и Индонезија. Током раних 1980-их, ФујиГен такође је производила већину Роланд гитара, укључујући "Стратокастер" Роланд Г-505, двоструки хаммбакер Роланд Г-202 и Ибанез Кс-ИНГ ИМГ-2010.
Цимар и Старфилд били су брендови гитаре и баса у власништву Хошино Гакија. Седамдесетих година прошлог века Хошино Гаки и Канда Шокаи делили су неке дизајне гитаре, па неке Ибанез и Грецо гитаре имају исте карактеристике. Грецо верзије су се продавале у Јапану, а Ибанез верзије су се продавале ван Јапана. Од 1982. године, Ибанез гитаре почињу своју продају и у Јапану.[5]
Брендови гитаре, попут Анториа и Ман, имали су неке сличности са Ибанез гитарама. Брендом гитаре Анториа управљао је ЈТ Копок Лидс Лтд Енгланд. ЦСЛ је робна марка којом управља Чарлс Самерфилд Лтд Енгланд. Марис
Самерфиелд помогао је неким дизајнерским идејама Хошину Гакију, а такође је увео Ибанез и ЦСЛ гитаре у Велику Британију од 1964. до 1987. Назив бренда Макас настао је зато што је Хошино Гаки сматрао да се гитара не уклапа у Ибанезов асортиман модела и зато ју је Макас назвао Рич Ласнер из Хошино УСА.[6]
Период "парнице"[уреди | уреди извор]
Хари Росенблоом, оснивач (сада затворене) Медлeј Мјузик производио је ручне израде гитара под називом "Елгер". До 1965. године Роузенблум је одлучио да престане са производњом гитара и изабрао је да постане ексклузивни северноамерички дистрибутер за Ибанез гитаре. У септембру 1972. године Хошино је започео партнерство са Елгер Гитарс-ом за увоз гитара из Јапана. У септембру 1981. године Елгер је преименован у "Хошино У.С.А.", задржавши седиште компаније у Бенсалему у Пенсилванији као дистрибутивни и систем за контролу квалитета.
28. јуна 1977. године, у савезном окружном суду у Филаделфији, Норлин Корпорација је поднела тужбу, матичне компаније Гибсон Гитарс, против употребе дизајна и логотипа компаније Гибсон. Хошино се нагодио ван суда почетком 1978. и случај је званично завршен 2. фебруара 1978.[7][8]
Након тужбе, Хошино Гакки одустао је од стратегије копирања „класичних“ дизајна електричне гитаре, увевши већ мноштво оригиналних дизајна. Хошино је производио своје оригиналне моделе извођача од 1974, представивши модел деколтеа 1975. Године. 1977 су надоградили и проширили асортиман Артист и увели низ других врхунских оригиналних дизајна направљених да одговарају или надмаше познате америчке брендове: Извођачки и краткотрајни концерти, који су се такмичили са Лес Паул-ом; музичари кроз врат; Студији у конструкцији са фиксним и преко врата; радикално обликован Ицеман; и Роадстер који је препливао у асортиман Роадстар, претходника популарне епохе суперстрата средином 1980-их. Новији Ибанез модели су у свој дизајн започели са уградњом модернијих елемената, попут радикалних облика тела гитара, виткијих врата, фингерборда са 24 поља, витких „глава“, напредније електронике, хамбакер / сингле-коил / хамбакер (Х / С / Х) конфигурације, закључавање тремоло мостова и различитих „завршних“ облога гитаре.
Гитаре[уреди | уреди извор]
Ибанез Ј. Костум[уреди | уреди извор]
Ј. Костум серија су најексклузивнија и најквалитетнија серија гитара које Ибанез нуди. Оне су "замишљене као најбоља гитара јапанског порекла у историји". Израђени од стране неких од најстручнијих произвођача које Ибанез може да понуди, они "представљају сваки напредак у дизајну и технологији коју је Ибанез развио у последњих 20 година". Садрже афтермаркет производе (Сеимоур Данкан Џез & Костум 5 у моделу са 6 жица и ДиМарзио ПАФ-7 магнете у моделу са 7 жица), 5 комада јаворових оковица са ојачаним шипкама од титанијума, ебановином фингербордом са уметком од дрвета живота и Еџ Зиро тремоло систем.
Ибанез Престиж[уреди | уреди извор]
Престиж гитаре су Ибанез-ов врх у линији модела који се граде у Јапану. Одликују их квалитетнији материјали, квалитетна израда и мостови већег квалитета у поређењу с другим моделима.
Ибанез Премиум[уреди | уреди извор]
Премиум гитаре су сличне другим моделима, али су уграђене у Ибанезовој индонежанској фабрици премија према стандардима премиум квалитета.
Ибанез Гио[уреди | уреди извор]
Ибанез Гио су Ибанезове буџетске гитаре, дизајниране за квалитетан звук за малу цену. Много Ибанез гитара више класе рекреирано је у повољнијој Гио форми, као што су РГА и АРТ модели.
УСА Костум[уреди | уреди извор]
УСА Костум правио се од краја 1980-их до средине 1990-их. Познати и под називом Ибанез ЛАЦС (Л.А. Костум Шоп), данас раде само за уметнике који их спонзоришу
Ибанез РГ[уреди | уреди извор]
Главне карактеристике које су заједничке свим Ибанез РГ гитарама (РГ означава Роадстар Гитар) су да имају 24 поља и користе танке вратове, познате као "Визард",
што омогућава брже свирање. РГ садржи линију гитара и са плутајућим тремоло системима и са системима са фиксним мостом.
Ибанез РГА[уреди | уреди извор]
Ибанез РГА је представљена у време када је серија Ибанез РГ имала само плутајуће тремоло мостове. Од тада, РГ серија је увела моделе са фиксним мостом, али Ибанез и даље производи РГА серију са лучном „главом“ да би се разликовао од РГ серије. То омогућава додатни комфор током свирања гитаре.
Ибанез РГД[уреди | уреди извор]
Ибанез РГД гитара је развијена за гитаристе хеви метала. РГД поседује размеру од 26,5 инча која омогућава ниже него стандардно подешавање гитаре, а да притом задржи стандардну затегнутост жица без употребе дебљих. Ибанез тренутно производи два Ибанез РГД Престиге модела.
Ибанез С[уреди | уреди извор]
Гитара Ибанез С има изузетно танко тело направљено од махагонија, а доступна је у моделима са 6, 7 и 8 жица. Зависи од години производње могу се испоручити са 22 или 24 поља. Стандардна линија тренутно има Визард III врат који су мало шири и дебљи од оригиналног Визарда. Сви С модели имају тела која су дебља у средини где су магнети и сужава се према спољашњим ивицама. Гитаре користе ЗР (Зеро Ресистанце), Ло-ТРС и варијанте система Еџ бриџа као и фиксне мостове. Ибанез тренутно има 8 гитара Престиге С-Сериес.
Ибанез ДН[уреди | уреди извор]
Ибанез ДН гитара (Даркстоне) развијена је за гитаристе хеави метала. Главне карактеристике ДН-а су да има подешен врат за брзину и удобност свирања, средње прагове и коил-сплит магнете.Производња ове гитаре је тренутно обустављена.
Ибанез ИКС[уреди | уреди извор]
Ибанез Х гитаре су Ибанез гитаре које одликују неконвенционални и јединствени дизајн тела. Пример би могао бити Ибанез Ксипхос који је стилизован тако да изгледа као слово „Х“.
Модели бас гитаре[уреди | уреди извор]
Серија СР (Соундгеар)[уреди | уреди извор]
Распон модела средње класе у новом миленијуму, иако је укључивао скупе јапанске моделе врхунског и врхунског квалитета у касним 1980-им и 1990-има. Касније врхунске понуде брендиране су као Сигнатуре и СР Престиге модели за јаснију сегментацију, а сва производња не-Престиге модела преселила се ван Јапана. Актуелни модели из СР250 и новије верзије садрже хамбакер сапунбар са активним ЕК-ом.
СР Престиге[уреди | уреди извор]
Врхунске верзије Ибанез Соундгеар-а. Бас гитаре произведене у Јапану користећи егзотичне шуме и висококвалитетне Бартолини магнете и нову "ПВЦ-III" ИИИ 3- са ЕК бајпас прекидачем за заобилажење електронике и примање бас сигнала директно из гитаре у појачало. Сви модели произведени у Јапану тренутно су у серији Престиге.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ibanez at AMS”. American Musical Supply (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21.
- ^ Specht, Paul. (2005). Ibanez : the untold story. Hoshino (U.S.A.). ISBN 978-0-9764277-0-4. OCLC 261564991.
- ^ „Vintage Ibanez Guitar Site -- 1960's Models, Early Imports”. vintageibanez.tripod.com. Приступљено 2020-05-21.
- ^ „サービス終了のお知らせ”. thanks.yahoo.co.jp. Приступљено 2020-05-21.
- ^ Ciccariello, A.R.; Daeschler, Ted; Daeschler, Ted (2018). „EXPLORING A NEW SPECIES OF ONYCHODONTID FOSSIL FISH FROM THE LATE DEVONIAN (382-360 MILLION YEARS AGO)”. Geological Society of America. doi:10.1130/abs/2018ne-310123.
- ^ „ibanezregister.com”. ww38.ibanezregister.com. Приступљено 2020-05-21.
- ^ „A Brief History of Ibanez Guitars: From Importer to Industry Leader”. reverb.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-21.
- ^ Zoric, Anton; Kaljun, Jasmin (2018), The Influence of the Acoustic Properties of Wood for the Production of Electric Solid Body Guitars, DAAAM International Vienna, стр. 195—210, ISBN 978-3-902734-19-8, Приступљено 2020-05-21