Пређи на садржај

Корисник:Dunjamiilosevic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Војислав Аранђеловић (Доктор)[уреди | уреди извор]

1.Биографија[уреди | уреди извор]

Др Војислав Аранђеловић рођен је 1.4.1937. у Пироту. Отац Ђурђо био је војно лице, а мајка Бранка била је домаћица. Пошто му је отац био војно лице на почетку Другог светског рата (1941.) пада у немачко заробљеништво, а мајка се са двоје деце  из Пирота сели у Књажевац. У Књажевцу је завршио основну школу и седам разреда гимназије, док је осми разред и велику матуру завршио у VI Београдској гимназији 1955. године. Касније 1955. године је уписао Електотехнички факултет у Београду, факултет је завршио 1960. године. Након студија се запослио у институту за нуклеарне науке “Винча” у Београду, радио је лабараторији за електронику. У периоду између 1964. и 1969. био је на постдипломским студијама и припреми доктората у Енглеској  на Imperial Collage of Science and Technology, London University. 1969. је одбранио докторску дисертацију.  За доцента су га изабрали 1970. године, касније 1974. изабран је за ванредног професора на Електронском факултету Универзитета у Нишу. У периоду између 1972.-1974. и 1994.-1999. године био је начелник, а касније и директор Лабараторије за електронику на Институту за нуклеарне науке “Винча”, такође је на истом институту био је помоћник за технологију генералог директора. Сада, Др Војислав Аранђеловић живи у Београду.

2.Научни рад[уреди | уреди извор]

Након што је завршио студије на Електротехничком факулету у Београду, запошљава се у Институту за нуклеарне науке “Винча” у Београду, где се тражи напредовање у науци и научно истраживање, Војислав је прихватио изазов и потребу да се бави науком. Запослио се 1960. године, а пост дипломске студије је уписао 1964. године у Лондону на Imperial Collage of Science and Technology, London University, тамо је завршио магистарски рад и докторску дицертацију коју је одбранио 1969. године, тема за докторат била је The Numerical Analysis of the Electrical Properties of PN Junction Devices in Nonequilibium Conditions. По завршетку доктората изабран је за научног сарадника на Институту за нуклеарне науке “Винча” у Београду, у исто време био је изабран за доцента на Електронском факултету у Нишу, за предмет Физичка електоника. Касније 1974. бива изабран за професора на истом факултету за исти предмет. Поред рада са студентима на основним студијама радио је и са онима који завршавају постдипломске студије. Такође је објавио преко 80 стручних и научних радова у земљи као и у иностранству, водио је четири пројекта, један подпројекат и био један од чланова великог броја техничких решења, већина њих ушла је у серијску производњу. Самостално је обрадио и објавио 9 радова, са сарадницима 30 радова, а он је био сарадник у 41 раду. Његови радови били су објављивани: у часописима од међународног значаја - 20 рада, саопштавани на међународним скуповима - 12 рада, један је био поглавље у монографији, такође 15 њих је објавњено у часописима од националног значаја, а 30 саопштено на скуповима истог значаја. Рад којим се он бавио био је везан за мноштво области из електротехнике, а то су: дигитално мерно-контролна електроника инструментација, специјални извори напајања, физичка електроника полупроводних направа, развој метода за пројектовање електронских метода уз подршку рачунара, поузданост и логистика техничких система, нуклеарна електронска инструментација. Течно говори енглески, а такође разуме француски и руски језик.

3.Друштвено-политички рад[уреди | уреди извор]

Са стручне и научне стране Др Војислав Аранђеловић био је доста друштвено ангажован. Био је члан у многим одборима за електронику и информационе технологије Министарства за науку и технологију Републике Србије, такође био је члан друштва за електронику, касније био је у његовом руководству, члан Друштва за телекомуникације, рачунарство информатику и нуклеарну технику “ЕТРАН”. Увек су га уважавали у стручним и научним круговима као високог интелектуалца, иако се политиком није бавио. Увек је био добро информисан о политичким догађајима и у свету а и код нас без обзира на време у којем је живео.

4. Признања[уреди | уреди извор]

Што се признања тиче, било их је разних - похвале, плакети, захвалнице и разне друге.

5. Резиме[уреди | уреди извор]

Проблеми електротехнике била је тема кроз цео његов радни век. Док је био професор Електронског факултета у Нишу изучавао је проблеме физичке електронике, а док је био запослен као научни сарадник Института за нуклеарне науке “Винча” у Београду је такође изучавао проблеме електронике и техничка решења у тој области која имају серијску производњу. Свој допринос је такође дао актуелној пракси. Био је строго дисциплинован, научно и стручно одговоран и захтеван.

6. Библиографија[уреди | уреди извор]

У току свог радног века објавио је преко 80 научних и стручних радова у земљи као и у иностранству. Објавио је докторску дисертацију. Поред тога водио је 4 пројекта, а већина његових радова је преведена на енглески. Његова потпуна библиографија може се пронаћи у библиотеци Института за нуклеарне науке “Винча” у Београду као и у његовој приватној библиотеци.