Корисник:GagaMih95/песак

Tele je mladunče krave starosti do 6 meseci. Nega teleta odmah po rođenju je veoma bitna. Treba iseći pupčanu vrpcu, dezinfikovati pupak, očistiti i obrisati tele i dati ga majci. Krave obično ližu tele po rođenju. Od ključne važnosti za stvaranje imuniteta je da tele popije kolostrum-prvo majčino mleko koje je bogato vitaminima i antitelima. Prvi period života teleta je veoma bitan i za razvoj odnosa sa ljudima. Nežno ophođenje prema teladima može smanjiti stres koji tele doživljava i poboljšati proizvodne karakteristike teladi. Telad može da postigne visokotržišnu cenu.^[1]

Jagnjad[уреди | уреди извор]

Jagnje je mladunče ovce do 9 meseci starosti. U periodu od 3 nedelje do 3 meseca jagnjad se naziva sisavčad i teži u proseku 5-15kg. Normalan porast i razviće jagnjadi zavise od pravilne ishrane i nege naročito prvih 6 meseci starosti. Jagnjad se posle rođenja drže u odvojenim boksevima zajedno sa majkama ukoliko je moguće do 10 dana, a najmanje 2-3 dana. Jagnjad se po rođenju upisuju u matične knjige. Beleže se broj jagnjeta, broj oca i majke, individualni znaci i masa tela prvog dana po rođenju. Posle jagnjenja nastoji se da se jagnjad što pre zadoje i da posisaju kolostralno mleko. Prve dve nedelje jagnjad sisaju 20-24 puta za 24 časa. Majčino mleko je u to vreme jedina hrana jagnjadima. Jagnjetu po rođenju treba obezbediti hranljive materije potrebne za normalne životne funkcije, porast i proizvodnju vune. U prvom mesecu po jagnjenju nastavlja se razvoj i dozrevanje sekundarnih vunenih folikula. Sazrevanje vunenih folikula završava se pri dobroj ishrani u prvih 6 meseci starosti. U prvom periodu jagnjad postižu 2/3 svoje mase u odnosu na masu koja se postiže sa 12 meseci. Zalučivanje jagnjadi vrši se postepeno s tim što jagnjad za priplod treba po pravilu odbiti sa 3 meseca. Slabiju jagnjad koja ne odgovaraju za priplod treba ranije odlučiti i prodati. Odbijanje jagnjadi traje približno mesec dana kako bi se ona potpuno navikla na drugu hranu. Izvodi se tako što se jagnjadima smanjuje broj sisanja u toku dana. Prve nedelje broj sisanja se smanji od četiri puta na tri puta dnevno. Jagnjad se puste da sisaju ujutru, u podne i uveče, a ostalo vreme se hrane koncentratom, senom ili se isteruju na pašu. Druge nedelje se ukida jutarnje sisanje, treće podnevno, a četvrte večernje tako da se četvrte nedelje jagnjad potpuno zaluče. Ovakva postepenost utiče pozitivno na jagnjad jer su primorana da uzimaju veće količine druge hrane, a ovce se postepeno zasušuju.

Jarad[уреди | уреди извор]

Jarad su mladunci koze starosti do godinu dana. Nega jaradi je veoma bitna aktivnost na farmi koza. Jarad se drže u posebnoj staji smeštena u bokseve po grupama. Ostaju u staji oko 3 meseca.^[2] Neposredno po rođenju, od primarnog značaja je da jare posisa prvo majčino mleko poznato u teoriji praksi kao kolostrum. Najvažnija osobina kolostruma (prvenca) je da jaretu obezbedi tzv. pasivnu imunizaciju pravovremenim i neposrednim unošenjem antitela poznatim kao imunoglobulini koji se stvaraju i preuzimaju direktno iz majčinog organizma. Ovo ukazuje da se uzimanjem kolostruma obezbeđuje primarna zaštita od infekcija i različitih oboljenja u prvim danima života. U situacijama kada jare ostane bez majke posle porođaja, odnosno kada koza ojari više jaradi ili zbog nekog patološkog faktora, tada nedostatak kolostruma može da predstavlja ozbiljan problem. Nastala situacija se može prevazići preuzimanjem kolostruma od druge koze koja se ojarila u približno istom periodu ili da se koristi namenski zamrznut kolostrum. Kao rešenje može se upotrebiti i mleko krave koje se energetski i proteinski obogati dodatkom 2-3 sveže razmućena jajeta. Ukoliko je prirodni podoj iz nekih razloga onemogućen, primenjuje se metod ishrane napajanjem. Organizovanje ishrane jaradi napajanjem slično je kao i kod prirodnog sistema (sisanje) jer se primenjuje identičan broj napajanja u poređenju sa dnevnim ili nedeljnim postupkom konzumiranja mleka. Sistem napajanja jaradi se uglavnom primenjuje prilikom gubitka majke posle porođaja i kasnije, ali često i kod blizanaca ili većeg broja jaradi koja se ne mogu dojiti samo na vimenu majke. Veća potražnja kozijeg mleka na tržištu takođe uslovljava ishranu jaradi upotrebom sistema napajanja.

Prasad[уреди | уреди извор]

Prasad su mladunci svinje do desete nedelje života. Prasad tokom razvoja mora imati strogo kontrolisane uslove pre svega zbog temperature. Niske temperature mogu naštetiti prasadima. Uzgoj prasadi je najbitnija faza u uzgoju svinja, u ovom periodu nema mesta za greške. Nakon rođenja, prasad treba prihvatiti, obrisati, preseći pupčanu vrpcu i staviti na grejanje. Ukoliko prasad dobro napreduje, sa 21 danom bi trebalo da ima 5,5kg. Najbolje hranivo za prasiće je mleko krmače. Njegov sastav je podešen prema potrebama prasećeg organizma i prema brzini njegovog porasta. Normalno prase treba da u starosti od 7 do 10 dana udvostruči živu meru. Nekoliko dana ili odmah iza prašenja treba prasićima oštrim makazama iseći oštre zube da ne bi krmači nanosili bolove prilikom sisanja. U starosti od 16 do 22 dana saseći zube koji su u međuvremenu izrasli. Prasiće koje nameravamo upotrebiti za priplod treba ostaviti da doje najmanje 10, a ostale bar 8 nedelja. Odbijanje od sise treba vršiti postepeno jer nagli prekid sisanja utiče na prasiće nepovoljno. To se postiže tako da se u poslednjoj nedelji prasići nekoliko dana puste da sisaju dvaput, a posle toga poslednjih nekoliko dana samo jedanput dnevno. U to vreme, treba ih što bolje prihranjivati da ne bi zakržljali. Na kraju desete nedelje treba ih sasvim odbiti i nekoliko nedelja držati sasvim odvojeno od krmače da bi je što pre i lakše zaboravili. Slabiji prasići mogu se ostaviti da sisaju još desetinu dana.

Ždrebe[уреди | уреди извор]

Ždrebe je mladunče konja starosti do jedne godine. Ždrebad do trećeg meseca sisa kobilu. Ždrebad u periodu do 3 meseca može da sisa i do 70 puta na dan. Nakon tri meseca ždrebetu treba uvoditi i drugu hranu osim majčinog mleka. Sa 6 meseci treba odvojiti ždrebe od majke. Zbog socijalizacije i dobrog razvoja najbolje je držanje manje grupe istopolnih ždrebadi. Ishrana ždrebeta treba nakon trećeg meseca da sadrži do 3% kabaste hrane i koncentrata. Zdrava ždrebad veoma brzo napreduje, te mogu da dodaju i po kilogram dnevno. Bez obzira na brz rast, ždrebad ne bi trebalo trenirati ni jahati do treće godine. Aparat za varenje ždrebadi prvih dana usvaja antitela majke iz kolostruma. Ukoliko ždrebe ne bi uzelo majčin kolostrum, organizam ostaje kompletno nezaštićen i čak bezazleni mikroorganizmi mogu izazvati po ždrebe fatalne promene, bolesti, pa i uginuće. Zbog toga su prva sisanja najvažnija, odnosno ždrebe što pre po ždrebljenju treba da počne da sisa, da posisa majčin "zaštitni" kolostrum.