Коза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Capra
Временски распон: 2.6–0 Ma
Pleistocen-sadašnjost
Siberian Ibex.jpg
Женка и мужјак сибирског козорога у Берлинкском зоолошком врту
Bouquetin01.jpg
женка алпског козорога
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Capra

(Linnaeus, 1758)
Врсте

Види одељак систематика и филогенија коза

Capra range map2.jpg
Приближни ареали врста из рода коза

Коза (лат. Capra) је назив рода папкара из породице шупљорожаца (Bovidae), односно потпородице коза и оваца (Caprinae). Врсте овог рода насељавају јужне делове Палеарктика. Домаћа коза изгледа потиче са Блиског и Средњег истока и северне Африке очигледно је да је животиња сушних предела и шикара. Остале козе су све брдске.

Дивље козе су животиње планинских станишта. Врло су окретне и издржљиве, способне су да се пењу на голе стене и да опстану на оскудној вегетацији. Могу се разликовати од рода Ovis, који обухвата овце, по присуству мирисних жлезда близу папака, у препонама и пред очима, и одсуство других жлезда лица, и присуству браде код мужјака, и бездлаких жуљева на коленима предњих ногу.[1]

Карактеристике[уреди]

Коза има збијено и чврсто тело које стоји на снажним, не превисоким ногама. Врат је чврст. Глава је сразмерно кратка, на челу широка. Реп којег коза обично носи усправно је троугласт и одозго го. Очи су крупне и живе, без сузних кесица. Уши су усправне, уске, шиљате и врло покретне. Рогови имају оба пола. Они су јасно рашчлањени према годовима. Често су увијени једноставно, као полумесец према назад или се на шиљку раздвајају. Крзно је двоструко. Фину вуну покрива грубо осје. Код неких врста осје је прилично приљубљено уз тело, а код других грива се продужује на неким местима, као на доњој вилици у облику круте браде. Боја крзна је увек тамна, слична боји земље или стена, углавном смеђа или сива. Треба поменути и природан задах, јер спада међу карактеристике ове животиње, поготово задах јарца који је код свих врста коза увек, а за време парења изразито јак и неугодан за наш нос.

Чула су им подједнако добро развијена. Козе виде, чују и миришу врло добро, а неке врсте и са невероватне удаљености. Козе се сврставају у мудре и паметне животиње.

Коза је већ у старости од пола године способна за размножавање. Расположење за парење се обично испољава у месецима од септембра до новембра, а понекад и други пут у мају, примећујемо га код коза по гласном мекетању и махању репом. Ако не удовољимо њеној жељи, коза зна да оболи. Јарац је способан за парења у току целе године. После парења за 21 до 22 недеље коза окоти младе.

Број њихове младунчади креће се између једног и четворо. Све врсте које живе дивље окоте највише два младунчета, а припитомљена веома ретко и четири. Јарићи долазе на свет потпуно развијени и отворених очију, па већ после пар минута могу да пођу за мајком. Код врста које живе дивље знају већ првог дана живота да смело и сигурно скачу по брду и стенама као и њикова мајка.

Систематика и филогенија коза[уреди]

Род савремених коза (Capra) се вероватно развио од палеолитског рода Tossunnoria[2]. Број савремених врста које стручњаци препознају варира од једне до једанаест. Најраширеније је схватање по коме постоји 8–9 врста коза. До скора, систематика рода коза заснивала се на особинама (попут боје, облика рогова, величине тела и лобање) које варирају и међу половима и у оквиру различитих популација исте врсте[3]. Укључивање биохемијских и молекуларно генетичких карактера у истраживања довело је до савременог погледа на врсте коза и њихову сродност.

У роду коза могуће је разликовати следеће врсте:[4]

Најпримитивнија група коза обухвата сибирског и нубијског козорога (укључујући и етиопског)[3][5][6][7]. Иберијски козорог је најсроднији алпском козорогу и вероватно настао од њега[3].

Домаћа коза је најсроднија безоарској кози, и настала је њеном доместификацијом[3][7][8][9]. Најближи сродник безоарске и домаће козе је западнокавкаски тур[3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Parrini, F.; et al. (2009). „Capra ibex (Artiodactyla: Bovidae)”. Mammalian Species. 830: 1—12. doi:10.1644/830.1. 
  2. ^ Gromova V.I. 1953. Osteological Differences between the Genera Capra (Goats) and Ovis (Sheep). Tr. Komis. Izuch. Chetv. Perioda 10(1).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Kazanskaya E.Y., Kuznetsova M.V., Danilkin A.A. 2007. Phylogenetic reconstructions in the genus Capra (Bovidae, Artiodactyla) based on the mitochondrial DNA analysis. Russian Journal of Genetics 43(2): 181–189
  4. ^ Nathalie Pidancier, Steve Jordan, Gordon Luikart, Pierre Taberlet: Evolutionary history of the genus Capra (Mammalia, Artiodactyla): Discordance between mitochondrial DNA and Y-chromosome. Molecular Phylogenetics and Evolution 40 (2006) 739–749 online
  5. ^ Hassanin A., Pasquet E., Vigne J. 1998. Molecular Systematics of the Subfamily Caprinae (Artiodactyla, Bovidae) as Determined from Cytochrome B Sequences. J. Mam. Evol. 5(3): 217–236
  6. ^ Manceau V., Despres L., Bouvet J., Taberlet P. 1999. Systematics of the Genus Capra Inferred from Mitochondrial DNA Sequence Data. Mol. Phylogen. Evol. 13(3): 504–510
  7. 7,0 7,1 Sultana S., Mannen H., Tsuji S. 2003. Mitochondrial DNA Diversity of Pakistani Goats[мртва веза]. Anim. Genet. 34: 417–421.
  8. ^ Mannen H., Nagata Y., Tsuji S. 2001. Mitochondrial DNA Reveal that Domestic Goat (Capra hircus) Are Genetically Affected by Two Subspecies of Bezoar (Capra aegagrus). Biochem. Genet. 39(5–6): 145–154.
  9. ^ Takada T., Kikkawa Y., Yonekawa H., Kawakami S., Amano T. 1997. Bezoar (Capra aegagrus) Is a Matriarchal Candidate for Ancestor of Domestic Goat (Capra hircus): Evidence from the Mitochondrial DNA Diversity. Biochem. Genet. 35(9–10): 315–326.

Литература[уреди]

  • Брем: Како живе животиње

Спољашње везе[уреди]

  • Wikisource-logo.svg Ibex”. New International Encyclopedia. 1905.