Пређи на садржај

Корисник:IngeniousIdiot/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Алвин Јорк
Алвин Јорк као наредник
Лични подаци
Пуно имеАлвин Калум Јорк
Датум рођења(1887-12-13)13. децембар 1887.
Место рођењаПал Мал, САД
Датум смрти2. септембар 1964.(1964-09-02) (76 год.)
Место смртиНешвил, САД
ОдликовањаМедаља части

Алвин Јорк[уреди | уреди извор]

Алвин Калум Јорк (13. децембар 1887. - 2. септембра 1964.), такође познат као наредник Јорк, био је један од најодликованијих војника Сједињених Држава у Првом светском рату. Добио је медаљу части за вођење напада на немачко митраљезно гнездо, где је заузео најмање један митраљез, убио најмање 25[1] непријатељских војника и заробио 132. Јоркова акција за Медаљу части догодила се током офанзиве Меусе-Аргон предвођеном од стране Сједињених Држава у Француској, која је имала за циљ да пробије хинденбуршки фронт и примора Немце на предају. За време Првог светског рата стекао је одликовања из више савезничких земаља, укључујући Француску, Италију и Црну Гору.

Јорк је рођен у руралном Тенесију. Његови родитељи су се бавили пољопривредом, а отац је радио као ковач. Једанаесторо деце Јоркових имали су минимално школовање јер су помагали у издржавању породице, што је укључивало лов, риболов и физички рад. Након смрти оца, Јорк је помагао у старању о својој млађој браћи и сестрама и пронашао је посао као дрвосеча и део грађевинске екипе. Упркос томе што је редовно ишао у цркву, Јорк је такође доста пио и био је склон тучама. Након преобраћења из 1914. године, обећао је да ће се побољшати и постао је још посвећенији Цркви Христовој у Хришћанској унији. Јорк је регрутован током Првог светског рата; првобитно је тражио статус приговарача савести из разлога што је његова вероисповест забрањивала насиље. Након што је убеђен да његова религија није неспојива са војном службом, Јорк се придружио 82. дивизији као пешадијски редов и отишао је у Француску 1918. године.

Октобра 1918. године, као новоунапређени каплар, Јорк је био један у групи од седамнаест војника којима је наређено да се инфилтрирају у немачке редове и утишају положај митраљеза. Након што је америчка патрола заробила велику групу непријатељских војника, немачка паљба из малокалибарског оружја убила је шест Американаца, а три ранила. Јорк је био највиши ранг од оних који су још увек могли да се боре па је преузео одговорност. Док су његови људи чували заробљенике, Јорк је напао положај митраљеза, убивши неколико немачких војника пушком пре него што му је понестало муниције. Шест немачких војника се залетело на њега са бајонетима, а Јорк је извадио пиштољ и све их побио. Немачки официр одговоран за положај митраљеза испразнио је пиштољ док је пуцао на Јорка, али није успео да га погоди. Овај официр је тада понудио да се преда и Јорк је прихватио. Јорк и његови људи су се вратили до командног места своје јединице са више од 130 заробљеника. Јорк је одмах унапређен у наредника и награђен је Одликованим крстом за службу; истрага је резултирала повећањем награде на Медаљу части. Јорков подвиг учинио га је националним херојем и међународном славном личношћу међу савезничким нацијама.

Након дана склапања примирја, група бизнисмена из Тенесија купила је фарму за Јорка, његову нову супругу и њихову растућу породицу. Касније је основао добротворну фондацију за побољшање образовних могућности за децу у руралном Тенесију. У тридесетим и четрдесетим годинама прошлог века, Јорк је радио као надзорник пројекта за заштиту цивилних трупа и руководио је изградњом резервоара Брдерско језеро у Државном парку Камберленд планина, након чега је неколико година био надзорник парка. Филм из 1941. године о његовим подвизима из Првог светског рата, "Наредник Јорк", био је тог лета филм са највишом зарадом; Гари Купер освојио је награду Академије за најбољег глумца за свој приказ Јорка, а филм је заслужан за јачање америчког морала када су САД вршиле мобилизацију за Други светски рат. У својим каснијим годинама, Јорк је због здравствених проблема био закован за кревет. Умро је у Нешвилу у Тенесију 1964. године, а сахрањен је на гробљу Вулф Ривер у свом родном граду Пал Мал, Тенеси.


Први светски рат[уреди | уреди извор]

Упркос историји пијења и туче, Јорк је редовно похађао цркву и често је водио певање химне. Састанак оживљавања крајем 1914. довео га је до преобраћења 1. јануара 1915. Његова заједница била је Христова Црква у Хришћанској унији, протестантска деноминација која је избегавала секуларну политику и спорове између хришћанских деноминација[2]. Ова црква није имала специфичну доктрину пацифизма, али настала је као реакција на методистичку епископску цркву, Јужну подршка ропству, укључујући оружани сукоб током америчког грађанског рата, и супротстављала се свим облицима насиља[3]. На предавању касније у животу известио је о својој реакцији на избијање Првог светског рата: "Потпуно сам био забринут. Нисам желео да идем и убијам. Веровао сам у своју Библију."[4]

5. јуна 1917. године, када је имао 29 година, Алвин Јорк се пријавио за регрутацију, јер су морали да то ураде сви мушкарци између 21 и 31 године као резултат Закона о селективној служби. Када се регистровао за регрутацију, одговорио је на питање "Да ли захтевате изузеће од регрутације (наведите разлоге)?" пишући "Да. Не желим се борити."[5] Када му је одбијен првобитни захтев за статус приговорника савести, он се жалио.[6] Током Првог светског рата, статус приговорника савести није га ослободио од војне дужности. Такве особе су још увек могле бити регрутоване и добијали су задатке који нису у сукобу са њиховим антиратним начелима. У новембру 1917., док је била разматрана Јоркова пријава, он је био регрутован и почео је служити војску у кампу Гордон у Џорџији.[7]

Од дана када се регистровао за регрутацију па до повратка из рата 29. маја 1919. године, Јорк је водио дневник својих активности. У свом дневнику, Јорк је написао да је одбио да потпише документа која је пружио његов свештеник тражећи отпуштање из војске на верским основама и слична документа која му је пружила мајка која је тврдила право на изузеће на основу тога да је он једина подршка својој мајци и браћи и сестрама. Упркос свом првобитном потписаном захтеву за изузеће, касније је оспоравао да је икада био приговорник савести.[8]


Историјски углед и наслеђе[уреди | уреди извор]

Полемика око медаље части[уреди | уреди извор]

Почевши убрзо након Јорковог повратка у Сједињене Државе, на крају рата, периодично су се распламсале сумње и полемика око тога да ли су се догађаји детаљно описани у његовим документима о Медаљи части одвијали како су службено описани и да ли би требало одати признање и неким другим војницима из Јоркове јединице због њиховог јунаштва.[9][10] Каплар Вилијам Катинг, који је био присутан уз Јорка током акције за Медаљу части, и Бернард Ерли, подофицир под којим је Јорк служио током својих акција за Медаљу части, били су међу онима који су се супротставили службеној верзији.[11] Од 17 америчких војника који су били укључени у акцију за Медаљу части уз Јорка, шест је убијено.[12] Јорк је добио Медаљу части, а током година, осам осталих који су преживели борбе тог дана такође су добили награде за храброст[13], укључујући Одликовани крст за службу за Ерлија 1929.[14] године, и Сребрну звезду за Катинга 1965.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sergeant York, War Hero, Dies; Killed 25 Germans and Captured 132 in Argonne Battle”. The New York Times (на језику: енглески). 1964-09-03. ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-12-22. 
  2. ^ Lee, 1985, 9-13
  3. ^ Lee, 1985, 15-6
  4. ^ Capozzola, 2008, p. 67
  5. ^ Capozzola, 2008, p. 68
  6. ^ File:Conscientious Objector Claim of Appeal for Alvin Cullum York.png (на језику: енглески), Приступљено 2019-12-22 
  7. ^ Capozzola, 2008, pp. 67–9
  8. ^ „Sgt. York's Diary”. web.archive.org. 2010-11-27. Приступљено 2019-12-22. 
  9. ^ Talley, Robert (November 11, 1929). "Eleven Years After War Finds Members in Different Jobs: Still Can't Understand why Sergeant York Got all the Credit for Winning". Niagara Falls Gazette. Niagara Falls, NY. p. 4.
  10. ^ Mastriano, p. 153.
  11. ^ Talley, Robert (November 11, 1929). "Controversy Still On Between Members Of Heroic Band of Soldiers In Argonne Fight". Niagara Falls Gazette. Niagara Falls, NY. p. 4.
  12. ^ Mastriano, Douglas V. (2017-03-14). „Alvin York: Hero of the Argonne”. HistoryNet (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-22. 
  13. ^ „Move over, Sgt. York Republican American”. web.archive.org. 2016-03-04. Приступљено 2019-12-22. 
  14. ^ „5 Oct 1929, Page 1 - The Kane Republican at Newspapers.com”. Newspapers.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-22. 
  15. ^ „20 Sep 1965, Page 33 - Tucson Daily Citizen at Newspapers.com”. Newspapers.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-22. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:IngeniousIdiot/песак&oldid=22963180”