Корисник:IvonaIlic/песак
Фаустина Марати, или Фаустина Марата, позната у Аркадији и као Аглауро Чидониjа (Рим, око 1679 - Рим, 1745), била је италијанска песникиња.
Биографија[уреди | уреди извор]
Ћерка сликара Карла Марате (који се оженио њеном мајком Франческом Гоми тек 1698. године, пошто је постао удовац), рођена је у Риму око 1679. године. Од детињства је стекла добро хуманистичко образовање изучавајући, између осталог, музику, ликовну уметност и пре свега поезију[1].
Привукла је пажњу Ђанђорђа Сфорце Чезаринија, сина Федерика Сфорце од Санта Фјоре, војводе од Ђенцана, римског насеља где се Карло Марата пензионисао. Пошто је одбијала љубавне понуде Сфорце Чезаринија, млади војвода је у мају 1703. покушао да је отме док је ишла на мису у друштву своје мајке и неколико слушкиња. Девојка је успела да побегне из заседе, али јој је на левој слепоочници остао ожиљак. Војвода је осуђен на дугогодишњу затворску казну коју је избегао склонивши се прво у Напуљ, а потом у Шпанију, где је и умро 1719. године.
Сматрана хероином, млада песникиња је 1704. примљена у Академију Аркадије где је добила име Аглауро Чидонија. У Аркадији је упознала песника Ђамбатисту Феличеа Цапија, адвоката из Имоле и веома познатог песника, за кога се удала 1705. године и са којим је срећно живеla[2]. Кућа Цапијевих постала је центар реномираних уметничких сусрета у којима су учествовали на пример Георг Фридрих Хендл, Доменико Скарлати, Ђан Винченцо Гравина и Ђовани Марио Крешимбени. Цапијеви су имали двоје деце: Риналда 1709. године (умире две године касније) и Луиђија 1712. године. Седам година касније Фаустина је остала удовица и одбијала је да се поново уда[3].
Године 1728. један младић из Албана, извесни Франческо, тужио ју је, изјављујући да је њен рођени син и син војводе Ђанђорђа Сфорце Чезаринија. Суђење је трајало дуго, међутим успела је да се ослободи оптужбе. Умрла је 1745. године, убрзо након што је успела да докаже своју невиност, и неколико дана након венчања њеног сина Луиђија. Сахрањена је у цркви Сан Карло але Кватро Фонтане.
Дела[уреди | уреди извор]
Канцонијер Фаустине Марати (или Аглауро Чидоније) обухвата 38 објављених сонета, заједно са стиховима њеног супруга, први пут 1723. године у збирци Риме Ђованија Батисте Феличеа Цапија и Фаустине Цапи, његове супруге, са додатим песмама најпознатијих Арkада. Ово су сонети у петраркистичком стилу, формално елегантни и уравнотежени према канонима теоретичара Ђованија Марија Крешимбенија. Сонети су за тему имали велике женске фигуре римског доба (Ветурија, Туција, Порција, Лукреција) и често су били инспирисани сликама Фаустининог оца Карла. Много су осећајније риме зрелог доба које одмереним стилом певају о породичним наклоностима или о болу проузрокованим од стране смрти сина Риналда[4].
Позната су нека дела која су објављена постхумно: 5 сонета и једна епистолета објављена у петнаестом издању рима супружника Цапи[5]; епистолета сведочи да Фаустина није писала само сонете.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Биографија Фаустине Маратi је углавном преузета из оне на енглеском коју је написао Антонио Франческети („Фаустина Марати Цапи“) и садржи текст који је уредила Риналдина Расел Италијанске књижевнице, Био-библиографски изворник, стр. 226-233, 1994, Greenwood Press [1]
- ^ Ђовани Батиста Корнијани, Векови италијанске књижевности након Уједињења, са додацима Камила Угонија и Стефана Тикоција, стр. 188-191, Торино, Помба: UTET, 1854-1856 [2]
- ^ Предговор опата Ђованија Батисте Kатене (1680-1752) Римама Ђованија Батисте Цапи и Фаустине Цапи, његове супруге, у XV издању увећаном другим римама најпознатијих римских Аркада, стр. 7-11, Напуљ, 1833 [3]
- ^ "Ovunque il passo volgo, o il guardo io giro", "Amato figlio, or che la dolce vista" [4]
- ^ Риме Ђованија Батисте Феличеа Цапи и Фаустине Цапи, његоне супруге, са додатим песмама најпознатих из Римске Аркадије подељене на два дела, Фиренца: Angiolo Garinei, 1819-1820, [5]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- С. Венецијани, МАРАТИ, Фаустина. У: Биографскom речникu Италијана, том LXIX, Рим: Институт италијанске енциклопедије, 2009. (oнлајн)
- Аделе Миљау, Студија о Фаустини Марати Цапи, у Аркадији Аглауро Чидонија, Град Кастело, Издавачка кућа С. Лапи, 1911.
- Антонио Франческети, Фаустина Марати Цапи, Риналда Расел, Италијанске Књижевнице, Био-библиографски изворник, стр. 226-233, 1994, Greenwood Press, ISBN 0-313-28347-8