Сонет
Сонет је песничка композиција италијанског порекла која се састоји од 14 дванаестераца, распоређених у два катрена и два терцета.[1] Катрени морају имати исту риму, а у терцетима је комбинација рима слободнија и зависи од укуса песника, с јединим условом да имају барем једну заједничку риму. Класичан распоред риме се обично приказује шемом АББА — АББА — ЦДЦ — ДЦД (или ЦДЕ — ЦДЕ). Понекад, у класичном сонету, квартети могу бити замењени сервантесијима АБАБ — АБАБ; а још ређи је случај комбинација АББА — АБАБ или АБАБ — АББА.
Реч сонето потиче од провансалске речи sonet и италијанске речи sonetto које значе „мала песма“. До 13. века, означавала је песму од 14 стихова која је следила стриктну шему и логичну структуру, међутим, временом су конвенције еволуирале и постале лабавије. Први се теоријски списи о сонету као песничком облику јављају 1332. године, односно стотинак година након настанка сонета. Аутор тог првог теоријског списа (Summa artis rithmici vulgaris dictaminis), који представља својеврсни захтев за класификацијом типова сонета, јесте Антонио да Темпо.
Пример[уреди | уреди извор]
- Voi ch’ascoltate in rime sparse il suono
- di quei sospiri ond’io nudriva ’l core
- in sul mio primo giovenile errore
- quand’era in parte altr’uom da quel ch’i’ sono,
- del vario stile in ch’io piango et ragiono
- fra le vane speranze e ’l van dolore,
- ove sia chi per prova intenda amore,
- spero trovar pietà, nonché perdono.
- Ma ben veggio or sì come al popol tutto
- favola fui gran tempo, onde sovente
- di me medesmo meco mi vergogno;
- et del mio vaneggiar vergogna è ’l frutto,
- e ’l pentersi, e ’l conoscer chiaramente
- che quanto piace al mondo è breve sogno.[2]
- (Франческо Петрарка, Сонет I, распоред риме АББА — АББА — ЦДЕ — ЦДЕ)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „The Sonnet: Poetic Form | Academy of American Poets”. Poets.org. 2016-03-01. Приступљено 2018-09-12.
- ^ Canzoniere (Rerum vulgarium fragmenta)/Voi ch'ascoltate in rime sparse il suono - Wikisource
![]() | Овај чланак везан за књижевност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |