1709
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1709 на Викимедијиној остави.
| |
1709 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Зима 1708/09. у Европи се сматра најхладнијом у 500 година. У Француској је завладала глад, број мртвих се процењује на 600.000. У комбинацији са трошковима рата, долази до финансијске кризе.
- 2. јануар — Рат за шпанско наслеђе: Французи препуштају Гент савезницима на челу са Марлбороугхом и Еугеном Савојским.
- 13. јануар — Могулски цар Бахадур Шах је код Хyдерабада победио свог полубрата Мухамад Кам Бакша, који умире сутрадан.
- 15. јануар — Пошто су царски војници, протестанти из Хесен-Касела, заузели Болоњу, папа Клемент XI прихвата ултиматум и дозвољава пролаз царске војске; такође признаје Хабсбурга "Карла III" за легитимног наследника Шпаније.
- јануар — Абрахам Дарби произвео сирово гвођже путем кокса уместо дрвеног угља, што је важан корак према Индустријској револуцији.
- 17. јануар — Рат за шпанско наслеђе: Французи напуштају и Бруге - губе Шпанску Холандију (Белгију).
- 18. јануар — Велики северни рат, Шведска инвазија Русије: Швеђани су заузели Веприков недалеко од Кијева. Услед јаке зиме и руске политике спржене земље, Швеђани губе много људи.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1/2. фебруар — Британски поморац Вудс Роџерс на једном од отока Архипелага Јуан Фернандез у Пацифику проналази и спашава насуканог шкотског гусара Алеxандера Селкирка, а што је догађај који ће касније постати предложак за знаменити роман Робинсон Крусо.
- 8 и 21. фебруар — Шведски краљ Карло XII. односи победе код Опошње и Краснокутск-Городноја.
- 15. фебруар — Завршен је грађански рат у Краљевини Конго, Педро је овладао целом земљом.
- 19. фебруар — Умро јапански шогун Токугаwа Тсунаyоши, наслеђује га нећак Иенобу (до 1712).
Март
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 20. април — Рат за шпанско наслеђе: Опсада Аликантеа завршена франко-шпанским заузећем града.
- 23. април — Велики северни рат: Битка код Соколке, недалеко од Полтаве: шведски стратешки неуспех.
- 21. април — Персијски сафавидски вицекраљ Кандахара Гургин-хан, такође и грузински картлијски монарх Гиорги XI, убијен од стране паштунског поглавара Мирvаис Хотака, који затим влада независно у кандахарској области (до смрти 1715).
- 29. април — Рат за шпанско наслеђе: Жак Касард одбранио од Енглеза конвој са житом из Туниса за Марсеј, чиме је Прованса спашена од глади.
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Велики северни рат: Швеђани су окружили Полтаву.
- 6. мај — Умро млетачки дужд Алвисе ИИ Моцениго, наследиће га Гиованни ИИ Цорнаро (до 1722).
- 7. мај — Рат за шпанско наслеђе: Битка код Ла Гудине: шпанске бурбонске снаге потукле англо-португалску војску.
- мај — Саватије Љубибратић, ранији захумски митрополит и поглавар цркве у Боки которској, обавештава вернике у Далмацији о свом избору за "државног архијереја" по допуштењу млетачког дужда.
- мај — новембар — У Енглеску стиже 13.000 избеглица са средње Рајне - долази до расправе о имиграцији, неки су касније пресељени у Ирску и Америку.
- 28. мај — Рат за шпанско наслеђе: на преговорима о миру Хагу, савезници су непопустљиви - "Нема мира без Шпаније", траже да Филип V напусти земљу, чак и да Луј XIV зарати против свог унука ако то овај не би учинио. Луј 7. јуна одбацује ултиматум.
Јун
[уреди | уреди извор]- 28. jун — Велики северни рат: Дресденски уговор: обновљен савез између Фредерика IV, краља Данске-Норвешке и Аугуста Јаког, владара Саксоније и Пољске-Литваније, против Шведске.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2 - 17. jул — Велики северни рат: Сусрет тројице краљева, Пруске, Данске и Саксоније, у Потсдаму и Берлину: Пруска, ипак, не жели ући у рат.
- 8. јул — Велики северни рат: Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи. Битка, у којој је готово целокупна шведска војска присиљена на предају, представља прекретницу рата и крај Шведске као европске велесиле; краљ Карло XII, пак, успева побећи и пронаћи уточиште на подручју Османског Царства, у Бендер у данашњој Молдавији.
- 11. јул — Предаја у Переволочној: шведски ген. Адам Лудвиг Левенхаупт са 12.000 војника се предаје Русима.
- 27. јул — Јапански цар Хигасхиyама абдицира, наслеђује га син Накамикадо (до 1735) - цар је у ово време само фигура.
- 28. јул — Рат за шпанско наслеђе: После месец дана опсаде Тоурнаиа, Французи напуштају варош и повлаче се у цитаделу.
- 28. јул — Велики северни рат: У Дрездену склопљен данско-саксонски савез.
- јул — Патријарх Калиник отвара у Скопљу спор против Масфуд-аге из Криве реке који га је држао 30 дана у приштинском зиндану; у септембру одлази у Цариград где је извадио хућум против мутеселима Тахир-паше Махмудбеговића, који су му изнуђавали новац.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Краљ Станислав Лешћински напустио Пољску (вратиће се 1733-36), а улазе саксонске трупе ранијег краља Аугуста.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Рат за шпанско наслеђе: Савезници заузели и цитаделу Тоурнаиа.
- 11. септембар — Рат за шпанско наслеђе Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака, великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвавијој бици 18. века.
- септембар — У Љубљани се налази дворска комисија која испитује узроке честих немира у Лици, Крбави и Карловачком генералату - Срби се жале на управу Коморе, траже прикључење генералату. Карловачки граничари су се побунили ове године због неисплаћеног "лена".
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Торуњски уговор: обновљен савез између Русије и Пољске-Литваније, поново под влашћу Августа (до 1733).
- 12. октобар — Одлучено о оснивању рударског града у Мексику, касније познатог као Цхихуахуа.
- 20. октобар — Рат за шпанско наслеђе: Савезници заузели Монс.
- 22. октобар — Велики северни рат: Копенхагенски уговор: обновљен руско-дански савез против Шведске.
- 29. октобар — Први Баријерски уговор: Британци пристају на холандску контролу јужне Холандије, како би их задржали у рату.
- 30. октобар — Мојсије Петровић посвећен у Пећи за митрополита дабробосанског - у Сарајево стиже око 19. новембра али кратко се задржава.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Црквени сабор у Пећи, присутан је и црногорски владика Данило.
- 6. новембар — Велики северни рат: Руси започињу опсаду Риге - заузимају је у јулу.
- 12. новембар — Велики северни рат: Данска армија се искрцава у шведској Сканији, циљ им је Хелсингборг (поражени у марту).
- новембар — Сички ратник Банда Сингх Бахадур заузео могулску провинцијску престоницу Саману у Панџабу.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — У португалском Бразилу завршен Рат Ембоабаса око поседовања налазишта злата.
- 22. децембар — Рат за шпанско наслеђе: Гусарска експедиција Вудса Роџерса заробила шпански галеон Нуестра Сенора де ла Енцарнацион y Десенгањо близу Доње Калифорније, три дана касније не успева заузети много већи брод Нуестра Сењора де Бегона.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 24. јануар — Џорџ Рук, енглески поморски командант.
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Мајндерт Хобема, холандски сликар.
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
