Корисник:Ljubomirnrtd812

С Википедије, слободне енциклопедије

[1]ЈП "Електромрежа Србије" - ЈП ЕМС

Јавно preduzeće Електромрежа Србије[1] или скраћено ЈП ЕМС[2], је једино јавно предузеће у Србији, које се бави преносом електричне енергије. Давне, 1958. године формирано је предузеће за пренос електричне енергије Електроисток у саставу Здружене Електропривреде Србије - ЕПС-а. Годинама након, долази до успона важног сегмента електроенергетике, мреже која повезује разуђена производна и потрошачка подручја. Успон је остварен повећањем броја водова и постројења, увођењем нових напонских нивоа, постројења веће снаге и подизањем стручног кадровског потенцијала, да би заједно са управљањем електроенергетским системом, 2005. године, предузеће израсло у гиганта Електромрежу Србије. Од свог формирања и уписа у регистар привредних субјеката, Јавно предузеће Електромрежа Србије, Београд има својство правног лица. У правном и пословном промету наступа у своје име и за свој рачун са пуном одговорношћу. Дан Јавног предузећа Електромрежа Србије, Београд је 28. јун. То је дан оснивања првог преносног предузећа у Србији 1958. године и дан оснивања Здружене електропривреде Србије 1965. године, у којој је успостављена функција управљања електроенергетским системом.

О Предузећу[уреди | уреди извор]

Пре нешто више од десет година, тачније 1. јула 2005. године, основано је Јавно предузеће Електромрежа Србије.

Пратећи процес дерегулације и уважавајући модерне тенденције у електроенергетском сектору, Електромрежа Србије настала је издвајањем капацитета предузећа Електроисток и високонапонских објеката Електропривреде Србије, као и преузимањем комплетне Дирекције за управљање ЈП ЕПС, укључујући и диспечерски центар на Вождовцу.

Свака од десет година које су иза ЈП ЕМС-а значила је корак напред. Занос и енергија који су ЕМС-овци од старта показали, истовремено користећи велико и драгоцено стечено искуство, брзо су разагнали све сумње у ефикасност новог, хоризонталног начина организације у електроенергетском сектору.

Овај електроенергетском сектор, је категорија која се стално мења и по природи ствари тежи унапређењима и иновацијама. Како се мењао свет око нас, тако се мењао и ЕМС, растао је, модернизовао се и усклађивао са потребама и захтевима делатности. Посебна пажња посвећена је изградњи и одржавању значајних електроенергетских објеката. Управо на десетогодишњицу, ЕМС остварује највеће успехе од свог оснивања: високонапонска трансформаторска станица Врање 4, кључна за сигурно и квалитетно напајање југоисточне Србије електричном енергијом, свечано је пуштена у рад у фебруару ове године. Такође, до краја године компанија ће прославити и завршетак изградње најважнијег електроенергетског објекта у Београду, трафостанице Београд 20 у Миријеву. Завршетак тог пројекта означиће и отварање новог поглавља када је реч о поузданом снабдевању електричном енергијом у главном граду. Баш у овој јубиларној години ЈП ЕМС почиње и реализацију изузетно значајног пројекта - изградње Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије, а до њеног краја успоставиће и организовану регионалну берзу електричне енергије.

Оснивање организоване регионалне берзе још један је значајан пројекат. Партнер ЕМС-у у том пројекту је EPEX SPOT, битан носилац успостављања јединственог европског „спот“ тржишта. EPEX SPOT и ЕМС у потпуности су посвећени настанку SEEPEX-а, берзеелектричне енергије у југоисточној Европи, што је одговор на потребу српског и регионалног тржишта електричне енергије за интеграцијом у јединствено европско тржиште.

Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије, пројекат који је дефинисан као стратешки значајан, представљаће својеврсни енергетски аутопут. У првој фази, до 2025. године, тај пројекат предвиђа изградњу више од 350 километара далековода највишег напонског нивоа и око 2000 MVA новоинсталисане снаге у трансформаторским станицама, уз укупно улагање од око 150 милиона евра. Трансбалкански коридор обезбеђује дугорочну националну енергетску безбедност Републике Србије и он ће од нашег преносног система учинити незаобилазно стратешко енергетско раскршће региона.

Остали стратешки пројекти предвиђају повећање капацитета у постојећим постројењима и изградњу кабловских водова у Новом Саду и Београду, а паралелно се спроводе и реконструкције постојеће мреже, као и пројекти у вези прикључења нових производних капацитета у Електроенергетски систем Србије.

ЕМС је успешно и профитабилно предузеће. Оно што је значајно – профит и остварена добит ЈП ЕМС расту из године у годину. Последње године најуспешније су од оснивања фирме, а висина остварене добити за 2014. годину је преко три милијарде динара, што је скоро дупло више него добит у 2013. години, која, опет, превазилази добит из 2012. године. ЈП Електромрежа Србије је међу предузећима која уплаћују највише средстава у буџет Републике Србије. Као одговорна компанија, ЕМС доприноси финансијској стабилности државе и помаже оне којима је помоћ најпотребнија.

Електромрежа Србије већ деценију разбија предрасуде о јавним предузећима у Србији. Стално унапређујући процесе рада и пословања, ЕМС се изборио за статус и поштовање и ван граница земље. Устројен као модерна европска компанија, ЕМС спремно дочекује све изазове и не плаши се промена и тешких задатака, а начин на који послујемо представљен је као пример у оквиру предавања одржаног на Факултету организационих наука.

Ипак, за успех и напредак ЕМС-а најзаслужнији су његови запослени, најважнији ресурс сваке компаније. Спој енергије, образовања, способности, искуства и непрестане едукације добитна је комбинација. Оно што ЕМС-овци раде често превазилази домен радне обавезе, што се могло видети и у ситуацијама попут поплава у Обреновцу и хаварија у Мајданпеку и околини из децембра 2014. године. Нимало се не штедећи, понекад и ризикујући живот како би грађани што пре добили електричну енергију, запослени ЈП ЕМС постављају светао пример храбрости и професионализма. 

         Деo уводне речи Генералног директора ЈП ЕМС-а Николе Петровића, дипл.економисте.

Историја[уреди | уреди извор]

Развој преносне мреже зависи од много фактора, као што су привредни развој земље, густина насељености становништва, локације природних eнергетских ресурса, великих привредних објеката, итд. Под појмом преносне мреже, у нашој земљи, подразумевали су се водови и постројења напона 110 kV и више (одговарајући стандардизовани напонски нивои 220 и 400 kV). Од почетка електрификације Србије (1893. год) па до краја Другог светског рата, преносне мреже по наведеним критеријумима практично није било. Од 1945. године долази до наглог развоја кроз изградње и формирања мрежа.

Први пренос електричне енергије у Србији остварен је пре више од једног века (1903. године ХЕ Вучје – Лесковац), али на напону који је по наведеним критеријумима био дистрибутивни. Прва повезивања водова за потребе рудиментарног преноса електричне енергије остварена су у периоду између два светска рата. Значајнији пренос је остварен 1938. године када је стављена у погон Термоелектрана Вреоци. Изграђени су и пуштени у рад далеководи ТЕ Вреоци – Београд и ТЕ Вреоци – Аранђеловац, али на напону од 60 kV. У то време се уводи и напонски ниво од 35 kV (Крагујевац – Чачак, Краљево и Јагодина). Стављањем у погон наведених водова, остварена је прва мрежа од 60 kV, односно 35 kV у сектору Београда, Крагујевца и Вреоца. У току Другог светског рата саграђена су два далековода и то ТС Макиш – ТС Београд 2 (под 60 kV) и као 110 kV вод Београд – Костолац, који је у прво време био стављен под напон од 15 kV.

После Другог светског рата наступио је период индустријализације и електрификације земље. Отпочела је изградња електроенергетских објеката за производњу и пренос електричне енергије. Прва типска трансформаторска станица 110/35 kV у Јагодини 1 стављена је у погон 1952. године. Истовремено је далековод Костолац – Петровац – Светозарево (Јагодина) стављен под напон од 110 kV. Већ након три године завршен је прстен 110 kV водова Београд – Крушевац – Севојно – Колубара – Београд. Исте, 1955. године повезана је преко ХЕ Зворник 110 kV мрежа Србије са 110 kV мрежом БиХ, а децембра 1957. године су 110 kV мреже свих република тадашње Југославије повезане у паралелан рад.

Наредне, 1958. године формирано је предузеће за пренос електричне енергије Електроисток у саставу Здружене Електропривреде Србије. Почиње успон важног сегмента електроенергетике, мреже која повезује разуђена производна и потрошачка подручја. Успон је остварен повећањем броја водова и постројења, увођењем нових напонских нивоа, постројења веће снаге и подизањем стручног кадровског потенцијала, да би заједно са управљањем електроенергетским системом, 2005. године, предузеће израсло у гиганта Електромрежу Србије. Од свог формирања и уписа у регистар привредних субјеката, Јавно предузеће Електромрежа Србије,

Мисија и Визија[уреди | уреди извор]

Мисија

Сигуран и поуздан пренос електричне енергије, ефикасно управљање преносним системом повезаног са електроенергетским системима других земаља, оптималан и одржив развој преносног система у циљу задовољења потреба корисника и друштва у целини, обезбеђивање функционисања и развоја тржишта електричне енергије у Србији и његово интегрисање у регионално и европско тржиште електричне енергије.

Визија

Савремено конципирана компанија која одговорно и ефикасно обавља функције оператора преносног система и тржишта електричне енергије у Србији као делатности од општег интереса, унапређујући своје пословање у циљу достизања највиших стандарда уз примену принципа одрживог развоја и високе друштвене одговорности.

Организација[уреди | уреди извор]

Фукционисање овако велике компаније контролише и извршавају 1. Надзорни Одбор и 2. Пословодство

Надзорни Одбор[уреди | уреди извор]

У Надзорном одобору се налазе следећи чланови:

1.ПРЕДСЕДНИК НАДЗОРНОГ ОДБОРА 

 # Милун Тривунац, магистар економских наука - председник Надзорног одбора

2.ЧЛАНОВИ НАДЗОРНОГ ОДБОРА

  1. Благоје Цонић, дипл. инжењер друмског саобраћаја
  2. Винка Милановић, економиста
  3. Лепосава Милић, дипл. економиста, независни члан
  4. Александра Наупарац, дипл. економиста, представник запослених

Пословодство[уреди | уреди извор]

Пословодство предузећа је састављено од:

КАБИНЕТА: 

  Генерални директор
  1. Никола Петровић, дипл.економиста
  Заменик генералног директора
  1. Александра Наупарац, дипл.економиста

ИЗВРШНИХ ДИРЕКТОРА: 

  Извршни директор за управљање и тржиште
  1. Бранко Шумоња, дипл.ел.инж
  Извршни директор за пренос електричне енергије
  1. Илија Цвијетић, дипл.ел.инж
  Извршни директор за инвестиције и стратегију
  1. Јелена Матејић, дипл.економиста
  Извршни директор за правне послове
  1. Тамара Црвеница, дип.правник
  Извршни директор за економско финансијске послове
  1. Бранислав Ђурђевић, дипл.економиста
  Извршни директор за људске ресурсе
  1. Кристина Бојовић, дипл.економиста

КОРПОРАТИВНИХ ДИРЕКТОРА: 

  Корпоративни директор за међународне и регулаторне односе
  1. Бранислав Ђукић, дипл.ел.инж
  Корпоративни директор за комерцијалне послове
  1. Тања Гавриловић, дипл.економиста
  Корпоративни директор за ИКТ
  1. Дејан Матић, дипл.ел.инж.

Чланство у ENSO-e[уреди | уреди извор]

Национални преносни системи се повезују далеководима високог напона како би се остварио сигурнији, поузданији и стабилнији рад, односно створила могућност за међусобну размену електричне енергије. Из тих разлога се 70-их година и електроенергетски систем тадашње СФРЈ повезао са западноевропском интерконекцијом.

Са дерегулацијом енергетског сектора, која је отпочела у последњој декади прошлог века, до изражаја је дошла све већа важност координацијe активности оператора преносног система, пре свега услед интензивне прекограничне трговине електричном енергијом. Тиме се јавила и потреба да се успоставе јединствени стандарди и критеријуми за рад система у свим деловима Европе, што је на основу европске регулативе довело до престанка рада удружења оператора преносних система по синхроним областима (UCTE, NORDEL, ATSOI, BALTSO и UKTSOA), као и ETSO (European Transmission System Operators) асоцијације и преношење њихових послова и надлежности на ENTSO-E (European Network of Transmission System Operators for Electricity, сајт: www.entsoe.eu) асоцијацију, чији је ЈП ЕМС пуноправни члан.

Рад ENTSO-E асоцијације организован је у оквиру следећих комитета: 

   Комитет за рад система;
   Комитет за развој система;
   Комитет за тржиште;
   Комитет за истраживање и развој.

Комитети се састоје од функционалних радних група (посвећених одређеној стручној проблематици), регионалних група (које имају своје подгрупе), ад-хок тимова и пројекатних група.

Важне Информације[уреди | уреди извор]

Приступ преносном систему[уреди | уреди извор]

Под појмом приступа систему за пренос електричне енергије се подразумева континуирано коришћење система за пренос електричне енергије од стране енергетских субјеката прикључених на овај систем у сврху предаје односно преузимања електричне енергије. Услуга приступа систему за пренос електричне енергије представља услугу коју ЈП Електромрежа Србије као оператор преносног система пружа енергетским субјектима прикљученим на преносни систем, и по основу које остварује приход. Услови и начин утврђивања максимално одобреног прихода ЈП Електромрежа Србије се уређују Методологијом за одређивање цене приступа систему за пренос електричне енергије коју доноси Агенција за енергетику РС, и на основу које ЈП Електромрежа Србије предлаже цене приступа систему за пренос електричне енергије. Сагласност на цене приступа систему за пренос електричне енергије даје Агенција за енергетику РС. Приход по основу пружања услуге приступа систему за пренос електричне енергије представља најзначајнији и најдоминантнији извор прихода ЈП Електромрежа Србије. Обрачунски период за који се врши обрачун приступа је период који започиње од 07:00 часова првог календарског дана у месецу и траје до 07:00 часова првог календарског дана у наредном месецу. Проблематика приступа систему за пренос електричне енергије се уређује Уговором о приступу систему за пренос који закључују ЈП Електромрежа Србије и енергетски субјекат који је обвезник плаћања услуге приступа. Прва примена тарифе за приступ преносном систему је започела 1. јануара 2008.године.

ЦЕНЕ ПРИСТУПА СИСТЕМУ ЗА ПРЕНОС ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Савет Агенције за енергетику дао је сагласност на Одлуку о цени приступа систему за пренос електричне енергије ЈП Електромрежа Србије 8. фебрура 2013. године дописом бр. 106/2013-Д-I-/2. Одлука о утврђивању цена за приступ систему електричне енергије објављена је у Службеном гласнику РС број 14 од 13. 02. 2013. године и примењује се од 01. 03. 2013. године. Цене за приступ систему за пренос електричне енергије исказују се по тарифама утврђеним по Методологији за одређивање цене приступа систему за пренос електричне енергије која је донета на Савету Агенције за енергетику РС 26. септембра 2012. године („Службени гласник РС”, бр. 93, 123/12 од септембра и децембра 2012. године).

Прикључење на преносни систем[уреди | уреди извор]

Законски оквир

Процес прикључења објеката на преносни систем Републике Србије се спроводи у складу са следећим регулативама:

- Закон о енергетици ( „Службени гласник РС“ бр. 145/14); - Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 72/09,81/09,-исправка, 64/10 -УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС, 50/13-УС, 98/13-УС, 132/14, 145/14);

  1. Уредба о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом („Службени гласник РС“ бр.63/2013);
  2. Правилник о енергетској дозволи („Службени гласник РС“ бр. 15/15);
  3. Правила о раду преносног система ( „Службени гласник РС“ бр. 91/15);
  4. Методологија о критеријумима и начину одређивању трошкова Прикључка на систем за пренос и дистрибуцију електричне енергије;
  5. Правилник о одређивању трошкова прикључења на систем за пренос електричне енергије;
  6. Процедура за прикључење објеката на преносни систем (усвојена од стране Агенције за енергетику Републике Србије сходно члану 117. Закона о енергетици);
  7. Упутство за прикључење објеката на преносни систем.

Кључни кораци у процесу прикључења

  1. Израда Студије прикључења Објекта;
  2. Израда планске и техничке документације и прибављање потребних дозвола за изградњу Прикључка
  3. Праћење градње Прикључка;
  4. Одобрење за прикључење Објекта;
  5. Провера испуњености техничких услова из одобрења за прикључење Објекта, потписаних уговора и Правила о раду преносног система.

Израда Студије прикључења

Студијом прикључења се дефинише могућ начин прикључења на преносни систем, а њен прилог су документа неопходна за даљу израду техничке документације и прибављање потребних дозвола (Мишљење Оператора преносног система, Технички услови и Пројектни задаци).

За објекат произвођача и купца са посебним карактеристикама врши се и провера квалитета електричне енергије, анализа динамичких прелазних процеса, провера усаглашености Објекта са Правилима о раду преносног система.

Процедура: Поступак израде Студије прикључења се иницира подношењем Захтева за израду Студије прикључења Објекта на преносни систем.

Оператор преносног система ће размотрити Захтев и упутити подносиоцу Захтева предлог Уговора о изради Студије прикључења Објекта на преносни систем и информацију о именованом Руководиоцу пројекта прикључења за дати Објекат од стране Оператора преносног система.

Након што Оператор преносног система и купац/произвођач закључе Уговор о изради Студије прикључења Објекта на преносни систем приступа се изради Студије прикључења на преносни систем.

Израда планске и техничке документације и прибављање потребних дозвола за изградњу Прикључка

У овој фази процеса прикључења Објекта спроводе се следеће активности: решавање имовинско – правних односа на земљишту потребном за изградњу прикључног далековода и прикључно разводног постројења, обезбеђивање израде и прописане контроле комплетне планске и пројектно-техничке документације, прибављање потребних услова и дозвола за Прикључак (локацијских услова и грађевинске дозволе), што обухвата припрему Идејног решења за локацијске услове, припрему и ревизију Идејног пројекта, израду и техничку контролу Пројекта за грађевинску дозволу, израду и прибављање одобрења на Студију утицаја на животну средину и сву осталу потребну документацију сагласно позитивним прописима Републике Србије.

Процедура: Поступак израде планске и техничке документације и прибављање потребних дозвола за изградњу Прикључка се иницира подношењем Захтева за Уговор о изради планске и техничке документације и прибављању потребних дозвола за изградњу Прикључка.

Оператор преносног система ће размотрити Захтев и упутити подносиоцу Захтева предлог Уговора о изради планске и техничке документације и прибављању потребних дозвола за изградњу Прикључка.

Након што Оператор преносног система и купац/произвођач закључе Уговор о изради планске и техничке документације и прибављању потребних дозвола за изградњу Прикључка, може се приступити његовој реализацији према Плану активности који су међусобно усагласили Оператор преносног система и купац/произвођач (исти чини саставни део овог Уговора).

Праћење градње Прикључка

Међусобна права и обавезе Оператора преносног система и купца/произвођача у циклусу градње Прикључка регулише се путем Уговора о праћењу градње Прикључка.

Процедура: Поступак праћења градње Прикључка се иницира подношењем Захтева за закључивање Уговора о праћењу градње.

Оператор преносног система ће размотрити Захтев и упутити подносиоцу Захтева предлог Уговора о праћењу градње Прикључка.

Након што Оператор преносног система и купац/произвођач закључе Уговор о праћењу градње Прикључка, може се приступити његовој реализацији према Плану активности који су међусобно усагласили Оператор преносног система и купац/произвођач (исти чини саставни део овог Уговора).

Одобрење за прикључење Објекта

Одобрење за прикључење Објекта на преносни систем дефинише: место прикључења на систем, начин и техничке услове прикључења, трошкове прикључења, потребна испитивања усаглашености са Правилима о раду преносног система, инсталисани капацитет, одобрену снагу, место примопредаје енергије и начин мерења енергије и снаге, као и рок за физичко прикључење Објекта.

Процедура: Поступак израде Решења о одобрењу за прикључење Објекта се иницира подношењем Захтева за издавање Одобрења за прикључење Објекта произвођача на преносни систем и Захтева за издавање Одобрења за прикључење Објекта купца на преносни систем.

Оператор преносног система је дужан да одлучи о захтеву за прикључење објекта купца у року од 30 дана од дана пријема комплетног писменог захтева, односно за прикључење објекта произвођача у року од 60 дана од дана пријема комплетног писменог захтева.

Провера испуњености техничких услова из одобрења за прикључење објекта

Након изградње Објекта и Прикључка неопходно је проверити да ли постоје неусаглашености са Правилима о раду преносног система.

Процедура: Поступак провере испуњености техничких услова за прикључење, покреће купац/произвођач подношењем Захтева за проверу испуњености техничких услова за прикључење.

Након што Оператор преносног система и купац/произвођач усагласе и потпишу план реализације Протокола за пуштање Објекта у погон са подносиоцем Захтева отпочиње се са провером испуњености техничких услова за прикључење.

Експлоатација Објекта

У циљу утврђивања услова експлоатације објекта који ће бити прикључен на преносни систем Републике Србије неопходно је да Оператор преносног система и купац/произвођач усагласе и потпишу Уговор о експлоатацији Објекта.

Уговор о експлоатацији Објекта, поред општих елемената уговора садржи и:

  1. списак објеката на које се Уговор односи;
  2. границе власништва на примарној, секундарној и осталој опреми;
  3. надлежне центре управљања Оператора преносног система и корисника преносног система;
  4. списак овлашћеног особља за техничку сарадњу;
  5. размену техничке документације;
  6. техничке параметре који се односе на мерење електричне енергије;
  7. поверљиве податке на основу критеријума из Правила.

Контакт

За све информације о поступку прикључења на преносни систем, заинтересоване стране се могу обратити Оператору преносног система на е-mail адресу: prikljucenje@ems.rs

Пренос[уреди | уреди извор]

Пренос електричне енергије је транспорт електричне енергије на велика растојања између произвођача (електрана) и центара потрошње (електродистрибуције, велики индустријски потрошачи). Електрична енергија се преноси далеководима напонских нивоа 110kV, 220kV и 400kV.

Далеководима напона 400kV повезују се највећи и најзначајнији центри производње и потрошње у Србији, али се, претежно преко овог напонског нивоа, и читав електроенергетски систем Србије повезује са електроенергетским системима суседних земаља, што омогућава међународну трговину електричном енергијом. На тај начин преносни систем Србије чини део паневропског система за пренос електричне енергије, а његов посебан значај огледа се у томе да непосредно повезује девет земаља и обезбеђује пренос електричне енергије са севера на југ, са истока на запад и са североистока на југозапад Европе.

Далеководи се спајају у високонапонским постројењима, где се врши трансформација електричне енергије, односно промена напонског нивоа, помоћу енергетских трансформатора велике снаге (трансформаторске станице) или развод електричне енергије на истом напону (разводна постројења). Трансформаторске станице и разводна постројења су сложена постројења која омогућавају функционисање и управљање електроенергетским системом као целином.

Поред далековода и постројења преносни систем чине и други пратећи системи (телекомуникациони систем, систем даљинског управљања, сопствена потрошња и други) што све заједно преносни систем чини једним од најсложенијих инфраструктурних система.

Перманентним развојем и одржавањем сталне погонске спремности преносног система се бави Дирекција за пренос електричне енергије. Својим континуираним радом обезбеђује максимални степен поузданости функционисања преноса електричне енергије. Дирекција покрива целокупно подручју Републике Србије и организована је у 7 организационих јединица – Погона за техничку подршку преносном систему „Техника“ и 6 погона подручја преносног система, који су формирани по територијалном принципу. Седишта погона преноса су у Београду, Бору, Ваљеву, Крушевцу, Новом Саду и Обилићу (привремено у Нишу). Погон „Техника“ је организован на функционалном принципу у Београду и има основну улогу техничке подршке, обједињавања и координације послова које обављају у погонима преноса као што су послови резвоја, експлоатације и одржавања преносне мреже, послови заштите, локалног управљања, испитивања, мерења и други послови везани за пренос ел. енергије и функционалност преносног система.

Погонска спремност и поузданост рада преносног система се може сликовито представити преко параметра AIT за непланиране прекиде испоруке електричне енергије (просечно време прекида испоруке због узрока у преносном систему) који за 2012. годину износи 18,23 минута (у 2010. AIT је био 19,9 минута, а у 2011. 46,68 минута). Оваква погонска спремност постигнута је захваљујући високом степену обучености и одговорности запослених у Дирекцији за пренос који раде на одржавању преносног система. Циљ је да благовремено корективно и редовно превентивно одржавање уз даље инвестиције доведу до најмањих могућих поремећаја у раду преносног система.

Управљање[уреди | уреди извор]

Опис посла[уреди | уреди извор]

Управљање преносним системом обухвата планске активности и активности које се обављају у реалном времену. Најважније планске активности се односе на: 

   уговарање системских услуга;
   израду планова искључења;
   израду планова рада електроенергетског система;
   израду модела и анализе сигурности;
   прорачун прекограничних преносних капацитета;
   прогнозу потрошње и губитака.

Уговором о системским услугама оператор преносног система обезбеђује капацитете за све врсте регулација, као и за успостављање система након распада. Планови искључења праве се на годишњем, кварталном и седмичном нивоу. Први корак је годишње усаглашавање искључења у региону југоистичне Европе, након чега се израђују планови искључења у нашем преносном систему у сарадњи са електранама, дистрибуцијама и купцима који су прикључени на преносни систем. Како би се омогућила међународна размена електричне енергије, оператори преносних система израчунавају прекограничне преносне капацитете. Овако израчунати капацитети се додељују у складу са посебним правилима. Прогноза потрошње и техничких губитака је први корак у изради дневних планова рада електроенергетског система. На ове податке додају се подаци из планова рада балансних група који се односе на потрошњу, производњу и размену електричне енергије. Планом рада мора се предвидети и неопходна резерва за регулацију фреквенције и снаге размене. Да би се обезбедила сигурност рада система, свакодневно се на основу наведених планова рада израђују модели нашег преносног система и размењују се са другим европским моделима оператора. Прорачуни сигурности се спроводе на спојеном моделу за регион Југоисточне Европе. Уколико анализе покажу неиспуњеност сигурносних критеријума, налажу се измене у плановима рада, односно диспечерима се дају препоруке за поступање у реалном времену. Управљање преносним системом у реалном времену обухвата следеће главне активности: 

   унутардневне измена планова рада;
   надзор рада преносног система;
   регулацију фреквенције и снаге размене ангажовањем производних капацитета кроз балансни механизам;
   регулацију напона;
   спровођење основних мера обезбеђења места рада на елементима преносног система и издавање докумената за рад;
   санирање поремећаја.

Надзор и управљање преносним системом обавља се преко информационог система који размењује и обрађује податке из објеката: 

   преносног система;
   дистрибутивног система 110 kV;
   за производњу електричне енергије прикључених на преносни систем;
   купаца прикључених на преносни систем;
   европских преносних система;

а који се односе на: 

   напоне, токове активних и реактивних снага и струја;
   ангажовање генератора;
   позиције регулационих трансформатора;
   регулационо одступање;
   резултате анализа сигурности;
   оптимизацију техничких губитака у преносном систему;
   струје кратких спојева…

Размена ових података одвија се претежно преко телекомуникационог система који се заснива на OPGW технологији (oптичка влакна уграђена у заштитну ужад далековода). Овај систем је интегрисан у европску комуникациону мрежу, тзв. Electronic Highway. Поред управљања преносним системом на националном нивоу, ЈП ЕМС обавља и функцију координатора SMM (Serbia-Macedonia-Montenegro) контролног блока. На основу правила о раду интерконекције, оператори преносних система Србије, Црне Горе и Македоније споразумели су се да оснују SMM контролни блок, који има три основне функције: администрацију програма рада, праћење реализације програма рада у реалном времену (секундарна регулација) и обрачун размењене електричне енергије.

Организација[уреди | уреди извор]

Управљање у реалном времену се реализује из центара управљања ЈП ЕМС који су установљени нa два нивоа:

Сектор за оперативно управљање преносним системом (Национални диспечерски центар – НДЦ), који управља елементима преносне мреже 400 kV и 220 kV, те интерконективним далеководима 110 kV,

Сектор за регионално управљање преносним системом преко регионалних диспечерских центара (РДЦ) који управљају преносном мрежом 110 kV и делом дистрибутивне мреже 110 kV.


Тренутно постоји 5 регионалних диспечерских центара: РДЦ Београд, РДЦ Бор, РДЦ Ваљево, РДЦ Крушевац и РДЦ Нови Сад.

Правила о раду преносног система[уреди | уреди извор]

На основу сагласности Агенције за енергетику Републике Србије од 3.11.2015. године објављене у Службеном гласнику бр. 91/2015 од 6.11.2015. године, објављују се на интернет страници оператора преносног система (ЈП ЕМС) Правила о раду преносног система дана 9.11.2015. године и ступају на снагу 8 дана по објављивању.

Тржиште[уреди | уреди извор]

Правила о раду тржишта електричне енергије[уреди | уреди извор]

„Правила о раду тржишта, израђена у складу са Законом о енергетици и прописима Европске уније, уређују принципе, правила и поступке на велепродајном тржишту у Републици Србији и уговорни оквир којим се ближе регулишу права и обавезе учесника на тржишту.

Тржишним правилима се нарочито уређују правила балансне одговорности, балансног тржишта, као и прорачун одступања и финансијског поравнања балансно одговорних страна.

Доношењем Тржишних правила успостављен је неопходан правни оквир за даљи развој и ефикасно функционисање тржишта електричне енергије на принципу конкуренције и његово уклапање у јединствено европско тржиште.“

Балансно тржиште електричне енергије[уреди | уреди извор]

“На балансном тржишту електричне енергије оператор преносног система купује, односно продаје балансну електричну енергију у циљу:

  • одржавања баланса између производње, размене и потрошње електричне енергије у реалном времену;
  • обезбеђењa сигурног рада електроенергетског система;
  • одржавања потребног нивоа резерве за секундарну и терцијарну регулацију

Учешће на балансном тржишту уређује се уговором који оператор преносног система закључује са учесником на тржишту електричне енергије, у складу са правилима о раду тржишта електричне енергије.“

Развој[уреди | уреди извор]

Планови развоја[уреди | уреди извор]

ПЛАНОВИ РАЗВОЈА – национални – регионални – европски

У складу са Стратегијом развоја енергетике Републике Србије, плановима развоја производног и дистрибутивног система Републике Србије, пословном стратегијом ЈП ЕМС као Оператора преносног система Републике Србије, а на основу планираних улагања у унапређење и развој пословне активности, улагања у инфраструктуру за пренос електричне енергије су усмерена на следеће циљеве:

  • Повећање поузданости преносног система и сигурности напајања потрошача, што је и законска обавеза ЈП ЕМС;
  • Повећање преносних капацитета/коридора преко Републике Србије који имају регионални и пан-европски значај;
  • Уравнотежен, одржив и благовремен развој преносног система са циљем прикључивања нових конвенционалних и обновљивих извора електричне енергије, објеката купаца и
  • Развој тржишта електричне енергије на националном и регионалном нивоу.

Веома је битно напоменути да је, осим Законом дефинисаних обавеза ЈП ЕМС у вези обезбеђивање поменутих основа одрживог развоја читавог ЕЕС Републике Србије, ЈП ЕМС као компанија у стопроцентном власништву Републике Србије, дужна да своје активности на пољу планирања и реализације инфраструктурних улагања усклађује и са међународним обавезама преузетих од стране Републике Србије.

ПАН-ЕВРОПСКИ ДЕСЕТОГОДИШЊИ ПЛАН РАЗВОЈА

Према Трећем пакету закона у вези Интерног тржишта електричне енергије ЕУ, тачније Регулативи 714/2009, ENTSO-E, асоцијација је дужна да објављује:

  • Пан-европски десетогодишњи план развоја преносне мреже (TYNDP);
  • Регионалне инвестиционе планове, и
  • Статистичке извештаје везане за прилагођеност производног и преносног система.

Представници ЈП ЕМС су током 2013. године активно учествовали у изради Пан-европског десетогодишњег Плана развоја TYNDP2014 као лидери подгрупе за регионалне мрежне студије у оквиру ENTSO-E региона CSE RG – континентална југоисточна Европа. Према Трећем пакету закона везаних за Интерно тржиште електричне енергије ЕУ, тачније Директиви 2009/72/EC, национални TSO je дужан да сваке године подноси Регулаторном телу Десетогодишњи план развоја преносног система (до сада објављени под окриљем ENTSO-E 2011, 2012. и 2013. године). plan razvoja • Десетогодишњи план развоја ЈП ЕМС Објављује се сваке године. • Регионални инвестициони план Објављује се на две године. • Пан-европски десетогодишњи план развоја Објављује се на две године.

НАЦИОНАЛНИ ДЕСЕТОГОДИШЊИ ПЛАН РАЗВОЈА

Сет стратешких планских докумената ЈП ЕМС, који се објављује од 2013. године је следећи:

  • Десетогодишњи План развоја преносног система Републике Србије;
  • Национални стратешки инвестициони план – НАСИП, (“CBA” резултати), и
  • Годишњи инвестициони план – ГИП.

ЈП ЕМС је усвојио десетогодишњи План развоја преносног система Републике Србије за период 2014-2023. (2030.) година. Предлог текста Плана развоја је упућен АЕРС на разматрање 01.11.2013. године након чега је одржана и презентација Плана равоја заједно са прелиминарним резултатима анализе исплативости пројеката који конкуришу за прелазак из развојне, односно студијске фазе, у прединвестициону, односно инвестициону фазу.

Национални план развоја[уреди | уреди извор]

НАЦИОНАЛНИ СТРАТЕШКИ ИНВЕСТИЦИОНИ ПЛАН ЗА ПЕТОГОДИШЊИ ПЕРИОД – НАСИП 2014

Од ове године ЈП ЕМС је, иако још увек није дефинисано Законом о Енергетици Републике Србије, објавио и Национални стратешки инвестициони план – НАСИП2014, односно вишегодишњи стратешки инвестициони план за наступајући петогодишњи период 2014.-2018. година.

ИНВЕСТИЦИОНE АКТИВНОСТИ

Основна делатност Сектора за инвестиције у 2013. године била је организација и вођење инвестиционе изградње нових и реконструкција постојећих преносних објеката (високонапонских постројења и високонапонских водова), односно других подсистема у ЈП ЕМС као и проширења, реконструкције и модернизације постојећих. Сектор се ангажовао на пословима одржавања већег обима, у реaлизацији значајног броја набавки велике и мале вредности, реализацији пројеката прикључења и повезивања. Такође, Сектор за инвестиције управља и ангажован је на изградњи нових и одржавању постојећих грађевинских објеката ЈП ЕМС. Током 2013. године у Сектору за инвестиције извршавани су послови припреме и надзора те организације и координације активности на:

  • изградњи нових инвестиционих објеката;
  • реконструкцији и проширењу постојећих електроенергетских објеката;
  • реконструкцији, адаптацији, санацији и одржавању објеката већег обима;
  • уградњи “ОPGW” ужади;
  • набавци инвестиционе опреме и материјала;
  • реализацији послова јавних набавки на нивоу предузећа;
  • на одржавању грађевинских објеката и технолошких блокова НДЦ-а.

Сектор за инвестиције је укључен и у реализацију кредита ЕИБ -програм „Ц“, за набавку опреме за више објеката и води и учествује у реализацији донације Делегације европске комисије за Републику Србију (ИПА донација) којом се обезбеђује комплетна опрема за ТС Врање 4, енергетски трансформатори за ТС Врање 4 и ТС Лесковац 2, као и грађевински радови на изградњи ТС Врање 4. Сектор за инвестиције је узео учешћа на уговарању пројеката, односно набавци опреме и радова, из области телекомуникација, техничког система управљања, рачунарских мрежа, видео надзора и противпожарне сигнализације.

У току 2013. године било је активно учешће у изради нових закона и подзаконских аката везаних за нашу делатност. Посебно истичемо израду новог Правилника за градњу далековда, Закона o планирањњу и изградњи, Закона о енергетици, те многих других закона и подзаконских аката и тиме смо допринели уреднијој и ефикасној реализацији инвестиција у ЕМС-у и у Републици Србији.

Током 2013. године Сектор за инвестиције је спроводио интезивне инвестиционе активности на преко 100 пројеката – позиција у Плану инвестиција у 2013. години, од којих издвајамо инвестиционо и стратешки најзначајније пројекте за ЈП ЕМС: 

   Припремне активности за изградњу нове ТС 220/110 kV Бистрица, са прикључним далеководима 220 и 110 kV;
   Активности и радови на изградњи ТС 400/110kV Београд 20 са прикључним далеководима 400 и 110 kV;
   Активности и радови на изградњи ТС 400/110kV Врање 4 са прикључним далеководима 400kV и 110kV;
   Припремне активности на изградњи ДВ 2 x 400 kV Панчево 2 – граница Румуније;
   Радови ДВ 2x2x110 kV Крагујевац 1 – Крагујевац 8;
   ДВ 400 kV број 451 Београд 8 – Панчево 2, прелаз Дунава;
   ДВ 220 kV бр. 253/1 ТС Београд 8 – ХИП Панчево, прелаз Дунава;
   ДВ 110 kV Мајданпек – Мосна;
   Припремне активности на изградњи ДВ 110 kV Бела Црква – Велико Градиште;
   Припремне активности на изградњи ДВ 110 kV Нови Сад 5 – Нови Сад 7;
   Припремне активности на ДВ 110 kV бр.1127 прикључење ТС Краљево 6 (Рибница);
   Припремне активности на изградњи ДВ 2х110 kV Ниш 2 – Ниш 6 (Ратко Павловић)
   Припремне активности на изградњи ДВ 400 kV Крагујевац 2 – Краљево 3;
   Активности и радови на замени дела опреме у постројењу 110kV и уградњи другог трансформатора 400/110kV у ТС Лесковац 2;
   Активности и радови на уградњи другог трансформатора 400/110 kV у ТС Јагодина 4;
   Радови на адаптацији ТС 400/220 kV Обреновац;
   Радови на замени комплетне високонапонске опреме на ТС 220/110 kV Београд 3;
   Радови на реконструкцији ТС 220/110/35 kV Београд 5;
   Припремне активности за адаптацију серверска сала и сопствене потрошње у НДЦ;
   Припремне активности за пројекат резервног НДЦ;
   Уређење и адаптација пословног простора ЈП ЕМС-а на више локација.

Корпоративни послови[уреди | уреди извор]

Интерна ревизија[уреди | уреди извор]

ЕМС је прво јавно предузеће у Србији које је успоставило интерну ревизију. Од 2008.године интерна ревизија ЕМС функционише као независна организациона целина и ради у складу са Повељом интерне ревизије, Етичким кодексом и Приручником за рад интерне ревизије. Интерна ревизија ЕМС помаже предузећу да оствари своје циљеве кроз систематичан, дисциплиновани приступ процењивању и побољшању ефикасности управљања ризиком, контролних и управљачких процеса.

У ЕМС-у је формиран и Ревизорски одбор као део корпоративног управљања. Ревизорски одбор обезбеђује независан надзор над активношћу интерне ревизије и он, између осталог, разматра и предлаже за усвајање Стратешки и Годишњи план интерне ревизије, Извештај о раду интерне рев изије и примену ревизорских препорука.

Значај интерне ревизије ЕМС је у њеном независном, објективном уверавању и саветодавној активности која је осмишљена да дода вредност организацији и побољша њено пословање. Она то ради кроз оцену:

  • усаглашености са законима и прописима;
  • поштовања примене политика, процедура и правила интерне контроле;
  • економичности, ефикасности и ефективности коришћења ресурса;
  • поузданости и интегритета финансијских и других података.

Препоруке интерне ревизије се уважавају а побољшања примењују у свакодневном раду.

Квалитет[уреди | уреди извор]

ЈП ЕМС, оператор преносног система и тржишта електричне енергије у Србији, је успоставило, одржава и унапређује систем интегрисаног управљања квалитетом, заштитом животне средине и заштитом здравља и безбедношћу на раду и користи га као алат којим стандардизује и унапређује своје пословне процесе, идентификује и испуњава захтеве корисника и других заинтересованих страна и континуирано побољшава квалитет својих услуга.

Интегрисани систем менаџмента ЈП ЕМС је усаглашен са захтевима стандарда SRPS ISО 9001, SRPS ISО 14001 и SRPS ОHSАS 18001 о чему говоре сертификати које је сертификационо тело SGS доделило 10. децембра 2013. Као израз посвећености сталном унапређењу квалитета пословних процеса и активности који су у функцији општег интереса, и њиховом спровођењу на одржив и друштвено одговоран начин, пословодство ЈП ЕМС је донело Политику квалитета, заштите животне средине и заштите здравља и безбедности на раду. Ова политика обезбеђује оквир за доношење циљева и обављање свакодневних активности у ЈП ЕМС.

Транспарентност[уреди | уреди извор]

Јавна расправа

  1. Правила о објављивању кључних тржишних података
  2. Образац за подношење примедби на Правила о објављивању кључних тржишних података

Транспарентност је од суштинског значаја за достизање функционалног, ефикасног, ликвидног и конкурентног велепродајног тржишта електричне енергије. Она се односи на доступност и објављивање свих релевантних информацијa свим учесницима на тржишту и представља предуслов недискриминаторног функционисања тржишта.

Обавезе учесника на тржишту у вези транспарентности подaтака електричне енергије дефинисане су Регулативом ЕУ бр. 714/2009 која се примењује од 03. марта 2011. године. На основу споразума о Енергетској заједници и одлуке Министарског савета Енергетске заједнице регулатива је важећа и за Републику Србију.

Овом регулативом захтева се доступност свих релевантних података који се односе на:

  • прикључење, расположивост и коришћење мреже као и извештаје који укључују где и зашто постоји загушење као и методе отклањања загушења и планове даљег развоја;
  • примењени метод управљања загушењима у циљу понуде максималног расположивог капацитата на тржишту као и примењен начин прорачуна прекограничног преносног капацитета за различите временске оквире;
  • процедуре управљања загушењима и доделе капацитета;
  • оперативне и планиране безбедоносне стандарде;
  • доделу прекограничног преносног капацитета на различитим временским хоризонтима;
  • прогнозиране вредности потрошњe на различитим временским хоризонтима (годишња, месечна, седмична и прогноза сатних вредности потрошње за наредни дан) као и остварене вредности;
  • прогнозиране вредности производњe на различитим временским хоризонтима (годишња, месечна, седмична и прогноза сатних вредности потрошње за наредни дан) као и остварене вредности;
  • прекогранично балансно тржиште.

Домаће законодавство (важећи Закон о енергетици Сл.глас. РС бр. 145/2014, као и претходни објављен у Сл.глас.РС бр. 57/2011) је прописало обавезу ЈП ЕМС, као оператору преносног система, да прикупља и објављује податке и информације везане за транспарентност и праћење тржишта електричне енергије, као и да донесе Правила о објављивању кључних тржишних података до краја 2015.године. Овим правилима ће се ближе уредити одговорности оператора преносног система, оператора дистрибутивног система, оператора затвореног дистрибутивног система, произвођача електричне енергије и крајњих купаца у вези са прикупљањем, достављањем и објављивањем тржишних података. Рок за доношење Правила је крај 2015. године.

Референце[уреди | уреди извор]

{{reflist[2]}}

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

100 измена
  1. ^ а б „Ceo Naziv”. Elektromreža Srbije. Приступљено 24. 4. 2016. 
  2. ^ а б „Naslovna strana”. Sajt JP EMS. Приступљено 24. 4. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ljubomirnrtd812&oldid=17590069”