Костолац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Костолац
Power Station Kostolac A.JPG
Термоелектрана Костолац А
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Град Пожаревац
Градска општина Костолац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 9569
 — густина 980/km2
Положај
Координате 44°42′26″ СГШ; 21°10′05″ ИГД / 44.707166° СГШ; 21.168° ИГД / 44.707166; 21.168Координате: 44°42′26″ СГШ; 21°10′05″ ИГД / 44.707166° СГШ; 21.168° ИГД / 44.707166; 21.168
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 69 m
Површина 9,764 km2
Костолац на мапи Србије
Костолац
Костолац
Костолац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 12208
Позивни број 012
Регистарска ознака ПО

Костолац је градско насеље и седиште градске општине Костолац која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 9569 становника. На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазе термоелектране и рудници угља.

Демографија[уреди]

У насељу Костолац живи 6973 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена). У насељу има 3186 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.946
1953. 4.332
1961. 4.981
1971. 6.678
1981. 9.274
1991. 10.365 9.993
2002. 9.313 9.631
2011. 9.569
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
6.913 74,22 %
Роми
  
1.756 18,85 %
Хрвати
  
39 0,41 %
Црногорци
  
38 0,40 %
Македонци
  
36 0,38 %
Југословени
  
35 0,37 %
Мађари
  
19 0,20 %
Словенци
  
18 0,19 %
Власи
  
16 0,17 %
Румуни
  
13 0,13 %
Немци
  
6 0,06 %
Бугари
  
4 0,04 %
Чеси
  
2 0,02 %
Руси
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
275 2,95 %


Костолачка култура[уреди]

Простирање Костолачке културе

Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче. Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалних стубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке посуде карактеристичнеза костолачку културу су:

  • Зделе - калотасте и без дна, коничне, профилисане
  • Шоље са тракастом дршком
  • Фишбуте нем. Fischbutte - судови елипсоидног облика

Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину представља појава нем. Furchenstich технике, формирају се уже или шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује белом инкрустрациом (висећи троуглови, цик-цак линије, полумесечасти зарези итд).

Носиоци ове културе углавном су се бавили земљорадљом и сточарством. Узгајају се пшеница и јечам, гаје се (овца и говече). Металургија стагнира .[4]

Спорт[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.

Спољашње везе[уреди]