Костолац

Координате: 44° 42′ 26″ СГШ; 21° 10′ 05″ ИГД / 44.707166° СГШ; 21.168° ИГД / 44.707166; 21.168
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Костолац (вишезначна одредница).
Костолац
Wiki.Đerdap I Power plants in Kostolac 133.jpg
Термоелектрана Костолац А
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ГрадПожаревац
Градска општинаКостолац
Становништво
 — 2011.Раст 9569
 — густина980/км2
Географске карактеристике
Координате44° 42′ 26″ СГШ; 21° 10′ 05″ ИГД / 44.707166° СГШ; 21.168° ИГД / 44.707166; 21.168
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина69 м
Површина9,764 км2
Костолац на мапи Србије
Костолац
Костолац
Костолац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12208
Позивни број012
Регистарска ознакаПО

Костолац је градско насеље и седиште градске општине Костолац која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 9569 становника. На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазе термоелектране и рудници угља.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Костолац је 2002. живело 6973 пунолетна становника на 3186 домаћинстава (2,92 члана по домаћинству), а просечна старост становништва је била 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.946
1953. 4.332
1961. 4.981
1971. 6.678
1981. 9.274
1991. 10.365 9.993
2002. 9.313 9.631
2011. 9.569
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
6.284 65,67%
Роми
  
2.245 23,46%
Македонци
  
40 0,42%
Хрвати
  
33 0,34%
Црногорци
  
21 0,22%
Мађари
  
17 0,17%
Словенци
  
17 0,17%
Власи
  
13 0,14%
Немци
  
10 0,10%
Румуни
  
9 0,09%
Југословени
  
8 0,08%
Муслимани/Бошњаци
  
7 0,07%
Руси
  
2 0,02%
Бугари
  
1 0,01%
непознато/неизјашњени
  
819 8,55%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Костолачка култура[уреди | уреди извор]

Простирање Костолачке културе

Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче. Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалних стубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке посуде карактеристичнеза костолачку културу су:

  • Зделе - калотасте и без дна, коничне, профилисане
  • Шоље са тракастом дршком
  • Фишбуте нем. Fischbutte - судови елипсоидног облика

Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину представља појава нем. Furchenstich технике, формирају се уже или шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује белом инкрустрациом (висећи троуглови, цик-цак линије, полумесечасти зарези итд).

Носиоци ове културе углавном су се бавили земљорадљом и сточарством. Узгајају се пшеница и јечам, гаје се (овца и говече). Металургија стагнира .[4]

Спорт[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]