Корисник:Luka2620/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Лил Тиџеј
Лил Тиџеј 2019. године
Лични подаци
Име по рођењуТионе Џејден Мерит
Датум рођења(2001-04-30)30. април 2001.(22 год.)
Место рођењаЊујорк,  САД
Занимањерепер, певач, текстописац
Музички рад
Активни период2017—данас
Жанрхип хоп, реп
ИнструментВокал
Издавачка кућаColumbia
Остало
Повезани чланциТравис Скот, Кање Вест, Еминем, Лил Вејн
Веб-сајтhttps://liltjaymusic.com/

Тион Џејден Мерит (енгл. Tione Jayden Merritt, Њујорк, 30. Април 2001.), познатији под уметничким именом Лил Тиџеј[1] (енгл. Lil Tjay), је амерички репер и певач. Истакнуо се 2018. године са песмом "Resume", касније, исте године потписао уговор са издавачком кућом Columbia Records. Његово уметничко име изведено је од првог слова његовог имена и прва три слова његовог средњег имена.

Његов први албум је True 2 Myself, који је објављен 2019. године. Исте године, објавио је траку State of Emergency, која представља само дрил уметнике из Њујорка. Албум True 2 Myself , достигао је 5. место на америчкој Билборд 200 листи. Други студијски албум, Destined 2 Win, објављен је 2021. године. Албум је предвођен песмом "Calling My Phone" која је у колаборацији са америчким репером 6Лаком, која је такође и његова најуспешнија песма до сада.[2]

Детињство[уреди | уреди извор]

Тион Џејден Мерит рођен је у округу Бронкс-а у Њујорку.[1] Одгајан је од стране самохране мајке заједно са своја два млађа брата у скромном стану. Мерит је себе сматрао најпроблематичнијим у породици, пошто се често увлачио у ситне пљачке и школске туче. Са 15 година, Мерит је ухапшен због једне од пљачки и осуђен је на годину дана притвора за младе где је и почео да пише текстове за своје песме; једна од тих песама билa је "Resume" која је објављена на SoundCloud-u.[3]

Каријера[уреди | уреди извор]

2016–2019: Почетак каријере, први албум[уреди | уреди извор]

Мерит је 2016. године почео са објављивањем песама на SoundCloud.[4] Песма "Resume" је једна од његових првих песама коју је објавио када је имао 16 година.

10. Марта 2018. године, Мерит се такмичио и освојио прво место на "Coast 2 Coast LIVE NYC All Ages Edition", где је његов наступ привукао пажњу издавачке куће А&R која је била у жирију током такмичења.[5] Убрзо, Мерит је објавио песму "Brothers", која је постала његова најслушанија песма тада и која га је довела до тога да потпише уговор са Columbia Records.[6]

У првих десет месеци своје каријере објавио је пет нумера које су слушане преко милион пута на SoundCloud-u.[7] [8]"Brothers", "Resume", "Goat" и "Leaked" свака од ових песама има преко десет милиона слушања.[9] У јулу 2018. Мерит је са продуцентом радио на песми "None of Your Love" која такође има преко десет милиона слушања.[7] Мерит је крајем 2018. објавио EP под називом No Comparison.[8]

У јануару 2019. године, Мерит је заједно са популарним америчким репером Поло Г-ијем избацио песму "Pop Out" која је достигла 11. место на Билборд Хот 100.[10] У јулу је, заједно са бендом PrettyMuch избацио песму "Lying".[11] Касније, те године, објавио је EP "F.N", главни сингл овог пројекта јесте песма "F.N" која је достигла 56. место на Билборд Хот 100. Свој деби албум, под називом True 2 Myself, објавио је 11. октобра 2019. године. Овај албум достигао је 5. место на Билборд 200 листи. У децембру 2019. године, представљен је на ремиксу песме "Valentino" извођача 24кГолдн.[12]

2020–2021: Албуми: "State Of Emergency" и "Destined 2 Win"[уреди | уреди извор]

Почетком 2020. године, Мерит је са песмом "20/20" достигао 94. место на Билборд Хот 100. Мерит је 8. маја 2020. објавио ЕP State Of Emergency, који је био фокусиран на њујоршки реп стил.[13] Песма "Zoo York" коју је снимио са реперима Фивио Форином и Поп Смоуком достигла је 65. место на Билбор Хот 100.[14] У јулу, Мерит се појавио на албуму Поп Смоука у песми "Mood Swings" која је достигла 17. место на Билборд Хот 100. Ова песма је у августу 2020. године такође ушла и у УК топ хит листу.[15] Мерит је 11. августа 2020. године био у америчком XXL часопису.[16] У октобру, Мерит је на свом твитер налогу најавио нови пројекат.[17]

Мерит је 12. фебруара 2021. године објавио нову песму под називом "Calling My Phone", коју изводи заједно са америчким певачем 6леком, коју је режирао Cam Busby.[18] Песма је дебитовала на трећем месту Билбор Хот 100, чиме постаје песма са највећим пласманом у каријери Лил Тиџеја.[2] Мерит је 19. марта 2021. године објавио песму "Headshot" у сарадњи са Поло Џијем и Фивиом Форином која је друга песма са албума, Destined 2 Win, који је објављен 2. априла 2021. године. Албум Destined 2 Win, састоји се од 21 песме.[19] 22. октобра, Мерит је објавио своју главну песму са свог трећег студиског албума Not In The Mood, заједно са извођачима Фивио Форином и надолазећим њујоршким репером Кеј Флоком. Део песме објављен је на Тик Току у септембру пре њеног објављивања.[20]

2022-данас:[уреди | уреди извор]

Почетком марта 2022. Мерит је почео са најављивањем нове песме под називом "In My Head" која је делом копирана од Ијаз-ове песме "Replay". Ова песма је на крају објављена 1. априла 2022. године.[21] Мерит је 24. априла објавио "Lavish" на свом јутјуб каналу. Следећег дана објавио је ЕP "Strictly 4 My Fans".[22]

Албуми
Назив Информације БР. Песама
True 2 Myself Објављен 11. Октобра 2019.

Коламбија рекордс

16 песама

2 ремикса

Destined 2 Win Објављен 2. Априла 2021.

Коламбија рекордс

21 песма

Уметност[уреди | уреди извор]

Због утицаја одрастања у Бронксу, Лил Тиџеј је репер који често укључује аутотјун у своје песме.[23] Упоређује се са пратећим њујоршким репером "A Boogie wit da Hoodie".[24] У интервју-у са Ролинг Стонсима, открио је да су за њега највећи музичари Дрејк, Мак Милер и Ашер.[23] У истом интервју-у, Лил Тиџеј је своју музику описао као мелодични звук реповања о својим борбама у прошлости. Он такође свом успеху преписује и годину проведену у затвору, где тврди да је ту његова способност писања песама достигла врхунац.[8] У "Pitchforkovom" истакнутом чланку о Лил Тиџеју, он се помиње као хип хоп срцоломац.[4] Касније у интервју-у, Лил Тиџеј је говорио и да га често називају Џастин Бибер из Бронкса због копирања дела из његове песме "Baby".[4]

Наступи уживо[уреди | уреди извор]

Лил Тиџеј је заједно са Сијетелским репером Лил Мозијем био на турнеји широм САД-а током 2019. године.[25][26] Такође је наступао на тродневном музичком фестивалу Rolling Loud Miami, заједно са Мигосом, Травис Скотом у Мајами Гарденсу на Флориди у мају 2019 и на фестивалу у Лос Анђелесу у децембру.[27] Такође се често појављује и на концертима свог пријатеља Џеј Гуапа.

Музичке награде[уреди | уреди извор]

Златна плоча
  •  Аустралија
    • 2019: за песму Pop Out
  •  Данска
    • 2021: за песму F.N
    • 2021: за албум True 2 Myself
    • 2021: за песму Calling My Phone
    • 2022: за албум Destined 2 Win
  •  Грчка
    • 2021: за песму Mood Swings
    • 2021: за песму F.N
  •  Италија
    • 2021: за песму Mood Swings
  •  Канада
    • 2019: за албум True 2 Myself
    • 2019: за песму Leaked
    • 2019: за песму Ruthless
    • 2020: за песму Goat
    • 2020: за песму Hold On
    • 2021: за песму Headshot
    • 2021: за песму Calling My Phone
  •  Нови Зеланд
    • 2020: за песму Mood Swings
    • 2021: за песму Calling My Phone
  •  Португалија
    • 2021: за песму F.N
  •  Шведска
    • 2021: за песму Calling My Phone
Платинумска плоча

Платинумска плоча

6× Платинумска плоча

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • "True 2 Myself" (2019)
  • "Destined 2 Win" (2021)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Lil Tjay: Everything You Need to Know About the New York Rapper”. Complex. Приступљено 2022-05-14. 
  2. ^ а б Trust, Gary; Trust, Gary (2021-02-22). „Olivia Rodrigo’s ‘Drivers License’ Leads Hot 100 For 6th Week, Lil Tjay’s ‘Calling My Phone’ Dials Up No. 3 Debut”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  3. ^ „Get to Know Hip-Hop Heartthrob Lil Tjay, Who Wants to Be the Next Usher”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  4. ^ а б в „Get to Know Hip-Hop Heartthrob Lil Tjay, Who Wants to Be the Next Usher”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  5. ^ „Lil tjay - Lil tjay Performs at Coast 2 Coast LIVE | NYC All Ages Edition 3/10/18 - 1st Place | Videos | Coast 2 Coast LIVE | Largest Artist Showcase in the World”. coast2coastlive.com. Приступљено 2022-05-14. 
  6. ^ Suarez, Gary. „5 Hip-Hop Singles To Watch This Winter On The Billboard Hot 100”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  7. ^ а б jmarkow (1533235609000). „Exploding NYC rapper Lil Tjay doesn’t want “None Of Your Love. ELEVATOR (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ а б в „Lil Tjay Biography, Songs, & Albums”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  9. ^ „Lil Tjay”. SoundCloud (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  10. ^ „Lil Tjay on Apple Music”. Apple Music (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  11. ^ Spanos, Brittany; Spanos, Brittany (2019-07-19). „Watch PrettyMuch, Lil Tjay's Graffiti-Covered 'Lying' Video”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  12. ^ „24KGOLDN Taps Lil Tjay For "Valentino (Remix)". HotNewHipHop (на језику: енглески). 2020-01-04. Приступљено 2022-05-14. 
  13. ^ „Lil Tjay – 'State Of Emergency' EP review: trap'n'b star makes cynical grab for New York drill hype”. NME (на језику: енглески). 2020-05-07. Приступљено 2022-05-14. 
  14. ^ „https://twitter.com/i/events/1258614435922374661”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2022-05-14.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  15. ^ „Pop Smoke”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  16. ^ Cline, Georgette ClineGeorgette. „XXL 2020 Freshman Class Revealed”. XXL Mag (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  17. ^ „https://twitter.com/liltjay/status/1319838345271365639”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2022-05-14.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  18. ^ Nast, Condé (2021-02-12). „Lil Tjay and 6LACK Share New Song “Calling My Phone. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  19. ^ „Lil Tjay Announces New Album "Destined 2 Win". HotNewHipHop (на језику: енглески). 2021-03-24. Приступљено 2022-05-14. 
  20. ^ „Lil Tjay Drops New Drill Single "Not In The Mood" With Fivio Foreign & Kay Flock”. www.hotnewhiphop.com. Приступљено 2022-05-14. 
  21. ^ Grant, Shawn (2022-04-01). „Lil Tjay Returns with "In My Head" Single and Video”. The Source (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  22. ^ „Lil Tjay announces new 'Strictly4MyFans' EP and drops off "Lavish (Freestyle)". REVOLT (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  23. ^ а б Holmes, Charles; Holmes, Charles (2019-01-03). „Rising Bronx Rapper Lil Tjay Will Make You Feel Old”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  24. ^ Hunt, Relly (2018-06-21). „Lil Tjay is New York's next big STAR”. Gritty Vibes Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  25. ^ „Lil Tjay”. JamBase (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  26. ^ Kenny, Heather (2009-09-23). „Event Alert: Shorty Clothing and Gen Art”. Chicago Reader (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  27. ^ Nast, Condé (2019-01-28). „Rolling Loud Miami 2019: Travis Scott, Kid Cudi, Cardi B, More”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 

Спољне везе[уреди | уреди извор]