Корисник:Markois1722/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Александар Бастони Кавалијере OМРИ (рођен 13. априла 1999) је италијански професионални фудбалер који игра као централни бек за клуб Серије А, Интер Милан, и за италијански национални тим. Сматра се једним од најбољих централних бекова на свету, познат је по својим добро темпираним стартовима и способности игре са лоптом.[1][2]

Александар Бастони
Александар Бастони 2021
Лични подаци
Датум рођења 13. априла 1999
Место рођења Кавалијере OMРИ, Италија
Држављанство Италија
Висина 1,90 м
Позиција Централни бек
Клупске информације
Тренутни клуб
 Интер Милан
Број 95
Јуниорска каријера
2006—2011. ФК Аталанта
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2016—2017.
2017—
2017—2018.
2018—2019.		 Аталанта
Интер Милан
Аталанта (позајмица)
Парма (позајмица)		 3
146
4
24		 (0)
(4)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера**
2014.
2014.—2015.
2015.—2016.
2016.
2017.—2018.
2018.—2019.
2020.—		 Италија У15
Италија У16
Италија У17
Италија У18
Италија У19
Италија У21
Италија		 7
15
17
3
9
12
22		 (0)
(1)
(0)
(0)
(2)
(1)
(1)
* Датум актуелизовања: 30. март 2024.
** Датум актуелизовања: 25. март 2024.

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Бастони је рођен у Касалмађореу, Ломбардија, и започео је своју каријеру у локалном омладинском тиму Ривароло Мантовано, где је његов отац био тренер.[3] Са 7 година, придружио се омладинском тиму клуба Серије А, Аталанта.[4]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Аталанта[уреди | уреди извор]

Бастони је напредовао кроз различите старосне групе у Бергаму, укључујући скоро 30 наступа за тим испод 17 година, пре него што је коначно прешао у тим Примавера, где се успоставио као редован стартер у центру одбране. Први пут је био на клупи првог тима 30. октобра 2016. године, за утакмицу против Ђенове, а свој дебитантски наступ имао је месец дана касније у утакмици Копа Италије против Пескаре, играјући цео меч у победи од 3-0.[5] У Серији А, Бастони је остао као неискоришћена замена шест утакмица након меча против Ђенове, све до свог дебија у победи од 1-0 против Сампдорије 22. јануара 2017. године, где је играо свих 90 минута.

Интер Милан[уреди | уреди извор]

31. августа 2017. године, Интер Милан је објавио да је потписао уговор са Бастонијем за 31 милион евра,[6] а истог дана је договорен његов двогодишњи позајмица у Аталанти.[7] Интер је званично вратио дефанзивца Алесандра Бастонија са позајмице у Аталанти и продужио његов уговор до 2023. године, 14. јула 2018. године.[8]

Позајмица у Парму[уреди | уреди извор]

7. августа 2018. године, Бастони се придружио Парми на позајмици до 30. јуна 2019.[9] године. Дебитовао је 7. октобра 2018. године, у лигашкој утакмици у којој је његов тим победио Ђенову са 3–1 у гостима.

Међународна каријера[уреди | уреди извор]

Бастони је наступао за Италију на свим нивоима од У15 до У19. Свој први међународни гол постигао је у победи од 4–0 против Норвешке, играјући за тим до 16 година. Први пут је позван у тим до 18 година од стране тренера Паола Николата у августу 2016.[10] године, и постао је капитен у својој другој утакмици; нерешеној 2–2 са Холандијом. Позван је у италијански тим до 19 година од стране тренера Паола Николата 9. августа 2017. године у узрасту од 18 година.

Дебитовао је за тим Италије до 21 године 11. октобра 2018. године, у пријатељској утакмици коју су изгубили 1–0 против Белгије. Одмах је постао стартер и учествовао је на Европском првенству за младе 2019. на домаћем терену.[11]

Додела медаља


Бастони је први пут позван у сениорски тим Италије од стране селектора Роберта Манћинија, за утакмице УЕФА Лиге нација против Босне и Херцеговине и Холандије у септембру 2020. године. Дебитовао је за сениорску репрезентацију Италије 11. новембра, стартујући у пријатељској победи од 4–0 против Естоније у Фиренци.[12][13][14]

У јуну 2021. године, Бастони је уврштен у тим Италије за Европско првенство 2020[15]. Први и једини наступ на турниру имао је у последњој утакмици групне фазе, стартујући у победи од 1–0 против Велса у Риму 20. јуна; резултат који им је омогућио да заврше на првом месту у групи.[16] 11. јула, Бастони је освојио Европско првенство са Италијом након победе од 3–2 у пенал серији против Енглеске на стадиону Вембли у финалу, након нерешеног резултата 1–1 у продужетку.[17]

Бастони у националном дресу

14. јуна 2022. године, у четвртој утакмици групне фазе УЕФА Лиге нација, Бастони је постигао свој први међународни гол у поразу од 5–2 против Немачке.[18]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Левоноги дефанзивац, Бастони је каријеру започео као бек, али је такође способан да игра као централни бек, улога у којој је све више коришћен како је његова каријера напредовала. Највише је познат по својој способности додавања и контроли лопте, док му висина и способност да искористи простор омогућавају да буде ефикасан у ваздуху, што га чини претњом по гол из индиректних прекида.[19][20][21] Сматра се перспективним младим играчем у медијима, а 2020. године је уврштен на листу "Педесет за будућност: UEFA.com играчи на које треба обратити пажњу."[22][23]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Бастонијев отац, Никола, такође је био фудбалер, који је играо као леви бек за Кремонезе.[24] 21. јануара 2022. године његова дугогодишња партнерка је родила ћерку која је названа Азура.[25]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Стање на дан 4. мај 2024.[26]
Наступи и голови , сезона и такмичења
Клуб Сезона Лига Копа Италија Европа Остало Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Аталанта 2016–17 Сепија А 3 0 1 0 – – 4 0
Аталанта (позајмица) 2017–18 Сепија А 4 0 1 0 0 0 – 5 0
Total 7 0 2 0 0 0 – 9 0
Парма

(позајмица)

2018–19 Сепија А 24 1 0 0 – – 24 1
Интер Милан 2019–20 Сепија А 25 2 3 0 5 0 – 33 2
2020–21 33 0 2 0 6 0 – 41 0
2021–22 31 1 4 0 8 0 1 0 44 1
2022–23 29 0 4 0 12 0 1 0 46 0
2023–24 27 1 1 0 7 0 1 0 36 1
Укупно 145 4 14 0 38 0 3 0 200 4
Каријера укупно 176 5 16 0 38 0 3 0 233 5

Међународно[уреди | уреди извор]

Стање на дан 24. март 2024[26]

Наступи и голови за репрезентацију и године
Репрезентација Година Наступи Голови
Италија 2020 3 0
2021 6 0
2022 8 1
2023 4 0
2024 1 0
Укупно 22 1

Италија је прва у списку, колона за резултат показује резултат после сваког гола Бастонија.[26]

Бр. Датум Место одржавања Cap Противник Резултат Резултат Такмичење
1 14 Јун 2022 Борусија-парк, Менхенгладбах, Немачка 15 Немачка 2–5 2–5 2022–23 УЕФА Лига Нација A

Почасти[уреди | уреди извор]

Интер Милан

Италија

Индивидуалне награде

Ордени

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The 25 best centre backs in world football - ranked”. 90min.com (на језику: енглески). 2020-03-09. Приступљено 2024-05-20. 
  2. ^ Collins, Luke; Bishop, Callum; Ritchie, Calum (2023-03-30). „The 10 best centre-backs in world football right now have been ranked”. GiveMeSport (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  3. ^ „ALESSANDRO BASTONI, PREGIATA OREFICERIA ATALANTA”. Alfredo Pedullà (на језику: италијански). 2017-01-23. Приступљено 2024-05-20. 
  4. ^ „Atalanta vs. Sampdoria - 22 January 2017 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20. 
  5. ^ „Atalanta vs. Pescara - 30 November 2016 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „Transfer news: Inter paid €31m for Bastoni|English News | Calciomercato.com”. www.calciomercato.com. Приступљено 2024-05-20. 
  7. ^ „Alessandro Bastoni all'Inter, ma fino al 30 giugno 2019 all'Atalanta”. web.archive.org. 2017-08-31. Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ „Alessandro Bastoni renews with Inter until 2023 | NEWS”. web.archive.org. 2019-03-31. Приступљено 2024-05-20. 
  9. ^ „UFFICIALE: Parma, tris d'acquisti dall'Inter: Biabiany, Dimarco e Bastoni”. archivio.tuttomercatoweb.com (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ https://www.figc.it/en/204/2533512/2016/08/News.shtml
  11. ^ https://www.figc.it/it/nazionali/news/nazionale-under-21-parte-avventura-europea-di-biagio-ufficializza-la-lista-dei-23-azzurrini/
  12. ^ FIGC (2020-11-11). „A Grifo brace and goals from Bernardeschi and Orsolini secure a comfortable win against Estonia”. Federazione Italiana Giuoco Calcio (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  13. ^ „Italy 4-0 Estonia (Nov 11, 2020) Game Analysis”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ https://www.figc.it/it/nazionali/news/nazionale-under-21-parte-avventura-europea-di-biagio-ufficializza-la-lista-dei-23-azzurrini/
  15. ^ https://www.reuters.com/lifestyle/sports/mancini-names-uncapped-striker-raspadori-final-italy-euro-2020-squad-2021-06-01/
  16. ^ „Wales into last 16 despite Italy defeat”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  17. ^ https://www.bbc.com/sport/football/51198762
  18. ^ „Germania-Italia: altro pasticcio di Donnarumma, il gol non salva Bastoni. Le pagelle azzurre”. tuttosport.com (на језику: италијански). 2024-05-20. Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ „L'erede della scuola difensiva italiana: intervista a Bastoni”. L'Ultimo Uomo (на језику: италијански). 2017-10-20. Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ „TS - Bastoni unico mancino tra i centrali: resta e va a scuola dai "professori"”. FC Inter News (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ „D'Aversa elogia Bastoni: "Giocatore importante, è molto bravo nel gioco aereo"”. FC Inter News (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20. 
  22. ^ UEFA.com (2020-02-14). „Fifty for the future: UEFA.com's ones to watch | UEFA Champions League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ www.eurosport.it https://www.eurosport.it/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-05-20.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  24. ^ www.eurosport.it https://www.gazzetta.it/calcio/nuove-forze-calcio/24-01-2017/atalanta-storia-bastoni-melegoni-debuttanti-gasperini-180542965155.shtml. Приступљено 2024-05-20.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  25. ^ https://www.sportface.it/calcio/serie-a/fiocco-rosa-in-casa-inter-e-nata-la-figlia-di-alessandro-bastoni/1627043
  26. ^ а б в „Italy - A. Bastoni - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20. 
  27. ^ „Inter end Juventus' stranglehold on Serie A title”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-05-02. Приступљено 2024-05-20. 
  28. ^ „Inter Milan get second star, seal 20th scudetto by winning Derby della Madonnina”. NBC Sports (на језику: енглески). 2024-04-22. Приступљено 2024-05-20. 
  29. ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-05-20.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  30. ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-05-20.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  31. ^ „Man City claim Treble with Champions League win”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  32. ^ https://www.bbc.com/sport/football/51198762
  33. ^ UEFA.com (2021-10-10). „Italy 2-1 Belgium: Azzurri secure third place at Nations League finals | UEFA Nations League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  34. ^ says, Arjun (2022-03-21). „Lukaku, Ronaldo and Conte win Serie A awards for 2020-21 - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  35. ^ Sport, Sky (2023-12-05). „Gran Galà del Calcio: tutti i vincitori della serata LIVE”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20. 
  36. ^ UEFA.com (2023-07-01). „2022/23 UEFA Champions League Team of the Season | UEFA Champions League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  37. ^ „ALESSANDRO BASTONI “EA SPORTS FC PLAYER OF THE MONTH” FOR MARCH”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  38. ^ „Mattarella ha conferito onorificenze motu proprio ai giocatori e allo staff della Nazionale vincitrice del campionato europeo”. web.archive.org. 2021-07-16. Приступљено 2024-05-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Markois1722/песак&oldid=27798580”