Роберто Манчини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роберто Манчини
Роберто Манчини као тренер Манчестер ситија
Роберто Манчини као тренер Манчестер ситија
Лични подаци
Датум рођења (1964-11-27)27. новембар 1964.(51 год.)
Место рођења Јези,  Италија
Висина 1,79 m
Позиција Нападач
Тренутни клуб
Клуб Интер (тренер)
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1981—1982
1982—1997
1997—2001
2001
Болоња
Сампдорија
Лацио
Лестер сити
30 (9)
424 (132)
87 (15)
4 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1984—1994 Застава Италије Италија 36 (4)
Тренерска каријера
2001—2002
2002—2004
2004—2008
2009—2013
2013—2014
2014—
Фјорентина
Лацио
Интер
Манчестер сити
Галатасарај
Интер

 * Датум актуелизовања: 25. септембар 2015.
** Датум актуелизовања: 25. септембар 2015.

Освојене медаље
фудбал
Светско првенство
Бронза 1990. Италија Италија

Роберто Манчини (итал. Roberto Mancini; 27. новембар 1964, Јези) је бивши италијански фудбалер, а тренутно као тренер води екипу Интера.

Клупска каријера[уреди]

Манчини је дебитовао у Серији А 13. септембра 1981. са 16 година у дресу Болоње. Следеће године прелази у Сампдорију за коју игра све до 1997. У Сампдорији је чинио нападачки тандем заједно са Ђанлуком Вијалијем, и тако је помогао клубу да дође до титуле првака Италије 1991, као и освајања 4 Купа Италије и Купа победника купова 1990. Такође је са Сампдоријом играо финале Купа шампиона 1992. против Барселоне.

После Сампдорије прелази у Лацио, са којим осваја Серију А, Куп победника купова и 2 национална купа. Када је Лацио освојио дуплу круну 2000. године Манћини је одлучио да заврши каријеру, и тако је постао помоћник Свена Горана Ериксона који је тада био први тренер екипе.

Репрезентација[уреди]

Упркос успешности на клупском нивоу, Манчини у репрезентацији није показао свој пуни потенцијал. За репрезентацију Италије је дебитовао 1984. против Канаде, учествовао је на Европском првенству 1988, док је на Светском првенству 1990. у Италији био део репрезентације али није улазио у игру. За репрезентацију је одиграо 36 мечева и постигао 4 гола.

Тренерска каријера[уреди]

Лацио и Фјорентина[уреди]

Своју тренерску каријеру Манчини је почео пред крај играчке каријере када је био помоћник Свен-Горану Ериксону у Лацију. Манчини је постао тренер Фјорентине када је финансијска ситуација била јако тешка. Играчи попут Руи Косте и Франческа Толда су напуштали клуб, али упркос томе Манчини осваја Куп Италије. Јануара 2002. добија отказ после само 10 месеци рада, и то у тренутку када је Фјорентина била у зони испадања. На крају сезоне Фјорентина је испала из лиге.

Манчини лета 2002. постаје тренер Лација. Са Лациом долази до полуфинала Купа УЕФА 2002/03. где губи од Порта, а следеће сезоне осваја национални куп.

Интер[уреди]

Манчини је у лето 2004. постао тренер миланског Интера, којем је већ у првој сезони донео први домаћи трофеј након 1989. године, поново освојивши национални куп. Следеће сезоне клуб осваја Суперкуп Италије и Куп Италије, а такође му се додељује Скудето који је одузет Јувентусу због скандала око намештања утакмица. Манчини са Интером сезоне 2006/07. поставља рекорд лиге са 17 узастопних лигашких победа, и на крају осваја првенство са само једним забележеним поразом. Следеће сезоне Интер осваја трећу узастопну титулу првака Италије, али председник клуба Масимо Морати није задовољан учинком у Лиги шампиона где Интер испада од Ливерпула већ у осмини финала такмичења, због чега Манћинију даје отказ.[1] Наследник Манчинија на клупи Интера је био Жозе Морињо.

Манчестер сити[уреди]

Дана 19. децембра 2009. Роберто Манчини је постао тренер Манчестер ситија, клуба од којег су се очекивали успеси због улагања новца од стране нових власника клуба из Емирата.[2] У првој сезони клуб завршава на петом месту у лиги, и тако не успева да се пласира у Лигу шампиона.

У летњем прелазном року Манчини не штеди на довођењу играча, те тако доводи Џерома Боатенга из Хамбурга, Давида Силву из Валенсије, Јају Туреа из Барселоне и Александра Коларова из Лација. Сезоне 2010/11. Манчестер сити осваја ФА куп победивши у финалу Стоук сити са 1:0, и то је био први клупски трофеј још од 1976. У првенству клуб завршава на трећем месту, и тако обезбеђује директан пласман у Лигу шампиона.

Следеће сезоне Манчини доводи два велика појачања: Самира Насрија из Арсенала и Серхија Агвера из мадридског Атлетика. Сити почиње сезону у Премијер лиги врло убедљиво са 12 победа у 14 мечева. Те сезоне је нанешен најтежи пораз градском ривалу Манчестер јунајтеду још од 1955. победом од 6:1 на Олд Трафорду. Упркос одличним играма у првенству, у Лиги шампиона Сити испада већ у групној фази такмичења.

Након 44 године Манчестер сити је постао првак Енглеске, након драматичног меча у последњем колу против Квинс парк ренџерса, који је завршен победом од 3:2 за Манчестер сити након гола у последњим секундама утакмице. Манчини је тако постао други италијански тренер који је освојио Премијер лигу након Карла Анчелотија који је то учинио са Челсијем сезоне 2009/10.

Следећа сезона је била знатно мање успешна за Манчинија. Сити је опет испао у групној фази Лиге шампиона, а у првенству завршава као други са 11 бодова мање од Манчестер јунајтеда. Клуб долази до финала ФА купа где губи од Вигана резултатом 1:0, а два дана касније Манчини добија отказ.

Галатасарај[уреди]

Крајем септембра 2013. Манчини постаје тренер Галатасараја, заменивши тако Фатиха Терима који је постао селектор турске репрезентације. Са Галатасарајем успева у задњем колу групне фазе Лиге шампиона да победи Јувентус са 1:0 и тако обезбеди пласман у осмину финала такмичења.

Трофеји[уреди]

Као играч[уреди]

Сампдорија[уреди]

Лацио[уреди]

Као тренер[уреди]

Фиорентина[уреди]

Лацио[уреди]

Интер[уреди]

Манчестер сити[уреди]

Галатасарај[уреди]

Награде[уреди]

  • Најбољи играч сезоне у Серији А по избору часописа „Guerin Sportivo“: 1987/88, 1990/91
  • Фудбалер године у Серији А: 1996/97
  • Италијански фудбалер године: 1996/97
  • Добитник награде „Златна клупа“: 2007/08

Референце[уреди]

  1. „F.C. Internazionale Milano - Official Website”. Milan, Italy: Inter.it. 11. 3. 2008. Приступљено 10. 7. 2014. 
  2. Burt, Jason (10. 1. 2009). „Mancini linked to City after dinner-table negotiations - Premier League - Football”. The Independent. Приступљено 10. 7. 2014. 

Спољашње везе[уреди]