Корисник:Markovic Goca/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Kovrdžavost lista- lat. Taphrina deformans je vrlo karakteristična i lako uočljiva bolest breskve. Zapažena je i opisana još početkom prošlog veka. Poreklom je iz Japana, a u Evropi je opisana 1821. godine u Engleskoj. Danas je rasprostranjena širom sveta, gde god se breskva gaji. Kovrdžavost lista breskve je jedna od najopasnijih bolesti breskve kod nas. Ako se breskva ne štiti fungicidima, bolest može naneti velike štete. T. Deformans napada breskvu, nektarinu, retko se javlja na [badem|bademu] i vrlo retko na kajsiji.
Simptomi[уреди | уреди извор]
T. Deformans se razvija na svim zeljastim delovima biljke: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Zaraženo lišće jako zadeblja, deformiše se nabora i iskovrdža, pa otuda i sam naziv bolesti-kovrdžavost. Simptomi se javljaju oko mesec dana posle infekcije. Oboleli delovi lista skoro u potpunosti gube hlorofil, postaju zeleno žuti, a kod nekih sorti pojavljuje se crvenkastoljubičasta boja. Krajem proleća na iskovrdžanom lišću pojavljuje se sivkasta prevlaka sporonosnih organa gljive, koja pokriva lice zaraženog dela lista. Svo zaraženo lišće, požuti, zatim postaje mrko, vene i opada nekoliko nedelja posle zaraze. Toplo i suvo vreme ubrzava njegovo opdanje. Opalo lišće ubrzo bude zamenjeno zdravim prirastom. Zaraženi mladari se takođe deformišu, kraći su, deblji i izumiru posle pojave sivkaste prevlake na njihovoj površini .Zaraženi cvetovi se u potpunosti deformišu, sasušuju i opadaju.
Parazit[уреди | уреди извор]
Micelija gljive se razvija interćelijski i stimulativno deluje na parazitarne ćelije, pojačava njihovo razviće i deobu.
Suzbijanje Kovrdžavost lista breske se uspešno suzbija hemijskim sredstvima. Primena [fungicid|fungicida] u vreme mirovanja breskve u jesen ili rano proleće pre bubrenja pupoljaka, omogućuje skoro potpunu zaštitu. Ako gljiva prodre u tkivo biljke i ostvari infekciju, parazit se ne moze suzbiti.[1] Znači, breskvu treba prskati ili u jesen posle opadanja lišća ili u proleće posle obavljene zrele rezidbe. Od hemijskih sredstava najefikasnija je bordovska čorba, kojom se obavlja tzv. „plavo prskanje“ biljaka. Stabla treba temeljno isprskati tako da svaka grančica bude nakvašena. Osim bordovske čorbe, efikasni su i drugi fungicidi na bazi: bakra, cirama, cineba, tirama i dr. U zasadima gde se kovrdžavost jače javlja neophodna su dva prskanja:
- prvo u jesen ili u proleće pre kretanja vegetacije
- drugo po kretanju vegetacije.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- ^ Mirko S. Ivanović,Dragica M. Ivanović Mikoze i pseudomikoze biljaka