Корисник:Matejart2221/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Франк Кеси
Кеси у дресу репрезентације 2017. године
Лични подаци
Пуно име Франк Јаник Кеси
Датум рођења 19. децембар 1996(26 година)
Место рођења Оурагахио, Обала Слоноваче
Висина 1,83m
Позиција Везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
 Барселона
Број 19
Јуниорска каријера
2010—14 Стела клуб
2014—2015 Аталанта
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2014 Стела клуб
2015—2019 Аталанта 30 (6)
2015—2016 Чезена(позајмица) 37 (4)
2017—2019 Милан(позајмица) 71 (12)
2019—2022 Милан 103 (23)
2022— Барселона 40 (3)
Репрезентативна каријера
2013
2015
2014—		 Обала Слоноваче до 17
Обала Слоноваче до 20
Обала Слоноваче		 5
4
62		 (0)
(0)
(8)
* Датум актуелизовања: 17. мај 2023.

Франк Јаник Кеси(енгл. Franck Yannick Kesiie, 19. децембар 1996.) је фудбалер из Обале Слоноваче, који игра на позицији везног фудбалера. Тренутно наступа за Барселону, која се такмичи у Ла лиги, а такође наступа и за репрезентацију Обале слоноваче

Клупска Каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Оурагахиу, у коме је и одрастао. Своју фудбалску каријеру почео је у Стела Клубу, придруживши се њиховом омладинском погону 2010, а 2014. године промовисан је у њихов први тим.

Аталанта[уреди | уреди извор]

29. јануара 2015. потписао је трогодишњи уговор са Аталантом[1], која се такмичи у Серији А. При доласку играо је за младу екипу Аталанте до 19 година, за који је уписао 7 наступа. Свој први европски наступ забележио је 1. марта, у победи 2-0 против младе екипе Милана. Први позив за први тим Аталанте добио је 18. априла 2015, на утакмици против Роме[2], али није добио прилику да заигра.

Чезена(позајмица)[уреди | уреди извор]

26. августа 2015. прелази на једногодишњу позајмицу у Чезену, која се у том тренутку такмичила у Серији Б. Свој деби у професионалном фудбалу направио је 26. септембра, када је ушао са клупе у утакмици против Перуђе, која је завршена резултатом 0-0.[3]

Свој први гол у професионалном фудбалу постигао је 31. октобра 2015. године у победи од 2-0 против Виртус Ланциана. До краја сезоне одиграо је 37 утакмица за овај клуб, на којима је постигао 4 гола.

Повратак у Аталанту[уреди | уреди извор]

Након повратка са позајмице, Ђан Пјеро Гасперини, тадашњи тренер га је промовисао у први тим[4]. 13. августа 2016. дебитовао је на утакмици против Кремонезеа у Купу Италије, на којој је постигао и гол у победи свог тима 3-0[5], a 6 дана касније потписао је нови уговор до 2021. године[6].

Свој први деби у лиги уписао је 21. августа 2016, када је постигао 2 гола у поразу свог тима 4-3 против Лација[7]. Још један погодак постигао је после 7 дана на утакмици против Сампдорије, која се завршила резултатом 2-1[8]. Након тога постао је стандардан у првој постави, и постигао је неколико битних голова до краја сезоне. На утакмици против Торина која је завршена резултатом 2-1 постигао је победоности гол из пенала[9], а такође је постигао победоности гол на утакмици против Роме која је такође завршена резултатом 2-1[10]. 20. децембра 2016. постигао је изједначујући погодак у победи свог тима против Емполија 2-1[11].

Милан[уреди | уреди извор]

2. јуна 2017. прелази у Милан на двогодишњу позајмицу, са обавезом куповине на крају истека[12]. Када је стигао изабрао је број 19 на дресу, али га је управа клуба убрзо убедила да тај број остави Леонардо Бонућију, који је након неколико недеља прешао у Милан. Због тога Кеси је узео број 79. Након Бонућијевог одласка наредног лета, понуђен му је првобитно изабрани број, али је он то одбио, са објашњењем да неће да приморава навијаче да поново купују дресове због новог броја.

2017-18[уреди | уреди извор]

За Милан је дебитовао 27. јула на утакмици Лиги Европе против Крајове[13], а свој деби у лиги уписао је 20. августа 2017. у првој утакмици сезоне против Кротонеа, на којој је постигао гол из пенала за коначан резултат 3-0[14]. На утакмици против Каљарија у гостима 21. јануара 2018, која је завршена резултатом 1-2 постигао је још 2 гола[15].

2018-19[уреди | уреди извор]

31. августа 2018. постигао је гол у победи свог тима против Роме 2-1[16]. 16. јануара 2019 у финалу Суперкупа Италије добио је црвени картон, што је довело до тога да његов тим изгуби од Јувентуса 1-0 голом Кристијана Роналда[17]. На утакмици против Лација која је завршена резултатом 1-0, постигао је победоносни погодак[18], а 26. маја постигао је 2 гола против СПАЛ-а за победу свог тима 3-2[19].

2019-20[уреди | уреди извор]

5. октобра 2019. постигао је гол из пенала за победу против Ђенове[20], а наредни погодак постигао је тек 7. јула 2020. у победи против Јувентуса резултатом 4-2[21]. Недуго затим постигао је још један погодак 12. јула на утакмици против Наполија која је завршена резултатом 2-2[22], а 3 дана касније постигао је још један спектакуларан гол против Парме[23].

2020-21[уреди | уреди извор]

Први гол у сезони постигао је 27. септембра, и то из пенала, у победи од 2-0 против Кротонеа[24]. 1. новембра постигао је гол у победи против Удинезе-а 2-1 [25], а 29. новембра постигао је гол из пенала на утакмици против Фиорентине која је завршена резултатом 2-0[26]. Још један гол из пенала постигао је 6. децембра на Стадиону Луиђи Ферарис, и тиме је донео веома битну победу против Сампдорије 2-1[27]. На утакмици против Роме 28. фебруара 2021. голом из пенал помогао је свом тиму да дође до победе од 2-1[28], а 2. маја постигао је 2 гола из пенала и тиме донео победу свом тиму 2-0 против свог бившег клуба, Аталанте[29]. Том победом осигурали су друго место на табели и пласман у Лигу Шампиона после 8 година.

Кеси је постао први играч Милана који је у једној сезони постигао барем 10 голова из пенала још од Златана Ибрахимовића у сезони 2011-12. Одиграо је 50 утакмица у свим такмичењима, и тиме је изједначио рекорд са Политаном[30]. Постиигао је 13 голова, и уписао 6 асистенција, и већина на вијача га је прогласила као играча сезоне.[31]

2021-22(Шампион Серије А)[уреди | уреди извор]

На утакмици против Лација, Кеси је изнудио пенал који није успео да реализује у погодак, на сву срећу Милан је успео да дође до победе головима Леаа и Ибрахимовића[32]. На утакмици Лиге Шампиона против Атлетико Мадрида, добио је црвени картон у 28. минуту утакице, што је довело до тога да Атлетико дође до преокрета и победи утакмицу резултатом 2-1[33]. Још један гол посигао је против Роме, 31. октобра у победи од 2-1, и то из пенала[34]. На утакмици против Интера, скривио је пенал над Чалханоглуом, из ког је Интер дошао до изједначујућег поготка за коначан резултат 1-1[35]. 4. децембра постигао је још један погодак на утакмици против Салеринтане која је заврешена победом Милана 2-0[36]. На утакмици против Емполија постигао је 2 гола, чиме је стигао до бројке од 14 голова у 2021. години, а претходни везни играч Милана коме је то успело био је Кака, 2008 године[37].

22. маја 2022. Кеси је постигао трећи гол у победи од 3-0 против Сасуола, којом је осигурана титула Серије А. Након поготка отишао је до навијача да прославе погодак заједно. То је била његова последња утакмица у дресу Милана,и његов последњи погодак за Милан. Након пар дана објавио је да неће продужити уговор и да ће на лето отићи из клуба.[38]

Барселона[уреди | уреди извор]

4. јула 2022. Барселона је објавила да су постигли договор око трансфера са Кесијем, и да ће стићи у клуб као слободан играч. 6. јула Кеси је стигао у Барселону, како би потписао уговор на 4 године до 30 Јуна 2026, са откупном клаузулом која износи невероватних 500 милиона долара.[39]

2022-23(Шампион Ла лиге и Суперкупа Шпаније)[уреди | уреди извор]

13. августа 2022. дебитовао је на лигашкој утакмици против Рајо Ваљекана, када је ушао са клупе уместо Педрија.Свој први погодак постигао је 7. септембра на утакмици Лиге Шампиона против Викторије из Плзења[40], а свој први погодак у лиги постигао је 19. марта 2023, и то у Ел класику против Реал Мадрида, којим је Барселона дошла до победе у 92. минуту од 2-1[41]. Тај погодак био је 3000-ти гол постигнут на Камп Ноу у Ла лиги.[42]

Утакмици финалу Суперкупа Шпаније против Реал Мадрида, која се играла 15. априла Кеси је провео на клупи. Барселона је на крају победила 3-1 и тако освојила Суперкуп Шпаније 14 пут у историји клуба.[43]

14. маја на утакмици против Еспањола није добио прилику да заигра. Ту утакмицу Барселона је победила са 4-2 и тиме осигурала титулу Ла Лиге после 4 године. У својој првој сезони у Барселони одиграо је 40 утакмица , постигао је 3 гола, и уписао 3 асистенције у свим такмичењима.

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Кеси је први пут заиграо за младу репрезентацију до 17 година 2013, када је играо на светском првенству у фудбалу до 17 година, а 2015. играо је на Тулон турниру. Током овог турнира Фудбалска федерација Марока приложила је жалбу ФИФИ како је Кеси лажирао годину рођења и како заправо има 22 а не 16 у том тренутку.[44] ФИФА је одбацила ту жалбу.

Када је напунио 17 година Кеси је први пут заиграо за репрезентацију 2015. на утакмици у квалификацијама за Афрички куп нација, против Сијера Леоне, коју је Обала Слоноваче победила резултатом 2-1. 2017. добио је позив репрезентације за Афрички куп нација[45], на којем је одиграо сваку утакмицу.

На Афричком купу нација 2019. био је други најбољи асистент турнира са 3 асистенције, одмах иза Бенасера. Његова репрезентација стигла је до четвртфинала у коме је елеминисана од Алжира( који је освојио Афрички куп нација те године), у поразу од 4-3 у пенал серији након одиграних 1-1 у регуларном времену. Кеси је свој пенал извео без грешке, али то није било довољно за пролазак даље.[46]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Када је имао 11 година, његов отац, који је био професионални фудбалер пре него што је отишао у војску, преминуо је од болести. Због тога једна од његових прослова гола је војнички поздрав, како би одао почаст свом оцу[47]. Током одрастања идол му је био Јаја Туре[48].

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клуб:[уреди | уреди извор]

Ажурирано након утакмице игране 15. маја 2023.

Клуб Сезона Лига Куп[1] Континентално Остало Укупно
Лига Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмица голова Утакмица голова Утакмица Голова
Чезена(позајмица) 2015-16 Серија Б 37 4 0 0 - - 37 4
Аталанта 2016-17 Серија А 30 6 1 1 - - 31 7
Милан(позајмица) 2017-18 Серија А 37 5 5 0 12[2] 0 - 54 5
2018-19 Серија А 34 7 4 0 3[2] 0 1[3] 0 42 7
Милан 2019-20 Серија А 35 4 3 0 - - 38 4
2020-21 Серија А 37 13 2 0 11[2] 1 - 50 14
2021-22 Серија А 31 6 3 1 5[4] 0 - 39 7
Барселона 2022-23 Ла лига 25 1 5 1 8[5] 1 2[6] 0 40 3
Укупно 266 46 23 3 39 2 3 0 331 51
  1. Наступи у Купу Италије и Шпанском Купу краља
  2. Наступи у Лиги Европе
  3. Наступи у Суперкупу Италије
  4. Наступи у Лиги Шампиона
  5. 6 наступа и 1 гол у Лиги Шампиона, 2 наступа у Лиги Европе
  6. Наступи у Суперкупу Шпаније

Репрезентација:[уреди | уреди извор]

Ажурирано након утакмице игране 15. маја 2023.

Репрезентација Година Утакмице Голови
Обала Слоноваче 2014 4 0
2015 0 0
2016 6 0
2017 13 0
2018 5 0
2019 12 1
2020 4 2
2021 8 2
2022 8 2
2023 2 1
Укупно 62 8

Трофеји[уреди | уреди извор]

Милан

Барселона

Индивидуални Трофеји

  • Серија А тим године: 2021-22[52]
  1. ^ „Stella Club : Kessié signe à l'Atalanta Bergame - Afrik-foot.com : l'actualité du football africain”. web.archive.org. 2017-03-26. Приступљено 2023-05-07. 
  2. ^ „Atalanta, 22 convocati per Roma: prima per Kessie - Calcio News 24”. web.archive.org. 2017-05-17. Приступљено 2023-05-07. 
  3. ^ „Perugia-Cesena 0-0, tensioni dopo la gara | UmbriaON”. web.archive.org. 2017-05-17. Приступљено 2023-05-07. 
  4. ^ „Atalanta, Gasperini scopre il jolly Kessie, ivoriano che sogna Yaya Touré”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2023-05-08. 
  5. ^ „Alla Dea basta un tempo: 3-0 L'esordio di Latte, classe '99 - Bergamo Post”. web.archive.org. 2017-03-26. Приступљено 2023-05-08. 
  6. ^ „Franck Kessie rinnova fino al 30 giugno 2021”. web.archive.org. 2017-03-26. Приступљено 2023-05-08. 
  7. ^ „Atalanta vs. Lazio - Football Match Report - August 21, 2016 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  8. ^ „Sampdoria vs. Atalanta - 28 August 2016 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2023-05-10. 
  9. ^ „Atalanta vs. Torino - Football Match Report - September 11, 2016 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  10. ^ „Atalanta vs. AS Roma - Football Match Summary - November 20, 2016”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  11. ^ „Atalanta vs. Empoli - Football Match Summary - December 20, 2016 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  12. ^ „Ivory Coast's Kessie joins AC Milan”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  13. ^ „AC Milan vs. Universitatea Craiova - Football Match Summary - August 3, 2017 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  14. ^ „Crotone 0-3 AC Milan: First-half glory wins it for the Rossoneri”. SempreMilancom (на језику: енглески). 2017-08-20. Приступљено 2023-05-10. 
  15. ^ „Cagliari 1-2 Milan: Kessie double inspires comeback win”. SempreMilancom (на језику: енглески). 2018-01-21. Приступљено 2023-05-10. 
  16. ^ „AC Milan 2-1 Roma: Match report, reaction and key statistics”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  17. ^ Association, Press (2019-01-16). „Juventus beat Milan to Supercoppa Italiana after Cristiano Ronaldo winner”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-10. 
  18. ^ „AC Milan vs. Lazio - Football Match Report - April 13, 2019 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  19. ^ „SPAL 2 AC Milan 3: Kessie brace not enough for Champions League place”. FotMob (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 
  20. ^ „Genoa v Milan News, 05/10/2019, Serie A | Goal.com”. www.goal.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  21. ^ „Match report AC Milan 4-2 Juventus, Serie A 2019/2020”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  22. ^ „Napoli vs. AC Milan - Football Match Summary - July 12, 2020 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  23. ^ „AC Milan vs. Parma - Football Match Report - July 15, 2020 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  24. ^ „Match report Crotone 0-2 AC Milan, Serie A 2020/2021”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  25. ^ „Match report Udinese 1-2 AC Milan, Serie A TIM 2020/2021”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  26. ^ „Match report Milan 2-0 Fiorentina, Serie A TIM 2020/2021”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  27. ^ „Report Sampdoria-Milan ..., Serie A TIM 2020/2021”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  28. ^ „Match report Roma 1-2 AC Milan, Serie A TIM 2020/2021”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  29. ^ „Atalanta vs. AC Milan - Football Match Summary - May 23, 2021 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  30. ^ „Stats and facts from Atalanta 0-2 AC Milan, Serie A TIM 2020/2021”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  31. ^ Pickering, Joe (2021-05-31). „Franck Kessié: Milan's player of the year?” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  32. ^ „Match Report AC Milan 2-0 Lazio, Serie A TIM 2021/2022”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  33. ^ „Suarez scores late penalty to beat AC Milan”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  34. ^ „Roma 1-2 AC Milan, Serie A 2021/2022: the match report”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  35. ^ „Soccer-Milan and Inter share spoils in derby thriller”. Reuters (на језику: енглески). 2021-11-07. Приступљено 2023-05-16. 
  36. ^ „AC Milan 2-0 Salernitana, Serie A TIM 2021/2022: stats”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  37. ^ „Empoli 2-4 AC Milan, Serie A TIM 2021/2022: stats”. AC Milan (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  38. ^ „Barcelona-Bound Kessié: “No Better Way to Leave Milan””. The Cult of Calcio (на језику: енглески). 2022-05-25. Приступљено 2023-05-16. 
  39. ^ „Barcelona-Bound Kessié: “No Better Way to Leave Milan””. The Cult of Calcio (на језику: енглески). 2022-05-25. Приступљено 2023-05-16. 
  40. ^ „Barcelona vs. Viktoria Plzen - Football Match Summary - September 7, 2022 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  41. ^ „FC Barcelona - Real Madrid | La Liga Matchday 26 - FC Barcelona”. www.fcbarcelona.com. Приступљено 2023-05-16. 
  42. ^ „FC Barcelona - Real Madrid | La Liga Matchday 26 - FC Barcelona”. www.fcbarcelona.com. Приступљено 2023-05-16. 
  43. ^ Church, Ben (2023-01-16). „Barcelona wins Spanish Super Cup after beating Real Madrid 3-1 in final hosted by Saudi Arabia”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  44. ^ „Barcelona vs. Viktoria Plzen - Football Match Summary - September 7, 2022 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  45. ^ „Zaha in Ivory Coast's 23-man squad”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-16. 
  46. ^ Ames, Nick (2019-07-19). „Algeria claim second Afcon title after Bounedjah’s lucky strike sinks Senegal”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-16. 
  47. ^ „Milan, Kessié e l'esultanza da militare: una dedica al padre | Goal.com Italia”. www.goal.com (на језику: италијански). 2017-09-21. Приступљено 2023-05-16. 
  48. ^ WHO IS YOUR IDOL? | KESSIE FACES THE #90SECONDSCHALLENGE (на језику: српски), Приступљено 2023-05-16 
  49. ^ „AC Milan Secure 1st Serie A Title in 11 Years”. News18 (на језику: енглески). 2022-05-23. Приступљено 2023-05-17. 
  50. ^ „FC Barcelona, Liga champions 2022/23!”. www.fcbarcelona.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  51. ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2023-05-17.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  52. ^ „Serie A 2020/21 Team of the Season”. Forza Italian Football (на језику: енглески). 2021-05-31. Приступљено 2023-05-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Matejart2221/песак&oldid=25743361”