Корисник:Matija111/песак
Кочнице су уређај за успоравање или заустављање возила, авиона, машина, њихових покретних делова и слично. Кочнице су такође и назив за једноставан механизам којим се спречава покретање неког уређаја или његовога дела из основног положаја у ком мирује. Према начину на који се остварује сила кочења, разликују се механичка, аеродинамичка, хидраулична и електрична кочница.
Објашњење[уреди | уреди извор]
Кочнице су уређај за успоравање односно потпуно заустављање возила или другог покретног тела, односно за смањивање или потпуно спречаваnjе убрзавња тела. Кочнице производе силу или момент силе супротног смера од смера кретања или закретња, те тиме кинетичку енергију тела претварају у неки други облик енергије (углавном топлоту).
За пренос силе са командног дела до покретног дела кочнице пимењују се три начина:
- чврстом везом: ретко се употребљава у данашње доба за радне кочнице, с изузетком бицикала и мотоцикала, а у аутомобилима се углавном употребљавају за паркирну кочницу.
- хидраулично: примењује се код аутомобила и лакших теретних аутомобила. Команда кочнице потискује уље које се цевима доводи до хидрауличких цилиндара који потискују кочне облоге;
- ваздушно: увек су повезане с уградњом једноставног сервомеханизма где се командом кочнице упраља вентилом који отвара пут компресованом ваздуху, а тај компресовани вздух затим потискује кочне облоге.
Механичка кочница[уреди | уреди извор]
Механичка кочница кочи силом трења која настаје услед притиска непокретног дела (нпр. плоче или каиша) са облогом кочнице на покретном делу (бубањ, диск, осовина), при чему се претвара кинетичка енергија кретања у топлоту. Облоге кочница најчешће су израђене од керамике, метала или било ког другог материјала са високим коефицијентом трења и великом отпорношћу на високе температуре и хабање (пре азбеста). Кочна сила се активира ручно (механички), односно хидрауличким, пнеуматским или електричним системом, може се појачати серво уређајем и контролисати електронским системом, на пример [[ABS kočnice|ABS]] (немачки [[Antiblockiersystem]]). Због велике топлоте која настаје током кочења, кочнице често морају бити опремљене уређајима за хлађење. Механичке кочнице се углавном користе у аутомобилима и камионима, пољопривредним и грађевинским машинама, возовима, жичарама и другом.
Аеродинамичка кочница[уреди | уреди извор]
Ваздушна кочница или аеродинамична кочница кочи због аеродинамичне силе отпора која се развија померањем профила у посебно обликованом облику (крило, клапне, пропелер, падобран) великом брзином кроз ваздух. Промена положаја профила повећава или смањује отпор протоку ваздуха, а самим тим и силу кочења. Авиони су редовно опремљени таквим кочницама у облику крила, а понекад се у авионе и возила угради падобран који избацују како би скратили зауставни пут.
Хидродинамичка кочница[уреди | уреди извор]
Хидродинамичка кочница делује уз помоћ силе отпора која се, услед унутрашњег трења (вискозности) у течности, развија током кретања уроњеног тела, на пример ротације лопатица ротора турбине
Електрична кочница[уреди | уреди извор]
Електрична кочница кочи снагом магнетног поља које пружа отпор кретању покретног дела електромотора. Ова врста кочења најчешће се користи у возилима која се напајају електричним мотором, који се током кочења претвара у електрични генератор и који претвара кинетичку енергију возила (на пример трамваја) у електричну енергију.[1]