Азбест

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азбест

Азбест (бело) са мусковитом.
Азбест (бело) са мусковитом.

Општи подаци
Хемијска формула Mg3Si2O5(OH)4
(Mg,Fe)7Si8O22(OH)2
Na2Fe32+Fe23+(Si8O22)(OH)2
Идентификација
Кристални хабитус влакнасти

Азбест (грч. Αμίαντος - негорљив) је природни минерал, сачињен од меканих свиленкастих влакана. Слабо проводи топлоту, не гори и не угљенише се, тако да је веома користан као изолатор топлоте и ватре.[1]

Употреба[уреди]

Азбест је слаб проводник топлоте, отпоран је на високе температуре, што значи да не гори и не угљенише се, тако да је веома користан као изолатор топлоте и ватре. Захваљујући тим особинама, уткан је у заштитну одећу ватрогасаца, а користи се и за израду облога за кочнице и квачила моторних возила, који услед трења постају веома топли. Котлови се често облажу азбестом да би се спречили ширење ватре и врелине.[1]

Штетност[уреди]

Може бити веома штетан по здравље, па се при коришћењу ствари које садрже азбест морају поштовати одређена упутства. Удисање азбестне прашине може да проузрокује азбестозу - плућну болест, или мезотелиом - галопирајући рак плућа, па је због тога у многим државама смањена или забрањена трговина Азбестом.[1]

Појава у природи[уреди]

Азбест се може јавити као бели, смеђи, плави и др. Добија се из азбестних стена, а највећи рудници се налазе у Канади, Русији, Кини, Италији и Јужној Африци.

Хемијски састав и формуле[уреди]

Удео хемијских елемената у саставу азбеста
магнезијум (Mg)
  
26,3%
силицијум (Si)
  
20,3%
водоник (H)
  
1,5%
кисеоник (O)
  
51,9%
Хемијске формуле азбеста[2]
Врста азбеста Хемијска формула
Бели Mg3Si2O5(OH)4
Смеђи (Mg,Fe)7Si8O22(OH)2
Плави Na2Fe32+Fe23+(Si8O22)(OH)2

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Oxford школска енциклопедија, Књига-комерц, 2007. ISBN 978-86-7712-190-7.
  2. ^ а б http://www.toronto.ca/health/pdf/cr_appendix_b_asbestos.pdf

Види још[уреди]


Са других Викимедијиних пројеката :