Корисник:NIKOLINA12345CEN.../песак
Копаоничка чуваркућа[уреди | уреди извор]
Копаоничка чуваркућа (лат. Sempervivum kopaonikensis ) код нас расте на Копаонику[1]. Може се наћи у источној Азији, северној Африци и у Европи. У Србији има статус заштићене врсте. На територији Националног парка Копаоник расте на јако малом простору од неколико хектара, она је стеноендемична врста која не расте више нигде на свету[2].
Она је вишгодишња биљка сa дебелим длакавим листовима [3] сукулента зелено сивкасте боје. У њима складишти много воде.[4] Углавном расте по стенама, зидовима[5] и крововима кућа. Њени цветови су у облику ,, звезде". Могу да нарасту 30 цм до 60 цм бледожути или жуто зелеnкасти[6]. Због свега наведеног помало личи на купус, други назив зечији купус. Размножава се опрашивањем. Вегетативно се размножава раздвајањем розети. Слично као и наша обична чуваркућа. Копаоничка чуваркућа врло је отпорна биљка и живи заувек, ако увене иза себе остави семе из ког касније израсте нова биљка.
Лековита својства, њен сок може да се користи као лек за бол у уху, уз комбинацију са медом лек за цисту, чај као диуретик, лек за кожне тегобе, може излечити курије око.
Укупни у свету постоји око 50 врста.
Станиште Национални парк Копаоник[уреди | уреди извор]
_-_Bele_Stene_01.jpg)
Због својих природних вредности 1981. године Копаоник је проглашен за Национални парк. Копаоник је највећи масив у Србији. Под заштитом је 698 хектара издвојених у:11 резервата природе и 26 природних споменика,12 геоморфолошких, 6 геолошких,8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.[7]Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине. На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.,
Биљни свет Копаоника[уреди | уреди извор]
Копаоник је место на коме се могу наћи примери ендемске флоре као што су: копаоничка чуваркућа, љубичица, панчићева поточарка, рунолист. Шумска заједница:балканска буква, јеле, смрча, планински јавор, бор. На Копаонику је заштићено више од 30 врста биљака. Високопланинска флора Копаоника заступљена је са 825 биљних врста и подврста сврстаних у 292 рода и 80 фамилија, што представља 1/5 укупне флоре Србије. Највиши шумски појас изнад 1500 мнв покривају густе смрчеве шуме док се на већим надморским висинама (1750-1900) смрчеве шуме проређују и прелазе у заједнице ниских жбунова где преовлађују планинска клека и боровница. Ледено доба је, у односу на остале делове Европе, на нашим планинама незнатно уништило флору о чему сведочи и бројна реликтна флора тј. биљке које су остаци некадашње древне флоре. Реликтна флора указуја на аутохтоност флоре и вегетације Копаоника. Биљке реликти Копаоника су: Leontopodium alpinum, Vaccinium uliginosum, Eriophorum latifolium, Taxus bacata, Acer heldreichii, Ostya carpinifolia, Trolius europaeus и др.[7]
Животињски свет Копаоника[уреди | уреди извор]
Неке од заштићених животињских врста су сури орао, сиви соко, шумска сова, дивља мачка и живородни гуштер.[8]Фауну сисара Копаоника чини 40 врста: 9 врста бубоједа (Insectivora), 5 врста слепих мишева-љиљакChiropteаra), 1 врста паглодара (Lagomorpha), 14 врста глодара (Rodentia), 9 врста месождера (Carnivora) и две врсте папкара (Artiodactyla).
Све ове врсте су аутохтоне и насељавају подручје Копоника од давнина, уз изузетак америчке ондатре која је уз посредну помоћ човека, продрла пре 40 година уз долину Ибра и водотоке североисточног подгорја Копаоника.Воде НП ,, Копаоник“ припадају салмонидном, пастрмском региону и одликују се само рибљим насељима аутохтоне врсте поточне пастрмке ( Salmo truta L.). Поточна пастрмка представља семимиграторну (са израженим слатководним миграцијама у току исхране, а посебно у периоду мреста), реофилну врсти ( насељава хладне и брзе водотоке, богате кисеоником, чије је дно прекривено камењем и крупнијим шљунком). Поточна пастрмка се у складу са Законом о заштити природе, налази на листи „ заштићених дивљих врста“, а њена заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација уређују се и прописима из области рибарства.
.jpg)
Клима[уреди | уреди извор]
Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.
| Просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику¹ | |||||||||||||
| Мерна станица | Јан. | Феб. | Март | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Могуће просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику | |||||||||||||
| Копаоник | 291 | 295 | 370 | 403 | 456 | 560 | 466 | 432 | 375 | 342 | 291 | 280 | 4461 |
| Стварно просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику | |||||||||||||
| Копаоник | 82 | 92 | 118 | 141 | 161 | 170 | 242 | 241 | 195 | 137 | 90 | 73 | 1741 |
| Приштина | 73 | 102 | 140 | 189 | 224 | 261 | 311 | 299 | 230 | 172 | 94 | 67 | 2162 |
| Краљево | 63 | 87 | 129 | 176 | 205 | 230 | 273 | 267 | 207 | 154 | 86 | 54 | 1929 |
| Београд | 68 | 88 | 138 | 184 | 224 | 256 | 292 | 274 | 220 | 174 | 87 | 55 | 2060 |
| ¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења. | |||||||||||||
| Температурна кретања на Копаонику¹ | |||||||||||||||||
| Мерна станица | Нмв. | Јан. | Феб. | Март | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. | Кол. | Зима | Лето |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Равни Копаоник | 1710 | -6.0 | -5.2 | -2.7 | 11.6 | 11.9 | -0.1 | -3.8 | 2.9 | 17.9 | -5.0 | 11.0 | |||||
| Панчићев врх | 2017 | -7.4 | -6.9 | -5.1 | 10.1 | 10.2 | -0.6 | -3.6 | 1.7 | 17.6 | -6.0 | 9.6 | |||||
| Приштина | 573 | -1.2 | 1.1 | 5.1 | 19.6 | 19.5 | 4.7 | 0.4 | 9.8 | 20.8 | 0.1 | 18.9 | |||||
| Краљево | 219 | -0.2 | 2.3 | 6.6 | 20.8 | 20.4 | 5.8 | 1.5 | 11.1 | 21.0 | 1.2 | 20.1 | |||||
| Београд | 132 | 0.6 | 2.4 | 7.0 | 22.1 | 21.8 | 6.9 | 2.7 | 12.0 | 21.5 | 1.9 | 21.4 | |||||
| ¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења. | |||||||||||||||||
| Трајање снежног покривача на Копаонику¹ | |||||||||||||||||
| Мерна станица | Нмв. | Почетак | Крај | Трајање | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лешак | 12. децембар | 5. март | 84 дана | ||||||||||||||
| Јошаничка Бања | 555 | 11. децембар | 19. март | 99 дана | |||||||||||||
| Куршумлија | 383 | 8. децембар | 17. март | 100 дана | |||||||||||||
| Подујево | 620 | 12. децембар | 26. март | 105 дана | |||||||||||||
| Равни Копаоник | 1710 | 13. октобар | 12. мај | 212 дана | |||||||||||||
| ¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења. | |||||||||||||||||
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Чуваркућа иначе на латинском значи живети дуго и вечни јер је она скоро неуништива биљка . Грци и Римљани су садили чуваркуће око других биљака да их неби напале гусеница или неке друге штетне животиње. Она цвета у октобру и новембру . Тада се скупљају њени листови за чајеве или било какве лековите напитке. Верује се да ко редовно пије чај од ове биљке да ће зивети дуго,неки чак и кажу вечно.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Национални парк Копаоник (на језику: српски), 2021-12-08, Приступљено 2021-12-20
- ^ „Почетна”. Национални парк Копаоник (на језику: српски). Приступљено 2021-12-20.
- ^ volimo, Srbiju. „Srbiju volimo - Kopaonička čuvarkuća, neobična biljka sa srebrne planine”. Srbiju volimo (на језику: српски). Приступљено 2021-12-08.
- ^ „Čuvarkuća - sadnja, gajenje, presađivanje | Baštovanka”. www.bastovanka.com. Приступљено 2021-12-10.
- ^ „Latinski jezik za medicinske škole: ČUVARKUĆA - Sempervivum tectorum”. Latinski jezik za medicinske škole. петак, 23. март 2018. Приступљено 2021-12-08. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Приступљено 2021-12-20.
- ^ а б Копаоник, Национални парк. „Биљни свет”. Национални парк Копаоник (на језику: српски). Приступљено 2022-03-23.
- ^ Национални парк Копаоник (на језику: српски), 2021-12-08, Приступљено 2021-12-23