Корисник:Nikola Maletić NRT 74/песак

Исијавање
Ориг. наслов	The Shining
Аутор	Стивен Кинг
Језик	енглески
Жанр / врста дела	хорор
Издавање
Број страница	392
Хронологија
Наследник	Доктор Слип

„Исијавање” је хорор роман америчког аутора Стивена Кинга, објављен 1977. године. Ово је Кингов трећи роман, као и први бестселер, чији је успех Стивена Кинга учинио једним од најпознатијих аутора хорор жанра. Радња романа и ликови инспирисани су пишчевим животним искуством: посетом хотелу „Стенли”, као и проблемима са алкохолом. Роман је 1980. адаптиран на истоимени филм. Наставак књиге објављен је 2013, под називом „Доктор Слип”, који такође има своју филмску адаптацију.

„Исијавање” прати живот Џека Торенса, писца и некадашњег алкохоличара, који прихвата посао чувара у хотелу „Видиковац”. У хотел одлази са својом породицом, женом Венди и сином Денијем, који поседује „исијавање”, способност која дозвољава Денију да види узнемирујућу прошлост хотела. Недуго након што завеје снег, натприродне моћи хотела обузеће Џека и он ће постати највећи непријатељ сопствене породице.

Радња

Радња романа углавном се одвија у измишљеном хотелу „Видиковац”, изолованој и уклетој грађевини у Колораду. Историја хотела сачињена је од смрти појединих гостију, као и инцидента у коме је бивши чувар Грејди, подлегнувши грозници брвнаре, убио своју породицу и себе.

Џек Торенс, његова жена Венди и њихов петогодишњи син Дени селе се у хотел након што Џек прихвата посао чувара. Џек је писац и лечени алкохоличар, који има проблеме са контролом беса, због кога је једном приликом поломио Денијеву руку и изгубио посао професора након што је претукао једног од ученика. Џек се нада да ће изолованост хотела помоћи његовој породици да се зближи и опрости му, као и да ће му дати мотивацију да настави са писањем. Венди и Џек не знају да њихов син поседује моћ „исијавања”, које му омогућава да чита мисли, као и да види будућност. Денију се често привиђа Тони, дечак старији од њега који му говори ствари које ће се десити у будућности. Торенсови долазе у хотел на последњи дан сезоне и обилазе га уз пратњу менаџера. У кухињи срећу Дика Халорана, кувара који поседује моћ сличну Денијевој. Халоран је свестан да Дени може да види узнемирујуће догађаје из прошлости хотела и говори му да само окрене главу ако види тако нешто и да ће све те ствари нестати, а ако се нађе у опасности, може га мислима позвати и он ће доћи. Тражи од њега да му обећа да неће улазити у собу број 217. Гости и особље напуштају хотел и остављају породицу Торенс саме у хотелу.

Након што се породица усели у „Видиковац”, Дени почиње да виђа духове и има халуцинације. Дени не говори својим родитељима о халуцинацијама које има, јер осећа да је очева брига о хотелу важнија. Венди жели да остави Џека самог у хотелу, како би се посветио послу чувара и писању, али Дени одбија њен предлог, јер зна да ће Џек са њима бити срећнији, он воли свог оца, упркос томе што му је поломио руку. Ипак, Дени ускоро схвата да његово присуство буди натприродне моћи хотела и претвара одјеке његове трагичне прошлости у озбиљне претње. Привиђења добијају живу форму, а животиње од живе ограде испред хотела се померају и нападају Денија. Дени успева да тајно узме кључ и из радозналости оде у собу број 217, где у купатилу проналази мртву жену. Када Када снег завеје, породица Торенс ће се наћи у уклетом хотелу, изолована од остатка света.

„Видиковац” ће безуспешно покушати да запоседне Денија, али ће полако обузети Џека, када он пронађе књигу у којој су забележени сви узнемирујући догађаји у историји хотела. Џек полако добија грозницу брвнаре и постаје све нестабилнији, па током кошмара уништава радио, а касније и моторне санке и тако својој породици прекида две последње везе са спољним светом. Једног дана, након свађе са Венди, Џек открива да је хотелски бар пун пића, а касније ће присуствовати и забави коју је хотел приредио за њега, на којој ће се упознати са духом бармена Лојда. На забави плеше са духом младе, згодне жене која покушава да га заведе. Када се Џек напије, хотел користи дух бившег чувара Грејдија да натера Џека на убиство своје жене и сина. Џек одбија, али моћи хотела и Џекова слабост према алкохолу и бес га надјачавају и он подлеже контроли хотела. Џек напада Венди, али га она савладава уз Денијеву помоћ и заједно га закључавају у оставу. Грејдијев дух ослобађа Џека из оставе, након што му он обећа да ће убити Венди и донети му Денија. Џек напада Венди са једним од чекића, наносивши јој тешке повреде, али она успева да побегне и закључа се у купатило. Џек удара чекићем у врата и прави рупу, кроз коју провлачи руку и покушава да откључа врата, али га Венди спречава, тако што га посече жилетом.

У међувремену, Дени мислима шаље Халорану поруку у којој говори да је у невољи и да му је потребна помоћ. Халоран одлази у „Видиковац”. На путу до хотела бори се са животињама од живе ограде и када стигне Џек му наноси тешке повреде. Док Џек јури Денија кроз ходнике хотела, полако добија контролу над собом и моли Денија да бежи. Дени назива Џека маском и лажним лицем хотела. Хотел поново преузима контролу над Џеком, терајући га да насилно разбије сопствено лице чекићем, уништавајући последње што је остало од Џека и остављајући свој дух хотелу. Дени се присећа да Џек није водио бригу о притиску грејача и да ће хотел ускоро експлодирати. Дени, Венди и Халоран успеју да побегну из хотела пре него што он експлодира и убије Џека. Халоран на моторним санкама одводи Денија и Венди на сигурно.

Епилог романа говори о Халорану који помаже Денију и Венди да се опораве од немилих догађаја.

Утицаји

Хотел „Стенли” био је Кингова инспирација за хотел „Видиковац”

Након романа „Кери” и „Салемово”, који су смештени у Кинговом родном Мејну, Кинг је желео да промени место радње своје следеће књиге. „Желео сам да проведем годину дана ван Мејна, да би мој нови роман имао другачији контекст.” Отворио је карту на кухињском столу и прстом показао на случајно место за које се испоставило да је Колорадо.

30. октобра 1974. Кинг се са својом женом пријавио у хотел „Стенли” у Колораду. Њих двоје били су једини гости хотела те ноћи. „Када смо стигли, особље се спремало да затвори хотел и ми смо били једини гости хотела, са свим тим дугим, празним ходницима.”

Десет година раније, Кинг је читао кратку причу „Veldt”, Реја Бредберија и био инспирисан да напише причу о особи чији се снови остварују. 1972. започео је роман назван „Мрачни сјај” о дечаку видовњаку, али му се идеја није свидела и напустио је писање књиге. Током ноћи у Стенлију, идеја му се вратила.

Кинг је са својом женом вечерао у великој трпезарији, у којој су били само њих двоје. Могли су да једу само једно јело и њихов сто је једини био постављен. „Све су столице биле подигнуте на столовима, осим наших, па је музика одзвањала салом. Осећао сам као да ме је Бог намерно довео, да чујем и видим све то. Када сам легао у кревет те ноћи, имао сам целу књигу у својој глави.”

Након вечере, Кинг је одлучио да се прошета хотелом и завршио у бару, где му је пиће служио бармен Грејди.

„Те ноћи сањао сам како мој трогодишњи син трчи ходницима, гледајући преко рамена широм отворених очију и вриштећи. Јурило га је ватрогасно црево. Пробудио сам се сав у зноју, и био сам инч удаљен да паднем с кревета. Устао сам, запалио цигарету, сео на столицу и гледао кроз прозор и док је цигарета изгорела имао сам костур књиге у својим мислима.”

„Понекад се исповедамо. Увек кријемо оно о чему се исповедамо. То је један од разлога због којих стварамо причу. Када сам написао „Исијавање”, на пример, протагониста романа је човек који је поломио руку свом сину, који је у прошлости тукао децу, који је пребио самог себе. Као млад отац двоје деце, био сам ужаснут сопственим осећањима антагонизма према својој деци. Помислио сам како има много младих очева и мајки који се љуте на своју децу. Да, било је момената када сам био љут на своју децу и када сам желео да их повредим. Моја деца су сада велика, имају тринаест, петнаест и осам година и сви су они супер деца и мислим да нисам дигао руку на њих последњих седам година, али било је времена...”

„Исијавање” је написано под великим утицајем романа „Уклета кућа на брду”, ауторке Ширли Џексон, кратких прича Едгара Алана Поа: „Пад куће Ашера” и „Маска црвене смрти”, бајке Шарла Пероа „Плавобради”.

Наслов романа инспирисан је песмом Џона Ленона „Instant Karma!”, која садржи стих:„We all shine on.”

Симболика

Три најважнија детаља у „Исијавању” појављују се пре почетка самог романа. Ови детаљи су заправо цитати и кључни су за разумевање дела.

Први цитат је и најважнији. То је одломак узет из дела „Маска црвене смрти” Едгара Алана Поа. У Поовој причи, измишљени средњевековни принц се, заједно са другим племићима, закључао у замак, како би себе и њих спасио од болести (Црвене смрти). Једном приликом одлучио је да приреди бал под маскама. У поноћ се на балу појављује Црвена смрт и све их убија. Прича се завршава са реченицом:„Мрак и пропаст и Црвена Смрт завладаше над свима”, који се неколико пута појављује у „Исијавању”.

Поједини детаљи из „Маске црвене смрти” појављују се и у „Исијавању”. Црвена боја истакнута је у оба дела. У Поовој причи Црвена смрт оставља црвене мрље по телу, а нарочито по лицу жртве. Када се Црвена смрт појави на балу, њено одело попрскано је крвљу. Просторија у којој Црвена смрт убија све госте на балу има прозоре као крв црвене. Крв такође игра сличну улогу у „Исијавању”. Денија стално прати крв и мождана материја кроз дело, поготово када је у хотелу. Џек види крв како излази из сата.

Постоје и друге сличности међу овим причама. Кинг се у опису хотела „Видиковац” фокусира на његову грандиозност и одсеченост од света, као и По у опису замка. У обе приче помиње се велики часовник са натприродним моћима. Мотив маски приметан је у оба дела. У Поовој „Маски Црвене смрти” сви ликови на балу носе маске. У „Исијавању” главни ликови се крију иза маски у метафоричном смислу. Дени на крају дела назива Джека маском и лажним лицем хотела. Џек присуствује балу који је хотел приредио за њега, на коме гости носе маске.

Други цитат је краћи од првог и гласи: „Спавање разума ствара чудовишта.” То је шпанска фраза коју је корисио уметник Франциско Гоја. На Гојиној слици уметник спава на столу, док разне летеће животиње - сове, које симболизују лудост и слепи мишеви, који симболизују неукост, лете изнад њега. Уметников сан представља његово виђење шпанског друштва у оно доба - по његовом мишљењу необразовано. Гојин рад игра на границама сна и јаве, рационалног и ирационалног, природног и натприродног. Кингов роман хода по сличним границама. Унутар хотела „Видиковац”, сва три члана породице Торенс имају потешкоће да разликују стварност од илузије. У роману Кинг ствара сопствену верзију Гојине експресије. И Джек и Дени се слажу да „Ово нељудско место ствара људске монструме”.

Трећи и последњи цитат је пословица:„Кад засија, засијаће”, обично коришћена да би се описало време. Она добија другачије значење у контексту романа, где исијавање представља психичку моћ. Ако се исијавање посматра као природни феномен, овај цитат сугерише на предвиђање будућности. Да су Джек и Венди веровали исијавањима свог сина, трагедија која се десила у хотелу „Видиковац” могла је бити избегнута.

Избачени пролог и епилог

Оригинално у књизи је постојао пролог „Пре представе”, који је садржао догађаје из прошлости хотела „Видиковац”, као и епилог „Након представе”. Ниједан од ова два дела није се нашао у финалној верзији књиге. Пролог и Епилог објављени су тек у специјалној едицији „Исијавања”, 2017. године.

Адаптације

Филм „Исијавање”

Роман је 1980. адаптиран на истоимени филм, који је режирао Стенли Кјубрик. Иако је Стивен Кинг био разочаран овом адаптацијом, она се сматра једним од најбољих хорор филмова свих времена. Кингово мишљење о филму се и даље није променило.

Роман је такође адаптиран и на телевизијску серију, која је премијерно приказана 1997. Стивен Кинг је писао и помно пратио сценарио, како би се осигурао да она прати причу романа. Серија је стекла популарност и признања критичара, али последњих година добија мање позитивних критика него Кјубриков филм.

Роман је адаптиран и на истоимену оперу, 2016. године.

Литература

1. Beahm, George (1989). The Stephen King Companion. Andrews McMeel press
2. Winter, Douglas (1984). Stephen King: The Art of Darkness
3. Beahm, George (1999). Stephen King Country. Running Press.
4. Beahm, George (1998). Stephen King: America's Best-Loved Boogeyman. Andrews McMeel Press.
5. Thomson, David. The Days and Nights at the Overlook
6. Britannica

Спољашње везе

1. Let's Read The Shining by Stephen King
2. Shmoop.com - The Shining Symbols, Imagery, Allegory