Реј Бредбери
| Реј Бредбери | |
|---|---|
_-cropped-.jpg) Реј Бредбери 1975. године | |
| Пуно име | Реј Даглас Бредбери |
| Датум рођења | 22. август 1920. |
| Место рођења | Вокиган, Илиноис, САД |
| Датум смрти | 5. јун 2012. (91 год.) |
| Место смрти | Лос Анђелес, САД |
| Утицаји од | Олдус Хаксли, Хауард Филипс Лавкрафт, Џорџ Орвел, Едгар Алан По, Џорџ Бернард Шо, Џон Стајнбек, Жил Верн, Херберт Џорџ Велс |
| Утицао на | Нил Гејман, Стивен Кинг |
| Најважнија дела | |
| Награде |  Пулицерова награда |
| Потпис |  |
Реј Даглас Бредбери (енгл. Ray Douglas Bradbury, Вокиган, 22. августа 1920. — Лос Анђелес, 5. јун 2012) био је амерички писац научне фантастике.
Претежно познат по писању иконичног дистопијског романа Фаренхајт 451 (1953), и његовим научнофантастичним и хорор колекцијама прича, Марсовске хронике (1950), Илустровани човек (1951), и Ја певам телесно електрично (1969), Бредбери био је један од најславнијих америчких писаца 20. и 21. века.[1] Док је већина његових најпознатијих дела из области фантастичне фантастике, он је исто тако писао и у другим жанровима, попут романа о досезању пунолетства Маслачково вино (1957) и фикционализованих мемоара Зелене сенке, бели кит (1992).
Након његове смрти 2012. године, Њујорк тајмс је Бредберија назвао „писцем најодговорнијим за увођење модерне научне фантастике у главни књижевни ток”.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Реј Бредбери рођен је 22. августа 1920. године у Вокигану, у држави Илиноис, а умро је Лос Анђелесу 22. августа 2012. године. Најпознатији је по дистопијском роману Фаренхајт 451 који је његов први роман објављен 1953. године. То је антиутопијска прича о друштву које, у име једнакости, спаљује књиге, а и уништава индивидуалност појединаца. Постоје и они који пружају отпор који живе алтернативни живот у дивљини. Франсоа Трифо је 1967. године снимио филм по овој књизи.[2]
Познат је и по збиркама прича Марсовске хронике и Илустровани човек. Многа његова дела су екранизована у виду телевизијских серија и играних филмова.[2]
Убедљива атмосфера (најчешће богата тамним валерима) владање тензијама, интересантни заплети и лирски описи (где је склон претеривању) карактеристични су за дела овог писца који је за живота постао класик жанра.[2] Његово име је сврстано при врху листа најзначајнијих аутора научне фантастике 20. века поред Исака Асимова, Артура Кларка, Станислава Лема.[4] У каријери, која је трајала више од седамдесет година, Реј Бредбери је инспирисао генерације читалаца да сањају, размишљају и стварају.[5] Преко 500 прича, које је објављивао Бредбери током плодоносне каријере, дуго времена нису могле да се сврстају у науну фантастику по неким жанровском чистунцима, за разлику од читалаца који су били више него задовољни.[2]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Марсовски летописи, 1950.
- Илустровани човек, 1951.
- Фаренхајт 451, 1953.
- Октобарска земља, 1956.
- Маслачково вино, 1957.
- Дан када је заувек падала киша, 1959.
- Р је за ракету, 1960.
- Нешто зло нам се прикрада, 1962.
- Јесењи људи, 1965.
- С је за свемир, 1966.
- Сутра у поноћ, 1966.
- Уклети компјутер и андроидски папа, 1981.
- Мрачна земља, 1955
- Стабло вештица
- Тетовирани човек
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је Пулицерове награде 2007. године. Године 2004. је добио Националну медаљу за уметност, 2000. године Медаљу Националне фондације за књигу за истакнути допринос америчких писаца.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Jonas, Gerald (6. 6. 2012). „Ray Bradbury, Master of Science Fiction, Dies at 91”. The New York Times. Приступљено 5. 6. 2012.
- ^ а б в г Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 34—36.
- ^ In Memoriam: Ray Bradbury 1920-2012. Лабораторија за млазни погон. 6. 6. 2012. Приступљено 7. 6. 2012.
- ^ „Ray Bradbury, Who Brought Mars to Earth With a Lyrical Mastery, Dies at 91”. The New York Times. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б „Реј Бредбери (енг)”. Ray Bradbury. Архивирано из оригинала на датум 6. 8. 2012. Приступљено 24. 1. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Anderson, James Arthur (2013). The Illustrated Ray Bradbury. Wildside Press. ISBN 978-1-4794-0007-2.
- Albright, Donn (1990). Bradbury Bits & Pieces: The Ray Bradbury Bibliography, 1974–88. Starmont House. ISBN 978-1-55742-151-7.
- Eller, Jonathan R.; Touponce, William F. (2004). Ray Bradbury: The Life of Fiction. Kent State University Press. ISBN 978-0-87338-779-8.
- Eller, Jonathan R. (2011). Becoming Ray Bradbury. Urbana, IL: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-03629-3.
- Nolan, William F. (1975). The Ray Bradbury Companion: A Life and Career History, Photolog, and Comprehensive Checklist of Writings. Gale Research. ISBN 978-0-8103-0930-2.
- Paradowski, Robert J.; Rhynes, Martha E. (2001). Ray Bradbury. Salem Press.
- Reid, Robin Anne (2000). Ray Bradbury: A Critical Companion. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30901-4.
- Tuck, Donald H. (1974). The Encyclopedia of Science Fiction and Fantasy. Chicago: Advent. стр. 61–63. ISBN 978-0-911682-20-5.
- Weist, Jerry (2002). Bradbury, an Illustrated Life: A Journey to Far Metaphor. William Morrow and Company. ISBN 978-0-06-001182-6.
- Weller, Sam (2005). The Bradbury Chronicles: The Life of Ray Bradbury. HarperCollins. ISBN 978-0-06-054581-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Реј Бредбери на сајту IMDb (језик: енглески)
- Важни датуми у животу Реја Бредберија
- Реј Бредбериј Биографија Реја Бредберија
- Center for Ray Bradbury Studies, at Indiana University
- Реј Бредбери на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Реј Бредбери на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Реј Бредбери на сајту ISFDb (језик: енглески)
- Реј Бредбери на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Works by Реј Бредбери at Open Library
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Институти за истраживање уметности | |
| Биографски речници | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
