Пређи на садржај

Корисник:Putinovac/Радови/Спартанска војска

С Википедије, слободне енциклопедије
Бронзана фигура Спартанца. Приватна колекција, САД.

Спартанска војска је била војска старогрчког града-државе Спарте. Спартанска војска је била најснажнија војска у Античкој Грчкој у периоду измећу 6. и 4. века п. н. е. захваљујући војничкој природи спартанског друштва. Спартанско друштво је било једино чисто војнички опредељено друштво у Античкој Грчкој чиме је Спарти обезбеђивало надмоћ над осталим грчким полисима. Највероватније током 8. или 7. века п. н. е. у Спарти је био утемељен низ закона који су одређивали војничку природу спартанског друштва. Два основна стуба тих закона су били Велика ретра и Агога. Велика ретра је био назив за скуп закона који је строго одређивао војнички карактер спартанске државе, док Агога је био процес специфичног војничког тренирања у коме су млади Спартанци тренирали да постану војници, још од малих ногу. У Античкој Грчкој је било општеприхваћено да један Спартанац је вредео за више мушкараца из других градова. Данас Спартанска војска се сматра првим правим примером елитних јединица у војној историји и она сама је постала узор многим војскама широм античког света.

Почетак Спартанске војске

[уреди | уреди извор]

Микенска војска

[уреди | уреди извор]

Долазак Дораца

[уреди | уреди извор]

Организација и опрема

[уреди | уреди извор]

Начин ратовања

[уреди | уреди извор]

Војска Архајске Спарте

[уреди | уреди извор]

Освајања Спарте

[уреди | уреди извор]

Организација и опрема

[уреди | уреди извор]

Начин ратовања

[уреди | уреди извор]

Војска Класичне Спарте

[уреди | уреди извор]

Организација

[уреди | уреди извор]

Помоћне трупе

[уреди | уреди извор]

Плаћеници

[уреди | уреди извор]

Војска Спарте (369. - 188. п. н. е.)

[уреди | уреди извор]

Морнарица

[уреди | уреди извор]

Морнарица је била јако слаба.Заснивала се на малој трговини око Пелопонеског полуострва,пре свега Месије и Ахаја.

Војничко наслеђе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Оригинални извори

[уреди | уреди извор]

Додатни извори

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]