Корисник:Vojvoda14/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Освалд Мозли
Освалд Мозли
Лични подаци
Датум рођења(1896-11-16)16. новембар 1896.
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти3. децембар 1980.(1980-12-03) (84 год.)
Место смртиОрсаи, Француска
ДржављанствоУједињено Краљевство
НародностЕнглез
УниверзитетКраљевски војни колеџ
Професијаполитичар
Породица
СупружникСинтија Мозли
(​ 1920-1933)
Дијана Митфорд
​(1936-1980)
ДецаВивијен Мозли
(1921–2002)
Николас Мозли
(1923–2017)
Мајкл Мозли
(1932–2012)
Александар Мозли
(1938–2005)
Макс Мозли
(1940–2021)
Политичка каријера
Политичка
странка		Национална партија Европе
(1962—1980)
Раније:
Унија покрет
(1948—1973)
Британска унија фашиста (1932—1940)
Нова партија
(1931—1932)
Лабуристичка партија
(1924—1931)
Независни посланик
(1922—1924)
Конзервативна партија
(1918—1922)
Чинпоручник
7. јун 1929 — 19. мај 1930.

Британска унија фашиста

Сер Освалд Мозли(енг.Sir Oswald Mosley;Лондон,16.новембар 1896—Орсаи,3.децембар 1980)био је британски политичар и бивши вођа Британске уније фашиста на чије чело ће доћи 1932.Славу и поштовање стећи ће 1920. године као најмлађи члан британског парламента у историји.

Предходница његовог политичког ангажовања је било његово образовање.Као дечак који долази из угледне племићке породице похађао је најелитније војне школе у то време у Енглеској.Учествовао је у Великом рату на Западном фронту као члан 16.коњичког пука.Истакао се у многим биткама због чега ће добити бројња ордења.За време битке за Лос биће тешко рањен.За време 1940.године његова партија ће бити забрањена а он ухапшен.После Другог светског рата ће бити ослобођен.Остатак свог живота ће провести у Француској у Паризу.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Освалд Мозли је рођен 16.новембра 1896 у Лондону у угледној племићкој породици са великом и богатом историјом.Био је син Освалда Мозлија и Катарине Мауд који су поред њега имали још два сина,Едвадра Џона.Већ као мали дечак се издвајао својим способностима у односу на осталу децу.Често су га описивали као врло интелигентно дете.Био је активан уопредно и на школском и на спортском плану.Био је неколико пута шампион у мачевању у школским данима.Након развода између његових родитеља одлучује да наставак живота проведе са мајком.

Војна служба[уреди | уреди извор]

Почетком 1914.године уписује Краљевски војни колеџ где је како се причало имао неслагање са појединим колегама који су прерасли у сукобе.За време Првог светског рата биће стациониран у 16.коњички пук на Западном фронту.Опсивали су га као веома храброг али и непромишљеног војника.У битци за Лос биће тешко рањен.Остатак рата провешће у Министарству за муницију.[2]

Први брак[уреди | уреди извор]

Освалд Мозли и Синтија Курзон ће се венчати 11.маја 1920. у Лондону.[3]Синтија је потицала из веома утицајне и моћне породице.Њен отац Војвода Курзон је био генерални гувернер Индије.Самим тим се сматрало Освалд из политичких разлога жели овај брак.Венчање је било веома свечано.С обзиром да су обоје потицали из племићих породица био је присутан сам крем европске аристрократије.Неки од званица су били Краљ Џорџ и Краљица Мери.Брак је био пун контраверзи као једне од њих да је Освалд варао своју љубавницу са њеном рођеном сестром и маћехом.

Имали су три сина:Вивијена,Николаса и Мајкла.

Брак се окончао болешћу и смрћу Синтије 1933.године.

Други брак[уреди | уреди извор]

У току 1932.године на једној забави Освалд Мозли упознаје Дијану Митфорд.[4]Освалд је тада постао вођа Британске уније фашиста,а Дијана ће постати његова ватрена присталица касније и љубавница.Освалд је тада још увек био у браку са Синтијом која је тада била болесна и није се желео развести од ње.После смрти жене Освалд је наставио своју политчку каријеру,а како је фашизам у Европи растао он је све више успостављао контакте са Италијом и Немачком.Управо ће се у Немачкој 6.октобра 1936.године у кући Јозефа Гебелса тајно венчати Освалд и Дијана.Почасни гост венчања биће управо Адолф Хитлер.[5]Освалд и Дијана су имали два сина Александра и Макса.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Година је 1918. година краја Великог рата управо тада ће се у Британији један младић уписати у историју острвске политичке историје.Наравно у питању је Освалд Мозли који ће тада са само 22 година ући у парламент.Разлози су били више него јасни.Освалд је долазио из аристократске породице према његовим савременицима врло интелигентан,храбар,одважан,притом учесник рата за који ће више пута бити одликован.То су били због чега ће Конзервативна партија управо изабрати њега и притом направити велики потрес на политичкој сцени.Оно што ће обележити Освалда је управо честа промена партија.Био је припадник чак 6 различитих партија и једном независни посланик.

Конзервативна партија[уреди | уреди извор]

Као најмлађи члан парламента улази у парламент у склопу Конзервативне партије.Припадник Конзервативне партије биће свега 4 године(1918-1922).Видно мотивисан наставио је вредно да ради и да се посвећује партији самим тим и његова популарност је расла.Први знаци раскола између њега и конзервативаца су се могли назирати почетком Ирског грађанског рата.Освалд је тада оштро стао против врха странке и оштро осудио рат.Оштро је осудио злочине над цивилима у Ирској и био противник озлоглашеној паравојној формацији „Black and Tans”.[6]Сва та неслагања довешће до коначног прекида сарадње 1922.године.Након тога Освалд ће 2 године бити у парламенту као независан посланик.

Лабуристичка партија[уреди | уреди извор]

Британијом одувек владају и такмиче 2 партије ривали.То су управо Лабуристичка партија и Конзервативна партија.Било је скоро незамисливо да неко из стане једног табора пређе у други.То је управо урадио Освалд Мозли 1924.године после кратке епизоде у Конзервативној партији прелази у крајњу леву Лабуристичку партију(1924-1931).Вођен синдикалним идејама и харизмом добија је све веће симпатије широких народних маса.Што ће резултирати за његовим постављењем за канцелара Војводства Ланкастера односно министар без портфеља.У 1929.години долази до краха светске економије познате као светска економска криза.Освалд је био задужен да припреми британску економију да на што безболнији начин преброди кризу.Његов предлог је био да шеме јавног рада и национализација главних фабрика.Овакав предлог није прошао у кабинету јер је сматран превише радикалним.Видно бесан Освалд је 1930.године поднео оставку.

Британска унија фашиста[уреди | уреди извор]

Ускоро након напуштања лабуриста 1.октобра 1932.године Освалд Мозли је окупио крајње десне партије и организације и по узору на италијанске фашисте долази до оснивања Британске уније фашиста.[7]Уверен да је то управо потребно Британији почео је да шири своју идеју по читавом острву.Убедљивим говорима,жестоким националистичким и расистичким паролама за врло кратко време његова партија ће стећи велику популарност.Симбол партије представљала је муња на плаво црвеној застави.Њихове следбенике називали су црнокошуљаши.Поред велике популарности стекла је и велики број непријатеља окупљених око крајње левих странака.Никада нису успели да уђу у парламент.Рад партије је забрањен 1940.године,а њен вођа Освалд Мозли ухапшен.[8]

Освалд Мозли и Дијана Митфорд

Остале партије[уреди | уреди извор]

Нова партија[уреди | уреди извор]

Оснива Нову партију 1931.године после напуштања лабуриста.Циљ му је био да отме гласове гласача који су гласали и за лабуристе и конзервативце.Спојем национализма и синдикализма у све већим убацивањем фашитичких идеја настаје Нова партија.Нова партија неће бити дугог века јер ће већ 1932.године заједно са још неким фашистичким организацијама ујединити и основати Британску унију фашиста.

Унија покрет[уреди | уреди извор]

Покрет Унија је била крајње десничарска политичка партија коју је у Уједињеном Краљевству основао Освалд Мозли. Пре Другог светског рата, Мозлијева Британска унија фашиста је желела да концентрише трговину унутар Британске империје, али је Покрет Уније покушао да нагласи важност развоја европског национализма, а не ужег национализма заснованог на земљи.Њена једна од главних идеја је била Европа слободних нација.Борили су се против све веће имиграције које су се тада догађале у држави.На изборима 1959-године су освојили 8% гласова.

Национална партија Европе[уреди | уреди извор]

Национална партија Европе је била иницијатива коју су предузеле бројне политичке партије у Европи током 1960-их да би помогле у повећању сарадње и на европском јединству. Под руководством Освалда Мозлија, предратног британског фашистичког вође који се вратио политици након Другог светског рата, група је имала за циљ да окупи и споји бројне екстремно десничарске групе са целог континента, од којих су све делиле најмање извесну посвећеност ширем паневропском национализму.[9] Група није успела да постигне своје циљеве јер је већина њених чланица била против губитка своје независности самим чином уједињења.

Фашизам[уреди | уреди извор]

Бенито Мусолини и Освалд Мозли

Након дугих и честих путовања по Европи Освалд Мозли добија инспирацију за оснивање фашиштичке странке у Британији.Несумњиво највећи утисак је оставио Мусолинијев покрет у Италији,чије је у неколико наврата одлазио у званичној посети.Фашизам у Европи је невероватном брзином растао што није изузетак ни са Британијом.Где ће 1932.године бити основана Британска унија фашиста.Карактерисало је антисемитизам,расизам,национализам могла се окаректерисати као екстремно десна партија.[10]Њихобе следбенике називали су црнокошуљаши коју си незванично била Освалдова телесна гарда.[11]Од 1934.године крећу у жестоку антисемитску пропаганду заједно са њиховим јуришним одредима који су сејали страх.Освалд је подржавао Адолфа Хитлера по питању агресивне политике у континеталној Европи.

Догађај који ће остати упамћен у Британији ће бити управо битка за Кејбел улицу.Сукобљене стране су били фашисти на челу са Освалдом Мозлијем и антифашисти на челу са Филом Пиратином који је био вођа комуниста.[12]

Кулминација овог несрећног догађаја је започела је када је Освалд Мозли најавио марш на источни Лондон.[13]Крај града који је више него познат где углавном живе ирске и јеврејске и имигрантске породице.[14]Грађани источног Лондона су се организовали потпомогнути разним антифашитичким групацијама и организацијама да спремно дочекају фашисте.Процењује се да на марш кренуло око 3000 фашиста,а да су их источном Лондуну уз бројне барикаде дочекали око 100 000 противника.После неуспешног марша Освалд Мозли је најавио повлачење.Резултат ове битке је 175 повређених и 150 ухапшених између обе стране.[15]

На изборима 1935.године није освојио ни једно посланичко место.Тада је изјавио „Фашизам следећи пут”,али неће бити следећег пута јер ће управо следећи пут бити 1945.године када ће вецћ њихова странка бити забрањена а фашизам побеђен.

Везе са фашистима Европе постале су толико јаке да поред посете Италије као гост Мусолинија,венчаће се у кући Јозефа Гебелса у Немачкој са Дијаном Митфорд.

Пред сам почетак Другог светског рата Освалд се залагао се за сарадњу са Немачком и Италијом и за промену режима у Британији на нешто на налик диктатурама у поменутим земљама.Пред почетак битке за Британију Освалда и његове следбенике влада је означила као „петоколонше” и називали га „Хитлеровом марионетом”.Сви ови разлози ће довести до његовог хапшења и забране Британске уније фашиста 23.маја.1940 године.Освалд Мозли биће пуштен из затвора 1943.године.

После рата[уреди | уреди извор]

Освалд Мозли 1968.године

Освалд Мозли се активно враћа у политику 1947.године оснивајући Унијски покрет.Окупљајући око себе око 50 мањих десничарских организација.Освлад је сматрао да је највећа претња Европи СССР и да Европа треба да се уједини у бробри против њега.[16]Заговарао је идеју формирање владе Европе са циљем економске,војне подршке,као и експанзију на трећину Африке чији аграрни ресурси постали додаци Европе.Заговаро је задржавање британских колонија у саствау Британије.Био је против имиграције колонијалног становништа које је све више пристизало у Британију.После рата живео је у Ирској а потом у Француској.Националну партију Европе оснива 1960.године са циљем да уједини све крајње десне партије у Европи,али због великог неслагања између партија неће успети.

Његов живот ће се окончати 3.децембра 1980.године када је имао 84 година у Француској граду Орсиу.Сахрана је одржана у Орсиу,а његово тело кремирано,а пепео просут у језеро.

Књиге[уреди | уреди извор]

Поред бављења политиком Освалд Мозли се бавио писањем и издаваштвом.Написао је преко 10 књига.Тема његових књига је била углавном политичка.

Списак његових најзначајних књига:

Освалд Мозли књиге
Фашизам за милионе 1930
Велика Британија 1932
Фашизам 100 питања и одговора 1936
Сутра ћемо живети 1938
Фашизам у Британији 1939
Мој одговор 1946
Алтренатива 1947
Европски социјализам 1951
Мозли чињенице 1957
Европа-вера и план 1958
Мој живот 1968

Филмови и телевизија[уреди | уреди извор]

Лик и дело Освалда Мозлија као једне важне личности у енглеској,али и светској историји добила је и своју екранизацију на малим екранима.

Филмови[уреди | уреди извор]

У филму Најмрачнији сат из 2017.године Винстон Черчил у разговору за време битке за Британију говори како ако Британија изгуби рат постати робовска држава Немачке на челу са Освалдом Мозлијем.[17]

Серије[уреди | уреди извор]

Аутобиографска серија Мозли из 1997 године приказује живот Освалда Мозлија кога глуми Џонатан Кејк.[18]

Оживљавање серије Горе доле која је објављена 2010 године у једном делу укључује Мозлија и Британску унију фашиста и битку за Кејбл улицу.

У серији Бритваши у 5. и 6.сезони се појављује лик Освалда Мозлија кога тумачи Сам Клафин и приказује Освалда Мозлија и његова политичка деловања у периоду од 1931 до 1936 године.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Your guide to Oswald Mosley and the British Union of Fascists (BUF)”. History Extra (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ „Life and Times of Sir Oswald Mosley & the British Union of Fascists www.HolocaustResearchProject.org”. www.holocaustresearchproject.org. Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ „Cynthia Mosley”. Spartacus Educational (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „The History Press | Mrs Guinness: The rise and fall of Diana Mitford”. www.thehistorypress.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „Tea With Hitler”. archive.nytimes.com. Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ „Oswald Mosley and Fascism in Britain”. Spartacus Educational (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „Успон и пад бртинаског фашизма” (PDF). 
  8. ^ „Your guide to Oswald Mosley and the British Union of Fascists (BUF)”. History Extra (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ Mammone, Andrea (2011-09-01). „Revitalizing and de-territorializing fascism in the 1950s: the extreme right in France and Italy, and the pan-national (‘European’) imaginary”. Patterns of Prejudice. 45 (4): 295—318. ISSN 0031-322X. doi:10.1080/0031322X.2011.605842. 
  10. ^ „What 1930s political ideologies can teach us about the 2020s | Aeon Essays”. Aeon (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ Фашистички покрет у Британији (PDF). 
  12. ^ „The Mitfords: Communism Vs Fascism In The English Aristocracy | Tale Of Two Sisters | Timeline - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2022-05-15. 
  13. ^ Dorril, Stephen (2006). Blackshirt : Sir Oswald Mosley and British fascism. Internet Archive. London ; New York : Viking. ISBN 978-0-670-86999-2. 
  14. ^ Сер Освалд Мозли и Јевреји. 
  15. ^ Битка за Кејбл улицу (PDF). 
  16. ^ Meleady, Sean (2021-11-04). „Britain's post-war fascist pro-Europeans”. The New European (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  17. ^ „Darkest Hour - film review”. Counterfire (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  18. ^ Mosley, 1998-02-12, Приступљено 2022-05-15 
  19. ^ „Who was the real Oswald Mosley? The story behind Sam Claflin's Peaky Blinders character”. Radio Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашне везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Vojvoda14/песак&oldid=24549417”