Крајпуташи испод записа у Теочину

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Крајпуташи у Теочину)
Крајпуташи испод записа у Теочину
Два крајпуташа у Теочину, на раскрсници пута Теочин - Горњи Бањани - Брајићи.
Опште информације
МестоТеочин
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикаКрајпуташи
Време настанка1922.


Крајпуташи испод записа у Теочину (Oпштина Горњи Милановац) налазе се испод стабла трешње−записа, на раскрсници пута Теочин–Горњи Бањани–Брајићи. Посвећени су борцима страдалим у ослободилачким ратовима Србије − Светозару Весковићу, учеснику Српско-турског рата који је погинуо у борбама за Прокупље 1878. године и непознатом војнику − учеснику Другог балканског рата који је рањен 1913. године у борби са Бугарима.[1]

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Крајпуташи су у облику тањих вертикалних плоча, исклесани од жућкастог пешчара. Првобитно били су приближних димензија, али су механичким ударцима преломљени у горњим половинама.[1] На преосталим деловима споменика нема орнаментике ни урезаних симбола.

Крајпуташ Светозару Весковићу[уреди | уреди извор]

Преостала висина споменика заједно са цоклом износи 70 cm. Плоча је широка 30 cm и дебела 10 cm. На предњој страни окренутој према истоку, чита се пет преосталих редова епитафа:

ВЕСКОВИЋ
ЖИВИ 22 ГОД
А ПОГИНОЈЕ
1878 Г У ПРО
КОПЉУ

а на полеђини:

ДИЖЕ БРАТ
ЉУБОМИР И
СИНОВАЦ М
ИЛОРАД 16 ЈУЛ
У 1922 Г.[1]

Поређењем са подацима наведеним у Државном попису из 1862/63. године долази се до закључка да је у питању обележје подигнуто Светозару Весковићу рођеном 1856. године од оца Милана и мајке Цмиљане, који је, по попису, имао годину дана млађег брата Љубомира.[2]

Крајпуташ непознатом војнику[уреди | уреди извор]

Нижи споменик је нешто ужи, ширине 27 cm. Дебљина плоче је иста – 10 cm. Преломљен је до висине од 46 cm. Очигледно је да су споменици подигнути истовремено и да су рад истог мајстора каменоресца.

На предњој страни, од епитафа преостало је само:

У 1922 ГОД

На полеђини се чита:

ДРАГОГ МО
Г 1913 Г РАЊЕ
Н У БОРБИ С
БУГАРИМА У
III 9 4Б-X ПУК.[1]

До идентитета овог војника вероватно би се могло доћи претрагом докумената које поседује Војни архив Министарства одбране Републике Србије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  2. ^ Столић, др Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац (II изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 234. ISBN 978-86-82877-03-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Ђуковић Исидор, Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године, II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2005. ISBN 978-86-82877-16-5.
  • Столић др Ана, Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац, II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
  • Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, Службени гласник Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2009. ISBN 978-86-519-0181-5.. ISBN 978-86-82877-29-5.
  • Филиповић Миленко С, Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски зборник САНУ, књ. 37, репринт издање, Службени гласник Београд, САНУ. . Београд. 2010. ISBN 978-86-519-0668-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крајпуташи_испод_записа_у_Теочину&oldid=26908607”