Крипта Спомен-храма Светог Саве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Крипта Спомен-храма Светог Саве
Kripta spomen Hram svetog Save 1.JPG
Опште информације
МестоБеоград
Држава Србија
Координате44°47′53″N 20°28′6.74″E / 44.79806° СГШ; 20.4685389° ИГД / 44.79806; 20.4685389
Врста споменикаЦрква
Време настанка20. век
Тип културног добраСпоменик културе

Крипта Спомен-храма Светог Саве или како носи званичан назив Храм световеликомученика кнеза Лазара, је храм испод Храма, међу његовим темељима, намењен за богослужења, одржавање културних садржаја – трибина, изложби, промоција, предавања. Овај вишенаменски простор, који је ризница, и гробна Црква Светог кнеза и мученика Лазара; укупне је површина око 1.800 метара квадратних, дубине 7 метара.[1] Грађевина је због својих пропорција и уметничке обраде, без преседана, превазишла религијску улогу и постала споменик од великог културног значаја, и један од најпосећенијих туристичких садржаја у Београду.[2]

Положај и прилаз[уреди]

Крипта Спомен-храма Светог Саве, налази се у подземном делу Спомен-храм Светог Саве на источном делу Врачарског платоа. Омеђена је са северне стране Катанићевом улицом, са истока улицом Боре Станковића, Браничевском са јужне, и западне стране Светосавским платоом, који се ослања на улице Јована Скерлића и Небојшину поред којих је Карађорђев парк. Главни приступ у Крипту је кроз Спомен-храм Светог Саве са запада широком алејом са Светосавског платоа. Храм има још два улаза, са севера из Светосавске улице и са југа из улице Јована Скерлића

Историја[уреди]

Подухват изградње храма Светог Саве на Врачару започет је још 1895. године. Темељи храма постављени су пред сам почетак Другог светског рата, и били су уприличени великом црквеном церемонијом којој су присуствовале и значајне политичке личности тога доба, поред осталих и краљ Петар Други Карађорђевић. Рат је прекинуо изградњу Храма. Мало је познато да је крипта храма озидана раније, пре постављања камена темељца, и за њу је везана прича да су се ту,

„...наводно, у време Другог светског рата многи Београђани сакривали од бомбардовања. Крипта је служила и немачким снагама, јер су у њој држали цистерне са горивом, а неке су остале ту и по њиховом одласку, тако да је, када су радови обновљени, из једне шикнула нафта, па су грађевинци на тренутак помислили да су усред Београда открили бушотину.[3]

Храм Светог Саве између чијих темеља је Крипта

После рата из идеолошких разлога, камен темељац је оштећен, украдена је и спаљена Повеља која се налазила испод њега.

Радови на изградњи Храма настављени су тек 1985. године, и предвиђени су да трају до крака 2022. године. У оквиру изградње храма, стара крипта није дирана деценијама, све до 2001. године када је значајно је проширена, до данашњег формата (око 2.000 m²).

Првобитна основа саме крипте је била далеко мања и налазила се само испод олтарског дела Храма, на простору од око 250 метара квадратних, и првобитно је била предвиђена за похрањивање посмтрних остатака српских патријарха.

Још у време дефинисања програма храма донета је одлука да се гробна црква у крипти посвети кнезу Лазару. Из ње ће, како је предвиђено, бронзана врата са обе стране олтара водити у крипту патријараха, која се састоји од две просторије и има површину од 270 m².

Благослов за изградњу крипте дао је патријарх Павле 2001. године. За потребе крипте ископано је 15.000 кубних метара земље. Под храма збио је спреман за Божићну литургију одржану 2002. године, само шест месеци након почетка радова крипте крипти, која је добила нове димензије, и са претходних 250 m² нарсала је на око 1.800 m².

Опште информације[уреди]

Крипта се простире између темеља Храма и конструктивно и архитектонски представља самостални подземни објект. Простире се на око 2.000 квадратних метара, уређених у духу византијске архитектуре. Карактерише га посебна конструкција са четири улаза, при чему се под Храма може посматрати као „кров” крипте. У крипту је предвиђено да се улази са северне и јужне стране, са коте нула на нивоу Храма, степеништем у дубину од шест до седам метара.

Крипта је делом фрескописана, а делом у мозаику. Иконописачки радови, који су почели 2013. године, по направљеном програму заступљени су на простору од 1.800 метара квадратних. Радове је изводило седам радионичких иконописних група. Свака од тих група имала је три до пет чланова, а највећи део посла је рађен на лицу места, док су монтирани делови иконописа рађени на платну. У самом иконопису доминирају представе из Светог писма, с нагласком на значај Светог Саве. А посебно су приказани и мотиви који се односе на Светог кнеза Лазара.

Део крипте је опремљен техничким лифтом који ће га повезивати са плочником испред апсиде храма. Крипта патријараха осветљена је кандилима и електричним светиљкама на бронзаним вандармима. За почетак је дефинисано 12 места.

Архитектонски елементи и и фрескодекорација крипте Спомен-храма Светог Саве

Намена[уреди]

Крипта Спомен-храма Светог Саве намењена гробној цркви посвећеној светом кнезу Лазару, а у простору иза и поред цркве биће сахрањивани српски патријарси. Ко ће од почивших патријарха бити похрањен у крипти, одлучиће Свети архијерејски синод, односно Свети архијерејски сабор СПЦ.

У плану је да се у крипту храма пренесе стална поставка Музеја Српске православне цркве и црквене ризнице, уз могућност да то буде духовни простор у коме ће се организовати и концерти уметничке музике, црквене изложбе, сусрети и слично.

Извори[уреди]

  1. ^ „Архитектура ДИМЕНЗИЈЕ И АРХИТЕКТОНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ”. www.hramsvetogsave.com. Приступљено 08. 1. 2019. 
  2. ^ Kripta u Hramu Svetog Save: 10 stvari koje možda niste znali o prelepom zdanju citymagazine.rs.
  3. ^ Стевановић, Драгољуб. „Ризница под земљом”. Политика онлајн, 24.01.2009. Приступљено 08. 01. 2019. 

Литература[уреди]

  • Dimitrije Bogdanović, Sveti Sava – Sabrani spisi, Prosveta i Srpska književna zadruga, Beograd, 1986.
  • Stanoje Stanojević, Sveti Sava, Beograd ,1935
  • Teodosije, Žitija, Stara srpska književnost u 24 knjige, knjiga 5, Beograd, 1988
  • Vojin Puljević, tekst u časopisu “Srpsko nasleđe” Beograd, 1998/3.
  • Milivojević Aleksandar, Vreme, ličnost i prosvetiteljski rad Svetog Save, Nastava i vaspitanje,Beograd,1996, vol. 45, br. 2, str. 371-387
  • Antić, D., Cvekić, Lj. Venac Svetog Save. Valjevo-Šabac: Glas crkve,1988
  • Tarnanidis, J., ur. Sava Nemanjić – Sveti Sava: Istorija i predanje – zbornik radova. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti / SANU, naučni skup, decembar, 1976

Спољашње везе[уреди]