Kripta Hrama Svetog Save
| Kripta Hrama Svetog Save | |
|---|---|
 | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Beograd |
| Država |  Srbija |
| Koordinate | 44° 47′ 53″ N 20° 28′ 6.74″ E / 44.79806° S; 20.4685389° I |
| Vrsta spomenika | crkva |
| Vreme nastanka | 20. vek |
| Tip kulturnog dobra | spomenik kulture |
Kripta Hrama Svetog Save ili Hram svetovelikomučenika kneza Lazara jeste zasebni podzemni hram koji se nalazi ispod Hrama Svetog Save u Beogradu, među njegovim temeljima. Namenjen je za bogosluženja, održavanje kulturnih sadržaja — tribina, izložbi, promocija, predavanja. Ovaj višenamenski prostor, koji je riznica i grobna crkva Svetog kneza i mučenika Lazara, ukupne je površina oko 1.800 metara kvadratnih, dubine sedam metara.[1] Građevina je zbog svojih proporcija i umetničke obrade, bez presedana, prevazišla religijsku ulogu i postala spomenik od velikog kulturnog značaja, i jedan od najposećenijih turističkih sadržaja u Beogradu.[2][3]
Položaj i prilaz[uredi | uredi izvor]
Kripta Spomen-hrama Svetog Save, nalazi se u podzemnom delu Spomen-hram Svetog Save na istočnom delu Vračarskog platoa, na apsolutnoj koti oko 134,5 metra, što znači da se uzdiže iznad reke Save oko 64 metra.
Omeđena je sa severne strane Katanićevom ulicom, sa istoka ulicom Bore Stankovića, Braničevskom sa južne, i zapadne strane Svetosavskim platoom, koji se oslanja na ulice Jovana Skerlića i Nebojšinu pored kojih je Karađorđev park. Glavni pristup u Kriptu je kroz Spomen-hram Svetog Save sa zapada širokom alejom sa Svetosavskog platoa. Hram ima još dva ulaza, sa severa iz Svetosavske ulice i sa juga iz ulice Jovana Skerlića
Istorija[uredi | uredi izvor]
Poduhvat izgradnje hrama Svetog Save na Vračaru započet je još 1895. godine. Temelji hrama postavljeni su pred sam početak Drugog svetskog rata, i bili su upriličeni velikom crkvenom ceremonijom kojoj su prisustvovale i značajne političke ličnosti toga doba, pored ostalih i kralj Petar Drugi Karađorđević. Rat je prekinuo izgradnju Hrama. Malo je poznato da je kripta hrama ozidana ranije, pre postavljanja kamena temeljca, i za nju je vezana priča da su se tu,
...navodno, u vreme Drugog svetskog rata mnogi Beograđani sakrivali od bombardovanja. Kripta je služila i nemačkim snagama, jer su u njoj držali cisterne sa gorivom, a neke su ostale tu i po njihovom odlasku, tako da je, kada su radovi obnovljeni, iz jedne šiknula nafta, pa su građevinci na trenutak pomislili da su usred Beograda otkrili bušotinu.[4]
Posle rata iz ideoloških razloga, kamen temeljac je oštećen, ukradena je i spaljena Povelja koja se nalazila ispod njega.
Radovi na izgradnji Hrama nastavljeni su tek 1985. godine, i predviđeni su da traju do kraka 2022. godine. U okviru izgradnje hrama, stara kripta nije dirana decenijama, sve do 2001. godine kada je značajno je proširena, do današnjeg formata (oko 2.000 m²).
Prvobitna osnova same kripte je bila daleko manja i nalazila se samo ispod oltarskog dela Hrama, na prostoru od oko 250 metara kvadratnih, i prvobitno je bila predviđena za pohranjivanje posmrtnih ostataka srpskih patrijarha.
Još u vreme definisanja programa hrama doneta je odluka da se grobna crkva u kripti posveti knezu Lazaru. Iz nje će, kako je predviđeno, bronzana vrata sa obe strane oltara voditi u kriptu patrijaraha, koja se sastoji od dve prostorije i ima površinu od 270 m².
Blagoslov za izgradnju kripte dao je patrijarh Pavle 2001. godine. Za potrebe kripte iskopano je 15.000 kubnih metara zemlje. Pod hrama zbio je spreman za Božićnu liturgiju održanu 2002. godine, samo šest meseci nakon početka radova kripte kripti, koja je dobila nove dimenzije, i sa prethodnih 250 m² narasla je na oko 1.800 m².
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Kripta se prostire između temelja Hrama i konstruktivno i arhitektonski predstavlja samostalni podzemni objekt. Prostire se na oko 2.000 kvadratnih metara, uređenih u duhu vizantijske arhitekture. Karakteriše ga posebna konstrukcija sa četiri ulaza, pri čemu se pod Hrama može posmatrati kao „krov” kripte. U kriptu je predviđeno da se ulazi kroz četiri ulaza. Sa severne i južne strane, sa kote nula na nivou Hrama, stepeništem u dubinu od šest do sedam metara, i kroz još dva ulaza, od kojih se jedan nalazi se u blizini Hristovog raspeća.[5]
Kripta je delom freskopisana, a delom u mozaiku. Ikonopisački radovi, koji su počeli 2013. godine, po napravljenom programu zastupljeni su na prostoru od 1.800 metara kvadratnih. Radove je izvodilo sedam radioničkih ikonopisnih grupa. Svaka od tih grupa imala je tri do pet članova, a najveći deo posla je rađen na licu mesta, dok su montirani delovi ikonopisa rađeni na platnu. U samom ikonopisu dominiraju predstave iz Svetog pisma, s naglaskom na značaj Svetog Save. A posebno su prikazani i motivi koji se odnose na Svetog kneza Lazara.[6]
Deo kripte je opremljen tehničkim liftom koji će ga povezivati sa pločnikom ispred apside hrama. Kripta patrijaraha osvetljena je kandilima i električnim svetiljkama na bronzanim vandarmima. Kripta raspolaže elektro-instalacijom (slaba i jaka struja, audio-video sistemi), vodovodom i kanalizacijom, ventilacijom, klimatizacijom i podnim grejanjem.[6]
- Arhitektonski elementi i i freskodekoracija kripte Spomen-hrama Svetog Save
-
-
-
-
-
-
Grobna crkva Svetog kneza Lazara[uredi | uredi izvor]
Centralnu poziciju u kripti zauzima grobna crkva Svetog kneza i mučenika Lazara. Ona se pruža ispod istočnog kraka krsta koji obrazuje osnovu Hrama, na površini od 280 m². Crkva je trobrodna, ali su bočni brodovi namenjeni grobnim mestima jeraraha, dok je centralni brod namenjen vernicima.[5]
Njen oltar je smešten ispod oltarskog prostora Hrama Svetog Save. Oltar krasi kamenani ikonostas, koji dekoracijom podseća na ličnost kneza. Unutrašnja organizacija oltarske zone je jednostavna i jedinstvena, bez posebnog prostora za pastoforije. Soleja je niska, zbog ograničenja visine, i nije posebno prostrana.[5]
Iza oltara je stara kripta patrijarha, u kojoj će u sarkofazima počivati zemni ostaci poglavara Srpske pravoslavne crkve. Za početak je definisano 12 mesta. Ona se sastoji od dve prostorije i ima površinu od 270 m². U kamenim sarkofazima i podnim grobnicama biće poslednje prebivalište zemnih ostataka prestavljenih patrijaraha, koji se – posle zaupokojene liturgije i opela u Hramu – spuštaju u ovu kriptu ponirućom platformom iz đakonikona, dok klirici koji su učestvovali u službi iz proskomidije silaze u kriptu stepenicama.[5] Među prvima u jednom od sarkofaga položeno je telo 45. patrijarha Irineja, 22. novembra 2020. godine. U ostalim grobnim mestima sahranjivaće se budući prvojerarsi Srpske pravoslavne crkve, osim ako ne izraze drugačiju želju.[7]
Namena[uredi | uredi izvor]
Kripta Hrama Svetog Save namenjena je grobnoj crkvi posvećenoj Svetom knezu Lazaru, a u prostoru iza i pored crkve biće sahranjivani srpski patrijarsi. Ko će od počivših patrijarha biti pohranjen u kripti, odlučiće Sveti arhijerejski sinod, odnosno Sveti arhijerejski sabor SPC.
U planu je da se u kriptu hrama prenese stalna postavka Muzeja Srpske pravoslavne crkve i crkvene riznice.
Takođe je u planu da se centralni prostor ove podzemne etaže koristi kao duhovna oaza u kojoj će se organizovati koncerti umetničke muzike, crkvene izložbe, susreti i slično.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arhitektura - dimenzije i arhitektonske karakteristike hrama Svetog Save na Vračaru”. www.hramsvetogsave.com. Pristupljeno 8. 1. 2019.
- ^ Kripta u Hramu Svetog Save: 10 stvari koje možda niste znali o prelepom zdanju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. јануар 2019) citymagazine.rs.
- ^ „Крипта Храма Светог Саве”. hramsvetogsave.rs. Приступљено 29. 4. 2022.
- ^ Стевановић, Драгољуб. „Ризница под земљом”. Политика онлајн, 24. 1.2009. Приступљено 8. 1. 2019.
- ^ а б в г д „Крипта”. hramsvetogsave.rs. Приступљено 2021-09-14.
- ^ а б „Hram Svetog Save”. www.hramsvetogsave.com. Приступљено 22. 11. 2020.
- ^ „Србија се опростила од патријарха Иринеја”. Politika Online. Приступљено 22. 11. 2020.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Dimitrije Bogdanović, Sveti Sava – Sabrani spisi, Prosveta i Srpska književna zadruga, Beograd, 1986.
- Stanoje Stanojević, Sveti Sava, Beograd ,1935
- Teodosije, Žitija, Stara srpska književnost u 24 knjige, knjiga 5, Beograd, 1988
- Vojin Puljević, Тekst u časopisu “Srpsko nasleđe” Beograd, 1998/3.
- Milivojević Aleksandar, Vreme, ličnost i prosvetiteljski rad Svetog Save, Nastava i vaspitanje, Beograd,1996, vol. 45, br. 2, str. 371-387
- Antić, D., Cvekić, Lj. Venac Svetog Save. Valjevo-Šabac: Glas crkve,1988
- Tarnanidis, J., ur. Sava Nemanjić – Sveti Sava: Istorija i predanje – zbornik radova. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti / SANU, naučni skup, decembar, 1976
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
- Интернет презентација храма светог Саве
- Подаци о давању прилога (језик: српски)
- Звона храма Светог Саве, РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- Завет Народа - Филм о изградњи Храма Светог Саве на сајту YouTube
- Sjaj hrama svetog Save Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. januar 2019), Branko Pešić protomajstor, Večernje novosti, feljton, 7 nastavaka, 3 - 9. maj 2004.
- Hram svetog Save Kompletan vodič kroz Srbiju
- Hram Svetog Save 360 virtuelne fotografije hrama
- Veb kamera Kamera uživo
