Крис Кристоферсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крис Кристоферсон
Kristofferson - 78.jpg
Крис Кристоферсон 1978. године
Пуно име Кристофер Кристоферсон
Датум рођења (1936-06-22)22. јун 1936.(81 год.)
Место рођења Браунсвил (Тексас)
 САД
Веб-сајт kriskristofferson.com
IMDb веза

Кристофер „Крис” Кристоферсон (енгл. Kristoffer "Kris" Kristofferson; Браунсвил, 22. јун 1936) амерички је кантри музичар, кантаутор, глумац и друштвено-политички активиста.

Биографија[уреди]

Детињство и младост[уреди]

Рођен је 22. јуна 1936. године у малом граду Браунсвил, у савезној држави Тексас. Отац му је био генерал америчког ратног ваздухопловства, а мајка домаћица. Кристоферсонови воде порекло из Шведске и током генерација су били високи официри, најпре у шведској, а онда и у америчкој армији. Као дечак са породицом се често селио по многим местима широм САД-а, због природе очеве службе, тако да је средњу школу завршио у граду Сан Матео у Калифорнији. Након положене матуре, Крис, као добитник престижне "Rhodes" стипендије, одлази на студије енглеске књижевности на Мертон колеџу Оксфордског универзитета, које завршава 1960. године са стеченом мастер дипломом. Пријавио се за одлазак у рат у Вијетнаму, али је уместо тога послат на америчку националну војну академију "West Point", а по њеном завршетку провеo је три године као припадник хеликоптерских и падобранских јединица стационираних у америчким базама у тадашњој Западној Немачкој. Напредовао је до чина капетана и стекао статус војног ветерана. Вештина управљања војним хеликоптером касније му је била од користи. Наиме, по окончању војне службе и повратку у САД, радио је као пилот хеликоптера на нафтној платформи у Мексичком заливу. То је био један од многих послова које је у том периоду радио, будући да је издржавао жену и дете.

Каријера[уреди]

Средином ’60-их одлази у Нешвил, у савезну државу Тенеси, центар тадашње фолк и кантри музичке сцене. У почетку је радио као члан помоћног особља у студију у којем су снимали његови идоли и највеће музичке звезде тог времена, међу којима су били Боб Дилан и Џони Кеш. Управо је Кеш тај који је први препознао Крисов изузетан текстописачки таленат и подстакао га да почне да снима сопствене песме. То је био и почетак великог пријатељства које су њих двојица имали све до Кешове смрти 2003. године. Крис је за време боравка у Нешвилу усавршио своје свирање гитаре и усне хармонике и почео да компонује музику за сопствене текстове. Тако 1966, у тридесетој години живота, Крис отпочиње своју кантауторску каријеру, по чему његово име до данас остаје најпрепознатљивије. Ипак, истовремено је почео да се бави и глумом, која му временом постаје једнако важна професионална преокупација. До сада је имао преко 80 филмских и телевизијских улога, међу којима су најпознатије улога Билија Кида у легендарном вестерну Пет Герет и Били Кид (1973) (другу главну улогу, Пета Герета, играо је Боб Дилан), улога Џона Нормана Ховарда у филму Звезда је рођена (1976), улога Џејмса „Џима” Аверила у филму Врата раја (1980) славног оскаровца Мајкла Чимина и улога Абрахама Вислера у филмској трилогији Блејд (1998, 2002. и 2004). Добитник је бројних филмских и музичких награда и признања, од којих су најзначајније награда „Златни глобус“ за најбољег главног глумца у играном филму у категорији мјузикла или комедије (1976) за улогу у мјузиклу Звезда је рођена (у којем је главну женску улогу играла Барбра Страјсенд) и музичка награда „Греми“ за животно дело (2014). Кристоферсон је 1985. године, за музику из филма Текстописац, коју је компоновао и изводио у оквиру улоге, номинован за „Оскара” у категорији филмске музике. Уведен је у Кућу славних текстописаца 1986. и Кућу славних кантри музике 2004. године. Занимљиво је да се Крис, поред војне каријере и студија књижевности, у младости једнако успешно бавио и спортом — професионално је играо бокс и рагби, освајао награде и својевремено чак завршио на насловној страници националног спортског журнала "Sports Ilustrated".

Крис данас важи за можда најбољег текстописца у кантри музици и једног од неколико најбољих текстописаца уопште, а награда нешвилског удружења текстописаца однедавно носи његово име. Његове песме говоре о љубави, слободи, страсти, депресији, усамљености, пријатељству, дроги, смрти, социјалним темама, рату, религији и политици. Многе од њих успевају да снажно пренесу служаоцу доживљај аутора и изнутра му приближе теме о којима говоре, изазивајући код слушалаца поновљени лични доживљај онога што је испричано у песми. Заједно са Мерлом Хагардом, Вилијем Нелсоном и Вејлоном Џенингсом зачетник је тзв. outlow кантрија, данас доминантног поджанра у оквиру велике традиције америчке кантри музике. У Кристоферсоновој музици такође се могу уочити елементи рока, блуза, госпела и шансоњерског стила, али су аутентична линија outlow кантри звука (заснованог на акустичној гитари и усној хармоници), снажан и емотиван текстуални израз високог поетског квалитета и специфична боја гласа оно по чему његово стваралаштво остаје препознатљива и што га сврстава у сам врх америчке кантауторске традиције друге половине 20. века. Са Нелсоном и Џенингсом, као и Џонијем Кешом, 1985. године оснива легендарну кантри супергрупу The Highwaymen, која је снимила три студијска албума и четири сингла и током пуних десет година наступала у САД и широм света. И након што је бенд престао са радом, ова четворица великана, које неки називају „последњи велики амерички хероји 20. века”, заувек су остали нераздвојни пријатељи. Након смрти Џенингса (2002), Кеша (2003) и Хагарда (2015), Крис Кристоферсон и Вили Нелсон остају последња два представника outlow кантрија, али и међу ретким преосталим музичким легендама своје генерације, не само у свету кантрија. Кристоферсонове песме, поред свих већ споменутих, обрађивали су и други значајни кантри извођачи, као што су Доли Партон, Реј Прајс и Реј Стивенс, али и музичке звезде из других жанрова, попут Дилана, Елвиса, Џоан Баез, Џенис Џоплин (са којом је Кристоферсон једно време био и у вези, а која је достигла врхунац каријере управо обрадом његове песме "Me and Bobby McGee"), Реја Чарлса, Гледис Најт са групом The Pips и других. Песме "Sunday Mornin’ Comin’ Down", "Me and Bobby McGee", "Help Me Make It Trough the Night", "Why me, Lord", "For the Good Times", "Lovin’ Her Was Easier (Than Anything I’ll Ever Do Again)", "The Pilgrim, Chapter 33", "The Silver Tongue Devil and I", "Please Don’t Tell Me How the Story Ends", "Nobody Wins", "To Beat the Devil", "Who's to Bless and Who's to Blame" и "Theh Killed Him" (која представља омаж Крисовим убијеним херојима, Мартину Лутеру Кингу, Гандију, Исусу, као и браћи Џону и Роберту Кенедију; њу је касније обрадио и сам Боб Дилан) само су неки од evergreen хитова које потписује Кристоферсон. У пола века дугој музичкој каријери издао је 18 студијских албума, 3 live албума, 4 музичке компилације, 29 синглова и 6 заједничких албума са другим извођачима. На Крисовом студијском албуму "The Austin Sessions" из 1999. године, који представља његове обраде сопствених највећих хитова из претходног периода, са њим су свирали и певали пратеће вокале, поред осталих, Винс Гил, Алисон Краус и фронтмен Dire Straitsa Марк Нопфлер. Занимљиво је да је америчка компанија „Гибсон”, која је, уз компанију „Фендер”, највећи светски произвођач гитара и музичке опреме, модел акустичне гитаре коју Крис уобичајено свира назвала по њему "The Kristofferson SJ". Први пут у каријери наступио је 2017. године на британском музичко-сценском фестивалу "Glastonbury", а на сцени му се том приликом током две песме на гитари придружио Џони Деп.

Друштвено-политички активизам[уреди]

Крис се политички декларише као либерал и левичар. Још од епохе Кенедијевих јавно иступа као симпатизер америчке Демократске партије, а последњих година нарочито њеног левог крила. Лични је пријатељ са бившим председницима Картером и Клинтоном, а такође је активно подржавао избор Барака Обаме, као првог Афроамериканца, за председника САД-а, односно Хилари Клинтон, као кандидаткиње за прву жену на председничкој функцији. Подржавао је и социјалистички оријентисаног кандидата за демократску председничку номинацију Бернија Сандерса. Наступао је више пута у Белој кући током мандата председника Обаме. Као активиста у својим јавним иступима континуирано изражава своју подршку борби за људска права, демократију и социјалну једнакост широм света, а организовао је и више концерата подршке тој борби у Источној Европи, Латинској Америци и Африци. Посебно наглашава неопходност побољшања положаја Афроамериканаца и Хиспаноамериканац у САД-у. Заједно са Вилијем Нелсоном и Доли Партон учествовао је у кампањи за легализацију истополних бракова у САД-у, а подржава и програм увођења универзалне здравствене заштите. Активно се залаже за легализацију марихуане на федералном нивоу и пропагира је у заједничким музичким пројектима са Вилијем Нелсоном и легендарним репером Снуп Догом. И сам је, према сопственим речима, рекреативно конзумира сваки дан. У више наврата финансијски је помагао политичку делатност најистакнутијег афроамеричког борца за људска права после Мартина Лутера Кинга, Џесија Џексона. Песму Sandinista написао је 1990. године као израз подршке никарагванском марксистичком револуционарном покрету Сандинистички фронт националног ослобођења, који се борио против војног диктатора Анастасиа Сомозе, који је дуго времена уживао подршку САД-а. Крис је ову песму извео на инаугурацији новог демократског председника Никагарве Данијела Ортега, након свргавања Сомозине диктатуре 2007. године. Упркос томе што је добар део младости посветио војној каријери, данас заступа пацифистички поглед на свет.

Приватни живот[уреди]

Женио се три пута (био је седам година у браку са популарном поп-рок и кантри-поп певачицом Ритом Кулиџ), а са садашном супругом је у браку од 1983. године. Отац је осморо деце - пет синова и три ћерке. Религијски се изјашњава као хришћанин (по схватањима близак либералном протестантизму). Занимљиво је да је Крис током недељне службе у једној евангелистичкој цркви 1972. године, на коју је доспео потпуно непланирано, доживео, како сам каже, „дубоко религиозно искуство”, и да је тада, речено језиком протестантске теологије, замолио за опрост грехова и прихватио Исуса Христа као свог „личнгог Спаситеља”. Овај догађај, који је оставио снажан утицај на Крисову личност, али и уметничко стваралаштво, инспирисао га је да напише кантри-госпел песму "Why me, Lord" (коју су, поред осталих, обрадили Џони Кеш и Елвис Присли). Кристоферсонови данас живе на продичном имању у малом приморском месту Хана на острву Мауи у оквиру хавајског архипелага, у самоодрживој заједници која користи искључиво соларну енергију и функционише по највишим еколошким стандардима. Крис је тако комшија са својим некадашњим колегом из бенда Вилијем Нелсоном, као и са Вудијем Харелсоном и Овеном Вилсоном. Према званичним подацима, такође поседује кућу у Малибуу, у Калифорнији, и новчано богатство од 160 милиона долара на рачуну. Током 2016. године откривено је да Крис болује од лајмске болести, након што му је претходно погрешно дијагностификована Алцхајмерова болест. Као последица болести јавили су се проблеми са памћењем. Упркос свему, Крис и у деветој деценији живота наставља да наступа на концертним турнејама и музичким фестивалима у Сједињеним Државама, али и широм Европе.

Дискографија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Филмографија[уреди]

Улоге Криса Кристоферсона
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1974. Алис више не станује овдје
1978. Конвој Convoy Мартин Пенволд „Гумени Патак”
1998. Блејд
1999. Наплата дуга
2002. Блејд 2
2004. Блејд: Тројство
2009. Ти га просто не занимаш

Спољашње везе[уреди]