Куртичи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Куртичи
рум. Curtici
Насеље
Куртичи
Куртичи
RO
RO
Куртичи
Локација у Румунији
Координате: 46°21′0″N 21°18′0″E / 46.35000° СГШ; 21.30000° ИГД / 46.35000; 21.30000Координате: 46°21′0″N 21°18′0″E / 46.35000° СГШ; 21.30000° ИГД / 46.35000; 21.30000
Земља Румунија
ОкругАрад
ОпштинаКуртичи
Надморска висина100 m (300 ft)
Становништво (2012)[1]
 • Укупно9.615
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод679901
Вебсајтwww.primariacurtici.ro

Куртичи (рум. Curtici, мађ. Kürtös) град је у у западнопм делу Румуније, у историјској покрајини Кришана. Куртичи је град у округу Арад.

Куртичи је према последњем попису из 2002. имао 8.172 становника.

Географија[уреди]

Град Куртичи је смештен у западном делу историјске покрајине Кришане, 23 километра северно од првог већег града, Арада. Град се налази близу државне границе са Мађарској, која се налази 8 километара северозападно.

Град је смештен на источном ободу Панонске низије, у подножју планине Бихор, која се издиже источно од града. Надморска висина места је око 100 метара.

Историја[уреди]

Место се први пут помиње у историјским документима 1519. године. Између два светска рата носио је званичан назив Децебал. Статус града је насеље стекло 1968. године.

Године 1726. заслужни Србин племенитог рода, Самуило Хорват добио је од аустријског цара Карла VI за војне заслуге племство. Дат му је грб и земљишни посед - племићки предикат от Куртич-и. Тај предикат ће носити и његов син руски генерал Јован Хорват који је ту одрастао.[2] Јован је у Русији 1752. године створио српску војничку насељеничку област "Нова Сербија".[3]

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1977.1992.2002.2011.
11.1049.9879.7627.453

Румуни су претежно становништво Куртича (око 70%), Мађари (19%) и Роми (10%).

Референце[уреди]

  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ "Српске студије", Београд 7/2016.
  3. ^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођа првe сеобе Срба у Руско царство",

Спољашње везе[уреди]