Пређи на садржај

Лав Калда

С Википедије, слободне енциклопедије
Лав Калда
Датум рођења(1880-04-10)10. април 1880.
Место рођењаБиловецАустроугарска
Датум смрти10. октобар 1956.(1956-10-10) (76 год.)
Место смртиЗагребФНРЈ

Лав Калда (по рођењу: Леон Кац; Биловец, Аустроугарска, 10. септембар 1880Загреб, СФРЈ, 10. октобар 1956) био је југословенски архитекта.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Порекло, детињство и школовање

[уреди | уреди извор]

Лав Калда рођен је 10. септембра 1880. године у јеврејској породици Кац, у моравском селу Биловец, за време Аустроугарске монархије. Породица Кац променила је презиме у Калда након преласка из јудаизма у евангеличку веру. Завршио је Вишу државну трговинску школу у Брну. У Загреб је дошао привучен интензивном грађевинском активношћу, због које се у граду развио систем дизајнерских и грађевинских компанија, попут најистакнутијих „Hönigsberg & Deutsch”. Позив Калди да дође у Загреб стигао је од архитекте Мартина Пилара, у којем је крајем 1901. године почео радити на изградњи куће. Схвативши Калдине способности, Пилар га је послао у Беч на даље школовање. У октобру 1903. Калда је почео да студира код професора Алфреда Кастелиза на Академији лепих умотворина у Бечу, у класи професора специјалне школе Виктора Лунца и Фридриха Охмана. После три године студија, Калда је 10. јула 1906. године добио „Aus­trit­ts-Zeug­nis“. Овај сертификат о завршеним шестсеместарском студијима професор класе Охман класе написао је о Калди: „... таленат изражен у најбољем светлу у решавању проблема награђиван једноставним погледима, промишљеним и свежим решењима“. Калдинове студије су пропраћене са две награде: 1904. године додељена му је престижна награда Фугерова медаља, која је подарена неким од највреднијих и најатрактивнијих дела. На крају студија, Калда је 1906. године добио и „Награду специјалне школе“, која се сваке године додељује у обе школе од 1891. године за завршне радове ученика.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Institut za povijest umjetnosti; Dar­ja Ra­do­vić Ma­he­čić; Sek­ven­ca se­ce­si­je – ar­hi­te­kt Lav Kal­da; stranica 241-264; broj 141, 2006, Zagreb.