Пређи на садржај

Ласло Берти

С Википедије, слободне енциклопедије
Ласло Берти
(Berty László)
Ласло Берти 1912.
Лични подаци
Датум рођења(1875-06-24)24. јун 1875.
Место рођењаБудимпешта, Краљевина Угарска
Датум смрти23. јун 1952.(1952-06-23) (76 год.)
Место смртиБудимпешта, НР Мађарска
ДржављанствоМађарска
Спортске информације
СпортМачевање
Сабља, флорет
КлубМАК
Награде и медаље

Ласло Берти (мађ. Berty László) је био мађарски мачевалац, олимпијац, чије су специјалности биле сабља и флорет.[1] Освојио је златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1912. и сребро и бронзу на Летњим олимпијским играма 1924. године.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је спортиста мачевалачког клуба Мађар АК. Такмичио се и у мачевању и у флорету, постигавши међународне резултате у обе дисциплине. На Летњим олимпијским играма 1912. мађарски мачевалачки тим у саставу Јене Фукс, Ласло Берти, Ервин Месарош, Деже Фелдеш, Оскар Герде, Золтан Шенкер, Петер Тот и Лајош Веркнер су постали олимпијски шампиони. Као члан мађарске репрезентације освојио је сребрну и бронзану медаљу на Олимпијским играма 1924. године, али није успео да освоји медаљу у појединачној дисциплини.

По одласку у пензију постао је постао наставник мачевања на Високој школи физичког васпитања, истовремено и мајстор мачевања БСС (Будимпештанског спортског савеза), затим Атлетског клуба полицајаца и председник Испитне комисије Мађарског мачевања.

Његов гроб је био на Новом јавном гробљу, али место више не постоји.[3] Његова симболична гробница налази се на гробљу Фаркасрет.

Спортски резултати

[уреди | уреди извор]
  • Сабља:
    • Олимпијски шампион (екипно: 1912)
    • Олимпијско 2. место (екипно: 1924)
    • Шампион Мађарске (екипно: 1926)
  • Флорет:
    • Олимпијско 3. место (екипно: 1924)
    • Олимпијско 4. место (појединачно: 1912.)
    • Европско првенство (незванично светско првенство) 2. место (појединачно: 1926)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ласло Берти”. Olympedia. Приступљено 16. 5. 2021. 
  2. ^ „Ласло Берти, резултати на олимпијадама”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2010. 
  3. ^ „Три највећа гробља у Будимпешти”. mult-kor.hu. 2004-10-26. Приступљено 2010-09-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

+ Нови мађарски биографски лексикон I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 692–693. o. ISBN 963-547-414-8