Леонтија Порфирогенита

Леонтија ( грч. Λεοντία , 457 – после 479. године) била је ћерка источноримског цара Лава I .

Биографија

Леонтија је била ћерка цара Лава I и његове жене царице Верине ; била је млађа сестра царице Аријадне, али је, за разлику од ње, могла да тврди да је порфирогенита, „рођена у пурпуру“, јер је рођена у првој години владавине свог оца (457. године).

Цар Лав I, који се попео на трон због војних заслуга и није имао породичне везе са римском аристократијом, искористио је брак својих ћерки да ојача свој положај: пошто је Аријадна била удата за исауријског генерала Зенона, брак Леонтије је био осмишљен да га веже другој компоненти војске, германској коју је представљао Алан магистер милитум Аспар . Догодило се, међутим, да на објаву брака између Аспаровог сина Јулија Патриција и Леонтијe избију народни немири (470. године): за свештенство и народ Константинопоља заправо није било прихватљиво да аријанац као Патриције има могућност да постане цар. Немири су престали тек када су Аспар и Лав обећали епископима да ће Патриције прећи у православље пре него што постане цар, а да ће се тек после преобраћења оженити Леонтијом.

471. Јулије Патриције нестаје из хроника: његов отац Аспар и његов брат Ардабур су убијени ове године по Лавовом наређењу. Леонтија је тада била удата за Маркијана, сина западног цара Антемија : брак је повезивао две краљевске куће Запада и Истока. Догодило се, међутим, да је 472. умро цар Антемије, наследио га је Олибрије, а да је Лавовом смрћу, 474. године, Зенон ступио на престо Истока. Збачени са оба престола, Маркијан и Леонтија су 479. сковали устанак против Зенона, који је био заснован на Леонтијином праву првенства над њеном сестром као порфирогенита; побуна је ипак угушена.

Библиографија

• Алемани, Агусти, Соурцес он тхе Аланс: А Цритицал Цомпилатион, Брилл Ацадемиц Публисхерс. 2000. ISBN 90-04-11442-4. стр. 114..
• Амори, Патрицк, Пеопле анд Идентити ин Остроготхиц Итали, 489-554, Цамбридге Университи Пресс. 1997. ISBN 0-521-52635-3. стр. 284, 288..
• Бури, Јохн Багналл, "Кс.1 Лав И (457—474. АД)", Хистори оф тхе Латер Роман Емпире, 1958, Довер Боокс, стр. 389–395
• Тхиеле, Андреас, Ерзахленде генеалогисцхе Стаммтафелн зур еуропаисцхен Гесцхицхте Банд III Еуропаисцхе Каисер-, Конигс- унд Фурстенхаусер Ерганзунгсбанд, РГ Фисцхер Верлаг 1994 Тафел 490
• Вилијамс, Стивен, Рим који није пао: опстанак Истока у петом веку, Рутлеџ. 1999. ISBN 0-415-15403-0. стр. 180..