Лимфни систем
Лимфни систем је систем изграђен од тјелесне течности лимфе, лимфних судова, лимфних жлијезда и лимфних органа.[1] Лимфа се састоји од течности сличног састава крвној плазми и од лимфоцита (група леукоцита). Настаје издвајањем плазме и дијела леукоцита у крви. Лимфа испуњава све међућелијске просторе и разноси хранљиве материје и кисеоник од крвних капилара до појединих ћелија, сакупља штетне продукте метаболизма и угљеник (IV) оксид. Лимфни судови враћају лимфу у крвоток, а лимфа је посредник између крви и ткива. Дуж лимфних судова су смјештене лимфне жлијезде, које су увијек груписане. Највећи лимфни чворови су око лакта, под пазухом, у врату, препонама, танком цријеву, грудном кошу и ждријелу (крајници). Нарочито је велики број лимфних жлијезда у слијепом цријеву. Лимфни орган је и слезина, мада није повезана са лимфним судовима.
Најважнија улога лимфних жлијезда је у производњи лимфоцита, прочишћавању лимфе, спречавању ширења заразе и производњи антитијела.
Функција
[уреди | уреди извор]Апсорпција масти
[уреди | уреди извор]Лимфни судови, названи млечни, налазе се на почетку гастроинтестиналног тракта, претежно у танком цреву.[2][3] Док већина других хранљивих материја, апсорбованих у танком цреву, доспева у порталски венски систем и преко порталне вене у јетру на прераду, масти (липиди) доспевају у лимфни систем и транспортују се у крвоток кроз грудни канал. Обогаћена лимфа, која се формира у лимфном систему танког црева, назива се хилус.[4][5] Хранљиве материје које доспеју у крвоток прерађује јетра, пролазећи кроз системски крвоток.
Имунска функција
[уреди | уреди извор]Лимфни систем игра важну улогу у имунолошком систему организма, будући да је главно место локализације ћелија које припадају адаптивном имунском систему, укључујући Т-ћелије и Б-ћелије.[6][7][8] Лимфа је веома слична крвној плазми, јер садржи производе метаболизма и ћелијски отпад, као и бактерије и протеине.[9]
Ћелије лимфног система реагују на антигене који су презентовани или директно откривени од стране других ћелија или дендритских ћелија.[10]
При препознавању антигена почиње имунолошка каскада која укључује активацију и привлачење све већег броја ћелија, продукцију антитела и цитокина, као и привлачење других имунолошких ћелија као што су макрофаги.
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Проучавање лимфне дренаже различитих органа од великог је значаја за дијагностику, прогнозу и лечење рака. Лимфни систем, због своје близине многим ткивима у телу, одговоран је за пренос канцерозних ћелија између различитих делова тела у процесу који се зове метастазирање.[11] Прелазни лимфни чворови могу задржати ракове ћелије. Ако им не успева да униште канцерозне ћелије, чворови могу постати места секундарних тумора.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 41. ISBN 86-331-2116-6.
- ^ „Lymphatic System Anatomy and Physiology”. nurseslabs.com. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Anatomy of the Lymphatic and Immune Systems”. courses.lumenlearning.com. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Small intestine”. www.kenhub.com. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Lymphoid Organs: Learn Definition, Types and Functions”. www.embibe.com. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Lymphatic System”. biologydictionary.net. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Lymphatic and Immune Systems”. pressbooks.uwf.edu. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Anatomy of the Lymphatic and Immune Systems”. open.oregonstate.education. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Why and How We Can Support Our Immune Systems”. sarahbreslinwellness.com. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „The Adaptive Immune Response”. courses.lumenlearning.com. Приступљено 10. 1. 2025.
- ^ „Lymph and Lymphatic system: functions and role in immunity”. www.onlinebiologynotes.com. Приступљено 10. 1. 2025.
