Лонгјир
Лонгјир Longyearbyen | |
---|---|
![]() Поглед на град из ваздуха | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Територија | ![]() |
Основан | 1906. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 2.144 |
Географске карактеристике | |
Координате | 78°13′24″ СГШ; 15°38′49″ ИГД / 78.223333° СГШ; 15.646944° ИГДКоординате: 78°13′24″ СГШ; 15°38′49″ ИГД / 78.223333° СГШ; 15.646944° ИГД |
![]() | |
Остали подаци | |
Градоначелник | Hege Walor Fagertun |
Веб-сајт | |
http://www.lokalstyre.no/ |
Лонгјир (норв. Longyearbyen) је највећи и главни град норвешке прекоморске територије Свалбард. Насеље се налази на Шпицбергену, највећем острву Свалбарда тј. Шпицбершких острва. У насељу живи 2.144 становника према попису из 2015. У граду живе углавном Норвежани и Руси. Током 2015. године насеље је погодила лавина која је уништила више кућа.
Историја[уреди | уреди извор]


Насеље је 1906. године основао Џон Монро Лонгјир по којем је и насеље добило име што на норвешком језику значи "Лонгјиров град". Насеље је за време Другог светског рата 1943. било срушено од стране Немаца али је убрзо по завршетку рата обновљено. До почетка деведесетих година 20. века главна делатност у насељу је било рударство тј. ископавање угља. Данас Лонгјир нуди широку понуду активности и установа па се у њему налазе затворени базени, спортске дворане, трговине, црква, три хотела, сувенирница, итд. 1993. године у насељу је отворен и универзитетски центар.
Географија[уреди | уреди извор]
Лонгјир је најсеверније насеље на свету до кога се може доћи без икаквих проблема будући да се у његовој околини налази аеродром, до кога се може доћи редовним летовима из норвешких градова Осла и Тромса. Пошто се налази северно од арктичког круга у насељу, поларна ноћ, траје од краја октобра до средине фебруара а поларни дан од средине априла до средине августа.
Галерија[уреди | уреди извор]
Меморијална плоча оснивача Лонгјира Џона Мунроа Лонгјира
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Лонгјир на Викимедијиној остави. |