Дивљи свијет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сиви вук

Дивљи свијет се традиционално односи на неприпитомљене животињске врсте, али укључује и све биљке, гљиве и остале организме која расту или обитавају у дивљини на простору на коме нема људи.[1]

Дивљи свијет се може пронаћи у свим екосистемима. Пустиње, шуме, кишне шуме, равнице, травњаци и друга подручја која укључују најразвијенија урбана подручја, имају различите облике дивљег свијета. Иако израз у популарној култури обично односи на животиње које нису била под утицајем људског фактора, већина научника се да на дивљи свијет утичу људске активности.[2]

Људи су историјси гледано настојали да раздвоје цивилизацију од дивљег свијета на више начина, укључујући правни, морални и социјални смисао. Неке животиње су се прилагодиле приградског средини. У те животиње се убрајају домаће мачке, пси, мишеви и скочимишеви. Неке религије су прогласиле одређене животињске врсте светим, а у новије вријеме забринутост за животну средину изазвала је активисте да протествују против експлоатације дивљих животиња за људску корист или забаву.

Према подацима Свјетског фонда за дивље животиње, свјетска популација дивиљих животиња је смањена на 52% у раздобљу од 1970. до 2014. године.[3]

Види још[уреди]

Рефернце[уреди]

  1. ^ Usher, Michael B. (1986). „Wildlife conservation evaluation: attributes, criteria and values”. Wildlife Conservation Evaluation (на језику: енглески). Springer Netherlands: 3—44. doi:10.1007/978-94-009-4091-8_1. Приступљено 16. 9. 2018. 
  2. ^ Wildlife : destruction, conservation and biodiversity (на језику: енглески). Nova Science Publishers. 2009. ISBN 9781606929742. Приступљено 16. 9. 2018. 
  3. ^ Naik, Gautam (30. 9. 2014). „Wildlife Numbers Drop by Half Since 1970, Report Says”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Приступљено 16. 9. 2018.