Луј III Слепи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Луј III
Датум рођења око 880.
Место рођења Отен
Прованса
Датум смрти 28. јун 928.
Место смрти Вјен
Прованса
Династија Bosonids
Отац Босо Провансалски
Мајка Ерменгарда Италијанска
Супружник Ана, ћерка Лава VI Мудрог, Аделаида
Потомство Charles Constantine of Vienne
цар Светог римског царства
Период 901–905
Претходник Арнулф Карантински
Наследник Беренгар Фурлански
Краљ Италије
Период 900–905
Претходник Арнулф Карантински
Наследник Беренгар Фурлански
краљ Провансе
Период 887–928
Претходник Босо Провансалски
Наследник Иго од Италије

Луј III Слепи (око 880—28. јун 928) је био краљ Провансе (од 887), краљ Италије (од 900) и цар Светог римског царства (од 901. до 905).

Биографија[уреди]

Лујев отац био је Босо, краљ Провансе. Мајка му је била Ерменгарда Италијанска, ћерка Луја II. На престолу Провансе наследио је свога оца 887. године. Пошто је тада био малолетан, регентску функцију вршили су Арнулф Карантински и Карло III. Након Арнулфове смрти, италијански племићи понудили су Лују италијанску круну ако зарати са краљем Беренгаром. Луј је пристао и 901. године победоносно ушао у Рим. Папа га је крунисао за цара. Међутим, Беренгар му је годину дана након крунисања нанео пораз и заробио га. У замену за слободу тражио је обећање да се Луј више неће враћати у Италију. Луј се склонио у Провансу одакле је, након две године, поново напао Беренгара. Међутим, поново је доживео пораз код Вероне и пао у заробљеништво. Беренгар му овога пута није веровао већ га је пре ослобађања ослепео. Луј се повукао у Провансу где је провео остатак живота.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Bivin of Gorze
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Босо Провансалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј III Слепи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Луј II од Италије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ерменгарда Италијанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

  • Средњовековно доба повијесног развитка 1, Мирослав Брант, Библиотека повијести, Загреб, 1980. година