Пређи на садржај

Македонско народно позориште

Координате: 41° 59′ 46″ С; 21° 26′ 10″ И / 41.9961° С; 21.4361° И / 41.9961; 21.4361
С Википедије, слободне енциклопедије
Македонско народно позориште
Нова зграда Македонског народног позоришта, отворена 2013.
Изворни називМакедонски народен театар
ЛокацијаБулевар Гоце Делчев бб
Скопље
Шаблон:Подаци о застави СЕВ
Координате41° 59′ 46″ С; 21° 26′ 10″ И / 41.9961° С; 21.4361° И / 41.9961; 21.4361
ТипНационално позориште
Макс. број гледалаца724 (Велика сцена)[1]
ПродукцијаДрама
Конструкција
Отворено31. јануар 1945. (основано)
2013. (отворена нова зграда)
Период активности1945—данас
АрхитектаЈован Стефановски-Жан (зграда из 2013)
ВласникВлада Северне Македоније
ДиректорСимона Угриновска
Веб-сајт
www.mnt.mk

Македонско народно позориште (МНТ) у Скопљу је најстарија и највећа позоришна институција у Северној Македонији.[2] Основано је 1945. године, а наставља традицију позоришног живота у Скопљу коју је 1913. године започело Народно позориште „Краљ Александар I“.

Одлуком АСНОМ-а, МНТ је основано као институција са драмским, оперским и балетским ансамблом. Године 2004. долази до реорганизације, када се Опера и Балет одвајају у засебну институцију под називом Македонска опера и балет (МОБ), док МНТ наставља рад као национална драмска кућа.

Позориште се данас налази у новој, наменски изграђеној згради у центру Скопља, отвореној 2013. године у оквиру пројекта Скопље 2014.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Позориште „Краљ Александар I“ (1913)

[уреди | уреди извор]

Прва стална позоришна кућа у Скопљу основана је 1913. године, непосредно након Балканских ратова. На иницијативу Бранислава Нушића, тадашњег начелника Министарства просвете, основано је Народно позориште „Краљ Александар I“.[3] Ово позориште радило је у згради која је касније служила и као основа за МНТ.

Оснивање МНП (1945)

[уреди | уреди извор]

Одлуком Председништва АСНОМ-а, **31. јануара 1945.** године званично је основано Македонско народно позориште, као драмски театар. Позориште је смештено у исту, предратну зграду позоришта „Краљ Александар I“.[1]

Прва представа одиграна на сцени новооснованог позоришта била је „Платон КречетАлександра Корнејчука, у режији Димитра Костарова, изведена 3. априла 1945.

Развој и раздвајање уметничких јединица

[уреди | уреди извор]

Током прве две сезоне, МНТ је функционисао искључиво као драмско позориште. Убрзо долази до проширења делатности:

Земљотрес и привремени објекти (1963—2013)

[уреди | уреди извор]

Оригинална зграда позоришта била је тешко оштећена у катастрофалном земљотресу у Скопљу 1963. године. Због оштећења, зграда је касније морала бити срушена.

Након земљотреса, ансамбли МНТ-а су смештени у привремени објекат у оквиру Театар Центра, где су радили у отежаним условима деценијама. Иако је изградња нове зграде започета током 1980-их, она је обустављена и позориште је чекало на свој стални дом.

Нова зграда (2013)

[уреди | уреди извор]

У оквиру пројекта Скопље 2014, изграђена је потпуно нова зграда Македонског народног позоришта, на истој локацији на обали Вардара где се налазила и стара, срушена зграда. Архитекта нове зграде, која је рађена у необарокном и неокласичном стилу, је Јован Стефановски-Жан.

Нова зграда је свечано отворена 2013. године. Овај монументални објекат располаже великом сценом капацитета 724 места и малом сценом.

У међувремену, 2004. године, дошло је до административног раздвајања, па су Опера и Балет издвојени у нову, самосталну институцију Македонска опера и балет (МОБ), која је добила сопствену зграду. Македонско народно позориште је тако наставило рад као национална драмска кућа.

Први ансамбл (оснивачи 1945)

[уреди | уреди извор]

Први драмски ансамбл Народног позоришта, који је изнео прве представе, био је састављен од:[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Историјат”. mnt.mk. Приступљено 20. октобар 2025. 
  2. ^ Јужина, Јелена (1996). Македонската нова драма, или, Вовед во феноменологијата на современата македонска драматургија. Детска радост. 
  3. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 86. ISBN 978-86-7403-172-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]